Vreme

Kultura sećanja: 30 godina od pada Krajine

Moj poslednji dan u Kninu

Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta

Kultura sećanja (2): Poreklo i priključenija

Krajina i sudbine

Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina

Vlada Srbije

Sto dana neuspeha, terora i iživljavanja

Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru

Kraj njegove ere

Režim umire uz fanfare i autotjun

U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost

Zašto Briks nije alternativa EU

Zablude, poređenja i geopolitička romantika

Geopolitička retorika o “istočnom putu” sve je glasnija i potencijalno opasnija. Briks se u Srbiji promoviše kao svojevrsna alternativa Evropskoj uniji, ali bez jasnog objašnjenja šta on zapravo podrazumeva i da li uopšte išta konkretno nudi. Za razliku od EU, Briks nije ni savez ni sistem. To je klub za deklarativno svrstavanje, ne za suštinski razvoj

Intervju: Mile Babić, teolog i filozof

Prekinuti lanac nasilja

Vidimo danas posve očito koliko je kod ljudi ta volja za moć jaka, pa su ljudi spremni radi očuvanja svoje moći žrtvovati svoj vlastiti život i život svoga vlastitog naroda. Više vole svoju moć nego svoj život i nego bilo čiji život. Ništa se ne može postići prijetnjom i prisilom jer takvo ponašanje raspiruje zlo u dubinu i širinu

Intervju: Marko Pantić, advokat

Samo zakon nije dovoljan

“Pretnje novinarkama često dolaze iz krugova koji se pozivaju na ‘porodične’, ‘nacionalne’ ili ‘patriotske’ vrednosti. A zar osnovna vrednost ne bi trebalo da bude poštovanje žene? Kako je moguće da neko ženi ili devojci piše da je treba ubiti, proterati, označiti kao ‘neprijatelja’ – samo zato što radi svoj posao”

Rodna diskriminacija i pravni vakuum

Svi smo jednaki, ali su muškarci jednakiji

Pre četiri godine usvojen je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Prošle godine on je stupio na snagu. Nekoliko sedmica kasnije, Ustavni sud je obustavio njegovu primenu dok se ne okonča postupak za ocenu ustavnosti, a vezano za član o primeni rodno osetljivog jezika. Do danas ne znamo kakva je sudbina pomenutog Zakona. Ali znamo li zašto nam je on potreban? I šta sve bitno sadrži

Nedelja

Kultura sećanja: “Galeb”

Buran život čuvenog broda

Kada je napravljen budući “brod mira”? Kako je menjao imena i namenu? Za šta je i kome služio u godinama Drugog svetskog rata? Kako je gašen požar na njemu dok su još trajali vazdušni napadi? A onda vađen sa dna mora, u posleratnim godinama, u neverovatnom višemesečnom poduhvatu? Koga je sve ugostio od svetskih državnika? I kako je, devedesetih, propadao, sa tugom ispraćen iz Tivta, a onda (bio) ponovo spasen? Šta se danas dešava sa njim

Lični stav

Istorijsko mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu: Klimatske promene kao pravno pitanje

Države imaju pravnu obavezu da preduzmu mere za zaštitu životne sredine od klimatskih promena, uključujući smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Sud je naglasio da je dužnost država da deluju savesno i u međusobnoj saradnji, kako bi ispunile obaveze iz međunarodnog prava, posebno iz Pariskog sporazuma, koji predviđa ograničavanje globalnog zagrevanja na najviše 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo

Klimatske promene

Sud Ujedinjenih nacija: Istorijska presuda u korist klimatske pravde

Međunarodni sud pravde u Hagu je saopštio da je „ljudsko pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu neodvojivo povezano s uživanjem drugih ljudskih prava“. Ekološki aktivisti su ovu odluku pozdravili kao prekretnicu za klimatsku pravdu i klimatske parnice

Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)

Najgore je iza nas

Bez širokog i suštinski jedinstvenog fronta “tvrdih”, “mekih”, “levih”, “desnih”, “stranačkih” i “vanstranačkih”, “studentoljubaca” i “studentoskeptika”, nas antinaprednjačkih veterana i onih “odskora progledalih” – nema i neće biti promene koju svi priželjkujemo i za koju nam se čini da je nadohvat ruke. Na kraju krajeva, ne moraju i verovatno neće svi biti u istoj koloni i na istoj listi. Ali ukoliko se stvarno i iskreno želi smena ovog nakaradnog režima, svi koji su protiv njega moraju biti u istom stroju i istom frontu

Istraživanje agencije “Sprint Insight”: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (2)

Srbija konačno na dobrom putu

Od pada nadstrešnice u Novom Sadu deluje kao da je marketinško-strateški tim Srpske napredne stranke prepustio sve konce odlučivanja timu za eskalaciju. Ukoliko je odavanje počasti stradalima ispred Fakulteta dramskih umetnosti predstavljalo “mali požar” koji je, iz ugla SNS stratega, trebalo lokalizovati, aktuelni predsednik i njegova stranka učinili su sve suprotno: podstakli su širenje vatre koja je na kraju zahvatila i njihovu sopstvenu političku “kuću”. Upravo iz te kuće, svojim političkim amaterizmom, oterali su nemali broj dotadašnjih pristalica

Pukotine u temeljima vlasti

Urušavanje kulta gradnje i ličnosti

Za režim Aleksandra Vučića, građevina je alat političke propagande, prilika za slikanje i izvor moći. Zato se sve mora otvarati u najkraćem roku, pa makar hitna pomoć dežurala na novom auto-putu ili pucali betonski stubovi na Prokopu

In memoriam

Zoran Sekulić (1958–2025)

Vreme istražuje

Kako Davor Macura živi srpski san

Ujedinjena opozicija, nužnost ili mit

Odvojeni ne smeju, zajedno ne mogu

Na Vučićevu antipolitiku studenti su odgovorili političkim remek-delom – takođe antipolitikom. Jer, uočili su da politička retorika i političko delovanje (grupisanje po ideološkoj bliskosti) ne donose rezultate u opustošnom antipolitičkom prostoru. Videli su i da opozicija, kao deo političkog sistema, jednostavno ne funkcioniše jer je režim ukinuo politički sistem. Napore opozicije za uspostavljanjem zakonskog poretka možemo uporediti s pokušajem da se u pustinji zasadi plantaža paradajza, ali bez vode. Politička sredstva u opustošenom političkom predelu jednostavno ne deluju

Medijska scena

Pustoš sa šljokicama

Vlast u Srbiji je rešila da do kraja ugazi sve medije, male i velike, koji se usuđuju da kritikuju. Uz povlačenje stranog kapitala, to im veoma dobro polazi za rukom. A uz publiku nespremnu da plati za informisanje, srpsko medijsko nebo možda čekaju dani u kojem više neće imati ko da javi šta se dešava

Intervju: prof. Aleksandra Krstić

Ugrožene, napadane, premalo plaćene

“Mnoge novinarke su prestale da prijavljuju napade i pretnje jer su shvatile da institucije ne rade svoj posao. Taj proces ne podrazumeva samo višemesečno čekanje, već i ponovno suočavanje sa onima koji su ih vređali, napadali, pretili im… U zemlji u kojoj su novinari ubijani, a slučajevi nikad razrešeni, u kojoj se preti i najuticajnijim novinarima, prirodno je da moje studentkinje i studenti u slušaonici pitaju: ‘Hoće li se to desiti i meni?’”

Intervju: arhitekta prof. Branislav Mitrović

Muzej koji se ne nameće prostoru

Novi objekti su zamišljeni kao “nevidljivi”, ukopani u teren, čime je omogućeno očuvanje neprekinute vizure zelenog tepiha od Brankovog mosta do hotela “Jugoslavija”. Dakle, hteli smo da se u najvećoj meri eliminiše pritisak novih objekata. Ukopavanje omogućava da vizure ostanu otvorene, da priroda zadrži dominaciju, a da se arhitektura integriše nenametljivo

Nedelja

Unutrašnji glas

Forever Jung?

Mahom sve čime se psihoterapeuti danas bave – snovi, ravnopravnost terapeuta i klijenta, interpretiranje, transfer, simboli, porodična istorija, shvatanje nagona – bilo je dotaknuto i promenjeno pod Jungovim uticajem