Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Ove nedelje počeo je proces prijavljivanja nelegalnih objekata pod simboličnim nazivom “Svoj na svome”. Posle usvajanja zakona u Skupštini, građani su počeli sa podnošenjem prijava za oko 4,8 miliona različitih, ponekad decenijama starih kuća, stanova, šupa, garaža, privrednih, pomoćnih, improvizovanih, privremenih pa trajnih, zidanih pa dozidanih ili nadzidanih, delom legalnih i delom nelegalnih građevinskih čuda stambenog i nestambenog tipa.
Bez obzira na nameru i posledice ove akcije, čitava javnost pa i TV Manijaci mogli su da se upoznaju sa svim građevinskim, birokratskim i državnim oblicima patologije u kojoj bukvalno decenijama živimo i radimo.
Ovaj proces je moguće obaviti preko odgovarajućeg portala Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, u kancelarijama po Opštinama širom Srbije i u 580 filijala Pošta Srbije. Elektronsko prijavljivanje svečano je počelo u ponedeljak u 4h ujutru, kada su bili budni i aktivni svi hakeri u Srbiji, naročito oni koji žive u kućama i stanovima koji nisu legalizovani. Celu noć su cepali igrice, a pred zoru su bili spremni da se prijave i budu svoji na svome.
Njima je omogućeno da putem ličnih podataka i naloga e-uprave sve obave u par klikova.
Nažalost, tokom prvog dana u nekoliko navrata je padao sistem, ili je radio usporeno. To ste mogli da primetite čak i ako ste samo želeli da posetite stranicu za prijavljivanje. Uputstvo izgleda jednostavno i jasno, na sajtu imate nekoliko animiranih filmića koji vam pokazuju šta bi trebalo da uradite – da ne kažem gde da kliknete. Postoji, osim brošure, još 12 kategorija objekata za registraciju, a moj favorit među tzv.”nestambenim objektima” jesu sportski i zdravstveni objekti. Već u definicijama kategorija možete videti da je nelegalna gradnja prisutna u velikom dijapazonu forme i namene, pa ćete se možda upitati kako je neko, recimo, izgradio i koristio zdravstvenu ustanovu koja se nalazi u nelegalnom objektu?
Da ponovim, procenjeno je da u Srbiji treba registrovati gotovo pet miliona improvizorijuma.
Međutim, televizijama je mnogo zanimljivije bilo da snime redove, uglavnom starijih građana i građanki u Opštinama ili ispred neke od filijala Pošte.
Tu se slikala i nadležna ministarka Sofronijević, koja se našla pri ruci onima koji se nisu snašli sa papirima. Bio je tu i kolega Anđelković iz Pošte, koji je pohvalio njenu marljivost. Dok ne prođe ova gužva oko prijavljivanja, građanima će pakete Temua ili Šajna dostavljati privatne agencije, uglavnom preko paketomata. Čestitke za Novu godinu i onako niko više ne piše, a računi poslovično kasne.
Moram da kažem kako je u javnosti odmah primećen i prihvaćen stajling ministarke Sofronijević, koja se obukla kao lik iz “Boljeg života” pa je time verovatno ublažila hladnoću naših institucija u koje građani uglavnom ulaze sa zebnjom. Ona je opustila atmosferu, poput iskusnije koleginice sa šaltera koja kada vidi da se neki penzioner ili penzionerka snebivaju, kaže “dajte meni, sad ćemo to da rešimo!”
Potpuno drugačiju poruku istog dana poslala je ministarka Handanović, smoreno i nazalno deklamovalajući mesta u Srbiji gde postoji samo Nisova pumpa. Ova bi te oduvala sa šaltera samo tako.
A taj red za prijavljivanje priča je za sebe. Reporteri poslati po zadatku da zabeleže oduševljenje zapravo su nam prikazali nešto mnogo značajnije. Ovaj red me podsetio na veliki reset posle raspada Jugoslavije, kada su u sličnim redovima čekali ljudi da bi ozvaničili različite “papire”. Izvode, državljanstva, vozačke, venčane, umrlice, papire za kola, traktore, freze, poput nekih nebeskih kapija na kojima je, kod bivšeg Saveznog MUP ili u SIV, stajao jedan brkati čika kojem su u par reči ljudi opisivali što su došli. On te onda pošalje na neki šalter ili u kancelariju. Danas je slična situacija, jer ste među anketiranim građanima mogli da čujete bezbroj varijacija na temu nelegalnosti.
To vam je kao kada u Domu zdravlja ili u kliničkom sretnete osobu sa gomilom nalaza i pitate – “šta vas muči?”. Kupio kuću od gazde koji je umro, pa nije završena legalizacija, imao kućicu pa dozidao sprat, deda dobio kao Solunac plac, pa izgrađena garaža, a odselio se komšija ili se podelili sa stricem, a baba nije htela da prepiše i tako milion puta.
Pitam se da li oni što su zidali vile, skladišta, zdravstvene objekte, hotel na vrhu Kopaonika, isto čekaju ili su oni to obavili elektronski.
Decenijama u ovoj zemlji u opštinama i nadležnim ministarstvima, agencijama, u ustanovama sede ljudi koji nisu radili svoj posao. Ovo je višemilionska demonstracija urbanističkog haosa, a pomislio sam takođe i koliki milioni su dati kao mito da ti objekti prvo budu izgrađeni, a zatim da se koriste godinama. Ovo prijavljivanje takođe ne podrazumeva proveru da li se predmetni objekat nalazi na parceli predviđenoj za gradnju i ne proverava se ko je vlasnik. To je slučaj “svoj na mome” ili “svoj na nečijem”.
Posebno se danas osećam kao magarac, jer u porodici imam ljude koji su u najmanje dva navrata (poslednji put je to bilo za vreme urbanističkog dvojca Vesić-Mihajlović) plaćali i prijavljivali objekte za legalizaciju. Nažalost, to su ljudi izbegli ili sa Kosova, ili iz Bosne ili iz Hrvatske. Plaćali su svaku prijavu, avio-snimanja, dolaske geometra, uvođenje vode, struje, dobijanje kućnog broja. One koji su poštovali propise i uredno prijavljivali gradnju, plaćali izradu projekta, ova vlast će masovnom najavom legalizacije napraviti budalama. Njih nećete videti ni čuti u državnim anketama. Svoj svome!
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Što vlast Aleksandra Vučića u kampanji više demonstrira nasilje, to se više žali kako je tobože ona ugrožena. Tada nema političkih protivnika, nego neprijatelja od kojih se valja „odbraniti“, to jest zatući ih, piše „Vreme“ u novom broju
Bivši predsednik Srbije ušao je u izbornu kampanju sa gotovo svim polugama političke i institucionalne moći. Istovremeno, njegovi protivnici postaju nasilnici, teroristi, strani plaćenici i pretnja državi, dok se vlast predstavlja kao strana koja se samo brani. Od Bežanijske kose i Futoške pijace do Beogradske arene, ista zamena uloga otvara pitanje opasnije od toga ko je započeo pojedinačni incident: šta se događa kada politički protivnik prestane da bude konkurent na izborima i postane neprijatelj od kojeg treba braniti Srbiju
Birača iz rasejanja ovog puta ima jednako kao birača – recimo – Kragujevcu, četvrtom gradu po veličini u Srbiji. Njihov značaj prepoznao je i režim koji je sitnim psinama odbio otvaranje mnogih biračkih mesta te primorava ljude na drugim meridijanima da glasaju u sred noći
Aleksandar Šapić politički je preživeo 6. oktobar i sednicu Skupštine grada na kojoj se nije ni razmatrala njegova smena. Opozicija je obećala da će je formalno zatražiti u narednom periodu iako je jasno da većinu nemaju. Za sada i oponenti vlasti, ali i građani imaju samo obećanje v. d. predsednice države Ane Brnabić da će “svi u budućnosti videti šta će biti stav stranke” čiji je Šapić potpredsednik. Do tada će režim da zaćuti, baš kao što i sada glasno tihuje prvi čovek grada koji ponovo nije bio na sednici na kojoj je objektivno bio ključna tema
Aleksandar Vučić u ovoj kampanji gotovo da nije održao govor bez pominjanja žena. Sam je objasnio zašto: žena je odgovorna jer mora da brine o kući, deci i roditeljima. U tom komplimentu sadržana je cela njegova predstava o ženi, ali i granica iza koje žena prestaje da bude “naša” i postaje neprijatelj
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
