Kultura

Studija slučaja

Pravda za Acu Lukasa

Aca Lukas je jedna od retkih preostalih javnih ličnosti koje ne pokušavaju da budu nešto što nisu. I ne samo to. Koliko god se "urbani" zgražavali nad njim i njegovom publikom, koja je prošlog vikenda ispunila Marakanu, Aca Lukas je gradskiji, beogradskiji i urbaniji od svega što se ovde kao takvo predstavlja. Ili, u najmanju ruku, i on je ono što čini jedan grad, i to ne bilo koji, već Beograd, jedno od njegovih autentičnijih lica

Televizijske serije u globalnoj ponudi

Nastaviće se

Sedma umetnost se tokom XX veka razvijala delom kao umetnička forma, naročito u Evropi, a delom kao industrija, preko Atlantika. Televizija se, s druge strane, nikada nije ni trudila (ili tek incidentno) da proizvede fikciju sa umetničkim pretenzijama. Sve donedavno.

Fenomen serije »Igra prestola«

Sopranovi u Srednjoj zemlji

U ponedeljak veče prikazana je poslednja epizoda treće sezone HBO-ove serije "Igra prestola" pred letnju pauzu. Fama koja ovu seriju prati učinila je od nje jednu od najpopularnijih TV serija u svetu i globalni fenomen popularne kulture. Šta je to što je ovu seriju učinilo toliko popularnom, i zbog čega se ona pominje i kao jedan od najboljih televizijskih igranih formata svih vremena

TV manijak

Akademici i farmeri

Sterijino pozorje 2013. (najava)

Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih

Sterijino pozorje 2013.

Trijumf Priredbi nad predstavama

Ovakvo kakvo je bilo, 58. Pozorje zlosluti da je tek prelazna faza, uvod u 59. koje bi se moglo u potpunosti vratiti "svetlim" modelima iz devedesetih

Četiri Posvećenja proleća

Uspon, panika, životni sok

Od 1913. godine, kada je Posvećenje proleća izazvalo reakciju koja spada u najveće skandale u istoriji baleta, preko stotinu koreografa dalo je svoju viziju ovog čuvenog dela. Šta je to u Posvećenju toliko privlačno modernim umetnicima koji s paganskom Rusijom nemaju nikakve veze? Odgovor se može potražiti u sledeće četiri inscenacije

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog (najava)

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Stogodišnjica od premijere Posvećenja proleća Igora Stravinskog

Kroz zid vremena

Pre sto godina, 29. maja 1913, u Parizu je izvedena premijera Posvećenja proleća, ključnog muzičkog dela XX veka. Četiri bandita, Igor Stravinski, Vaclav Nižinski, Sergej Djagiljev i Nikolaj Rerih, kroz jednu baletsku predstavu artikulisali su i objavili gotovo sva nastojanja i silnice epohe koja je dolazila

Jugoslovenski interbrigadisti

Naši Španci

Oni su prvi otvorenih očiju pogledali u lice neprijatelja i nisu se plašili da mu se suprotstave

Španski građanski rat u umetničkoj mitologiji

Neman je pred vratima

Španski građanski rat poslednji je romantični rat u istoriji čovečanstva. Bio je to rat što je istovremeno bio i lokalni i globalni, ali ne zahvaljujući satelitskoj televiziji. Činilo se, naime, da od ishoda tog rata može da zavisi sudbina celog sveta. Ljudi koji su dolazili da se bore u internacionalnim brigadama nisu se borili samo za pravu stvar, borili su se i za sebe i svoju decu

Izložba – »Meksički kofer«

Slike iz najizgubljenijeg rata

Izgubljeni kofer sa više od 4500 fotografskih negativa na kojima su zabeleženi prizori iz Španskog građanskog rata, na čudesan način izronio je nakon sedamdeset godina. Fotografije Roberta Kapa, Gerde Taro i Čima potresno su svedočanstvo o ratu koji je bio preludij užasima koji su nakon njega usledili. Izložba ovih fotografija nedavno je otvorena u Parizu

Intervju – Tanja Šljivar, dramska spisateljica

Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali

"Sve što se dešava sa Pozorjem ove godine, od problematične selekcije, preko ostavke uredništva časopisa ‘Scena’ do istupanja Bosanskog narodnog pozorišta podsjeća na Sterijino pozorje 1992, a to je strašan udarac nama kao generaciji jer se pokazalo da nismo uspjeli da glasamo, rezonujemo, ili uradimo bilo šta izvan matrica koje su naši roditelji i generacije prije njih kreirali za nas..."

Koncerti – Đ. Balašević i Green Day

Pobednici & punkeri

Intervju – Dejvid Laski, strip autor

U potrazi za iskrenošću

"Današnja muzika se uglavnom svodi na nastojanje da se udovolji zahtevima ‘komercijalnog’. U svemu tome ima manje srca nego u muzici koju su nekada stvarali Porodica Karter i njihovi savremenici. Karterovi su bili zemljoradnici, koji su se muzikom bavili iz čistog zadovoljstva, a ispostavilo se da su manje-više slučajno došli u priliku i da to sve zabeleže na snimcima. O njima govori moj strip"

Četrdeset godina karijere Toma Vejtsa (1167)

Penicilin i atomska bomba

U svetu popularne umetnosti karijera Toma Vejtsa zauzima posebno mesto. I to ne samo zbog muzike u kojoj se srednjoevropski moritati susreću s bluzom Haulina Vulfa, u ambijentu koji određuju bitnička poezija i avangardna muzička stremljenja, a koju Vejts, u vešto modifikovanom kostimu Čaplinovog skitnice, superiorno izvodi. Čini se da je podjednako važno i to da je njegova karijera primer kako se lični integritet i hipertrofirani individualizam ne moraju trampiti za uspeh, priznanje i afirmaciju

TV manijak

TV Pačir

Koncert

DeMode

Depeche Mode
Ušće, Beograd, 19. V 2013.

Četvrt veka bez Četa Bejkera

Truba i ožiljci

U Americi vole pobednike i pokajnike, a Čet Bejker to nije bio. Zato je od Evrope, u kojoj umeju s naklonošću da gledaju na dekadente i "nedovršene" ljude, Čet Bejker načinio vlastitu teritoriju. Razvijao je i usavršavao svoj zvuk i ton do samog kraja na amsterdamskoj kaldrmi pre tačno 25 godina, ton na koji je njegova matična kultura ostala gluva, ali koji je zato na neočekivanim geografijama poput naše u pamćenje upisao lepotu i čaroliju muzike stopljene u neobičnoj ljubavi

Knjige – Novi val i filozofija

Bistriji, a ne tuplji

Ovaj zbornik je zanimljiv udruženi poduhvat mlađih filozofa namernih da pokažu da u mladosti nisu samo okapali nad Fenomenologijom duha, nego su i "slušali s razumevanjem" muziku svog vremena

Izložba

Ah, te cipele!

Na izložbi u Muzeju primenjene umetnosti može se videti kakve su ženske cipele nošene u Srbiji u poslednjih vek i po

Intervju – Džon Lajdon, muzičar

Uprkos svemu

"Svet bi svakako bio bolje mesto kad bismo malo više vodili računa jedni o drugima, to je svakom jasno. Kad osnova politike ne bi bila pohlepa, nego istinska briga za ljude, imali bismo manje problema – onda bi svako vodio računa o svom ponašanju, jer bi znao da neko negde brine o njemu, i ne bismo morali da imamo policiju, niti vladu, a posebno ne političare koji nas sistematski i namerno stalno lažu. S obzirom na to kako se politika danas vodi, teško je razlikovati jednog lažova od drugog – svi su oni deo istog, kako volim da kažem – shitstema"

Film – Veliki Getsbi

Ljubav na službenom putu

Nakon što je njegovom svečanom premijerom otvoren filmski festival u Kanu, film Veliki Getsbi Baza Larmana, snimljen prema znamenitom romanu Frensisa Skota Ficdžeralda, počeo se prikazivati u bioskopima širom sveta. Mada je pravljen u žanru svesno anahrone slikovnice, i mada je u odnosu na roman višestruko inferioran, film se ne može nazvati promašajem