Kultura

Reč o delu – Roman

Kraljevstvo dronjaka

Andrzej Stasiuk: Taksim
preveo Siniša Kasumović
Fraktura, Zaprešić 2012.

Strip – Dino Batalja, Priče tajanstva i mašte

Sve se osipa

Dino Batalja je bio autentični genije stripa i istovremeno jedan od najvećih grafičkih umetnika u stripskom mediju. U izdanju beogradskog "Makonda" upravo je izašla zbirka njegovih stripova, integral jedinstven u svetu po tome što se u njemu nalaze sve Bataljine interpretacije književnih dela – od Hofmana, Poa i Stivensona do Lovkrafta, Mejrinka i Bihnera – u formi kratke priče, a u žanru fantastike i horora

47. BITEF

Teško je razumeti

Mnoge pozorišne predstave viđene na ovogodišnjem BITEF-u pomerale su granice pozorišta ka stranputicama, koje su bile ne samo nemušte nego i neinteligentne

Priča

Bader–Majnhof

U izdanju beogradske "Geopoetike" upravo je izašla zbirka priča američkog pisca Dona DeLila pod naslovom Anđeo Esmeralda. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" donosi jednu od priča iz ove knjige

TV manijak

Cipelarenje

Izložba – Slike Voja Stanića

Mala astronomija slikarstva

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti prošle sedmice otvorena je reprezentativna izložba velikog crnogorskog slikara Voja Stanića upriličena u čast njegovog devedesetog rođendana. Na izložbi je predstavljeno 47 Stanićevih slika u njegovom izboru, od kojih je veći deo nastao u prethodnih četvrt veka tokom kojih Stanić nije izlagao u Beogradu, uključujući i platna naslikana ove godine. Po slikarevoj želji u katalog izložbe uvršten je tekst Branka Kukića "Život je umetnost jer je umetnost život" objavljen u "Vremenu" br 1095/96, kao i tekst istog autora napisan povodom ove izložbe koji u ovom broju prenosimo. Izložba slika Voja Stanića trajaće naredna dva meseca i jedan je od najlepših kulturnih događaja koji su se ove godine desili u Beogradu

Odlomak iz Dnevnika Ričarda Bartona

Šarm zbog kog se sve oprašta

Predsednik je iznenađujuće sitan i nežan. Kratke ručice i noge, mala glava i lice. Nosi blago zatamnjene naočale pa nisam siguran za boju njegovih očiju. Ima prilično veliki trbuh, ali ostatak tela je mršav – nema krupnu pozadinu ni debela prsa, a noge su mu vitke. Hoda polako kratkim koracima. Kad sedi za stolom izgleda najopasnije

Istorija – Tito u dnevnicima Ričarda Bartona

Varljivo leto sedamdeset prve

Iako je od njegove smrti prošlo više od trideset godina, malo je istorijskih ličnosti koje drastično poput Tita polarizuju ovdašnju javnost. Nedavne vesti o bolesti Jovanke Broz vratile su i Maršalovu udovicu u centar pažnje. U tom kontekstu može biti zanimljiv pogled sa strane, i to ne bilo čiji. Krajem prošle godine u Americi su objavljeni Dnevnici Ričarda Bartona, u kojim slavni glumac piše, između ostalog, i u druženju sa Titom i Jovankom Broz

TV fenomen – Državni posao

Oaza u »pustinji realnog«

Šta je tajna uspeha serijala popularnog daleko izvan matičnog vojvođanskog prostora? Kreativnost i subverzivnost, naravno

Intervju – Srđan Koljević, scenarista i režiser

Branio sam Mladu Bosnu

"Revizionisti, kao i između dva rata, pokušavaju da relativizuju krivicu Nemačke i Austrije za izazivanje Prvog svetskog rata i da podjednako optuže druge za taj rat. Njihova meta su Rusija, Britanija, Francuska i Srbija. Te knjige su napisane da bi se poručilo da su svi krivi, a ne samo Nemci, a u toj priči mi smo samo crtica na čaši drugih mera. Razumljivo je zašto Nemačka hoće da smo svi podjednako krivi za taj rat, ali s pozicije istorije i žrtava, to nije prihvatljivo. Čak i ako je takav zahtev poslat u cilju pomirenja, što je naravno pozitivno, pomirenje ne znači menjanje istorijske istine..."

Tv manijak

Nacionalna pantomima

Knjige

Crno-beli svet

Džonatan Letem, Tvrđava samoće, Booka, Beograd, 2012, sa engleskog preveo Oto Oltvanji

Koncert

Maramicom Manu

Manu Chao, 14. IX 2013, Hala sportova, (Novi) Beograd

Knjige – Slobodan Bubnjević, Strah od promaje

Mala balkanska strahologija

Književna radionica Rašić, Beograd 2013.

Knjige

Prljav jezik i zabranjene strasti

Romaneskni prvenac bivše porno zvezde Saše Grej je priča o seksualnosti, preciznije, ženskoj seksualnosti, još preciznije, o ženskoj seksualnosti u eri postfeminizma, interneta, pornografskih sajtova i BDSM klubova

Intervju – Anja Suša, rediteljka i koselektorka Bitefa

Bitefovske tendencije

"Bitef nema obavezu da selektira predstave koje su ovde ocenjene kao najbolje, već predstave za koje smatramo da bi bile zanimljive u širem međunarodnom kontekstu. Pa otud i Galeb, i obe predstave o Zoranu Đinđiću, a otud i odluka da ne uvrstimo neke predstave koje se mogu smatrati uspešnim i dobrim u kontekstu redovnog repertoara, ali nisu dovoljno zanimljive za festival kao što je Bitef. Nas zanimaju ekstremni teatarski poduhvati s naših prostora, i to baš oni o kojima se pričalo, koji su uzburkali javnost"

Rebeka Vest o Atentatu i početku Prvog svetskog rata

Sarajevo, 1914.

Suđenje atentatorima je počelo dvanaestog oktobra. Tipično je za ludilo našeg modernog sveta da je Austrija deset nedelja pre toga objavila rat Srbiji zbog njene odgovornosti za atentat, mada su u to vreme trajala tek prva saslušanja koja bi sudiji omogućila da zaključi da li je takva odgovornost postojala ili ne

Istorija – Nove knjige o početku Prvog svetskog rata

Mesečarenje i druge katastrofe

Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja

Izložba

S onu stranu

U beogradskom Domu omladine u toku je izložba posvećena jednom od naših najvećih karikaturista – Pjer Križanić, istoričar jednog vremena. Njegove karikature su i danas politički provokativne, umetnički ubedljive, psihološki precizne

Arheologija – Srbija, jedna od kolevki metalurgije

Tragom prastarog nasleđa

Najstariji evropski rudnici bakra, sedam hiljada godina stari, jesu Rudna Glava kod Majdanpeka i Ai Bunar u Bugarskoj. Početkom septembra, na vinčanskom lokalitetu Pločnik u blizini Prokuplja, izvršen je zanimljiv eksperiment. Dvadesetak učesnika iz više zemalja pokušalo je da topi rudu i napravi predmete od bakra, na način kako se to činilo u praistoriji

Geopolitika kulture

Gem, set i Srebrenica

Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje

TV manijak

Tata kupi mi sve

Roman

Pilula protiv zaborava

Tatjana Gromača: Božanska dječica Fraktura, Zaprešić 2012.