Intervju – Ante Tomić, pisac
Dikatatura je tu, iza ugla
"Odrastao sam na selu, govorim njihovim jezikom, naš jezik je isti, ali sadržaj je potpuno drugačiji. I to njih najviše začuđuje"
Sterijino pozorje 2016
Liturgije, sluškinje i medveđe usluge
Festival srezanog budžeta prikazao nam je jednu od mogućih slika naše i okolnih teatarskih scena, i reklo bi se da one najbolje izgledaju tamo gde se najviše rizikuje
Koncert – Disciplina kičme, bašta SKC, Beograd, 28. 5. 2016.
Svrha kičme
Više od dva sata, s bisevima do ponoći, tutnjale su i mantre mladosti i novi hitovi za nova pokolenja
Kulturna politika – Konkursi i reakcije
Zapostavljanje i uniženje
Loše urađen posao, sukobi interesa i slične ocene, argumenti su zbog kojih umetnička udruženja traže poništenje Konkursa za sufinansiranje savremenog stvaralaštva
Pozorište
Živ je Aca, umro nije
Dve sasvim sveže premijere po komadima Aleksandra Popovića, i jedna tek malo starija, pokazuju koliko smo i dalje duboko u orbiti njegovog zamašnog i zamamnog dela
61. Sterijino pozorje
Gde su granice
Broj predstava obe takmičarske selekcije je smanjen zato što je budžet Pozorja smanjen za trećinu, što se nije desilo "nikada, čak ni u vreme potpunog embarga devedesetih", kaže selektorka Marina Milivojević Mađarev
In memoriam – Velimir – Bata Živojinović (1933–2016)
Veći od filma
U beogradskom Sava centru u novembru 2012. godine održana je premijera dokumentarnog filma Valter, reditelja Andreja Aćina, priča o heroju Drugog svetskog rata Vladimiru Periću, ali i priča o najpopularnijem jugoslovenskom glumcu Velimiru – Bati Živojinoviću, koji je glumio lik inspirisan Perićem u filmu Valter brani Sarajevo Hajrudina Šibe Krvavca. U "Vremenu" je tada izašao tekst posvećen Bati pod nazivom "Veći od filma", koji neznatno promenjen danas ponavljamo. Uvod tog teksta završavao se rečenicom: "Mit je dobio još jedno poglavlje." Tri i po godine kasnije, 22. maja 2016, Velimir – Bata Živojinović je iz života nepovratno prešao u legendu, u snu, u bolnici "Sveti Sava" u Beogradu
Umesto nekrologa
Preskakanje zlih zadatosti
Bata je pored svega, i uz namjernu ironičku hiperbolu, bio dokaz – zašto je i sama Jugoslavija morala biti; zašto je morala, kako bi rekao Miljković – "početi u dan svoje nužnosti"
Izložbe – Marija Dragojlović, »Fragmenti vremena«
Inventarska kutija
Mapiranje stvari iz svakodnevnog života, intimnog ženskog okruženja, karakteristično je za rad Marije Dragojlović. Tokom čitavog svog stvaralačkog opusa ona pokušava da kroz lični pogled otkrije svet malih stvari, skrivenih, skrajnutih predmeta i osmišljenom umetničkom koncepcijom prošlost učini vidljivijom
Deset godina od smrti Duška Trifunovića
Poezija kao sudbina
Početkom maja umrla je Jadranka Stojaković, jedna iz niza jugoslovenskih pevačica i pevača obeleženih pesmama Duška Trifunovića. Umrla je u Banjaluci, gradu u kome postoji ulica Duška Trifunovića. Ove godine se navršila decenija od smrti pesnika čiji stihove u pamćenju čuva najveći broj govornika njegovog – i našeg – jezika
TV manijak – Evrovizija 2016
Geopolitika pesme
Već smo navikli da je evrovizijsko natpevavanje delom i pokazatelj geopolitičkih odnosa u Evropi, ali ove godine stvari su otišle korak dalje
Muzika – 40 godina prvog albuma Blondi
Plavi krug
Da je neko u ono vreme rekao kako je Blondie najznačajnija novotalasna pojava, verovatno se ne bi dobro proveo. Ipak, mnogo godina kasnije, ovo je jedina new wave muzika koja se još pušta i gleda na mejnstrim kanalima: njihova slatka subverzivnost probila je sve granice, pa i istorijske
Književna arheologija – Nepoznato pismo Ernsta Jingera Ivi Andriću
Vojnik i diplomata
U nedeljnom izdanju nemačkog lista "Frankfurter algemajne cajtung" objavljen je tekst o doskora nepoznatom pismu koje je Ernst Jinger, jedan od najznačajnijih nemačkih pisaca XX veka, 1967. godine uputio Ivi Andriću. S obzirom na to da je reč o zanimljivom književnom otkriću, uz dozvolu autora "Vreme" prenosi ovaj tekst
Tačka susreta – O filmu Dubina Dva Ognjena Glavonića
Nežne reči teško se zabadaju u debele uši i tvrda srca
"Ja želim da ovaj film bude jedna od refleksija moje generacije i njenog odnosa prema novijoj istoriji. Njime želim da naglasim značaj preuzimanja i pokretanja priča o odgovornosti, bez večitog traženja alibija i upiranja prsta ili kamere ka onom Drugom. Treba ugristi i zagnjuriti u taj svet za koji su odgovorne generacije naših očeva", kaže reditelj Ognjen Glavonić o svom dokumentarnom filmu o hladnjačama potopljenim u Dunavu i masovnom grobnicom u Batajnici s leševima kosovskih Albanaca ubijenim na Kosovu 1999, a koji će biti prikazan na predstojećem Beldoksu
Intervju – Zoran Simjanović, kompozitor i profesor
Slika muzike
"Kad smo počeli, sviranje nam je bila zabava. Mi ćemo jednog dana da se poženimo, pa će naša deca da slušaju ovo što sviramo – to je bio vrhunac naše želje, ništa više. A onda sam dobio umetničku vakcinu"
Intervju – Piter Prinsipl, Tuxedomoon
Elektronski duhovi
"Oduvek sam pokušavao da napravim evokativnu muziku koja nije vezana za određeno mesto i vreme nastajanja – od početka sam razmišljao o njenoj ‘vanvremenskoj’ strani"
VREME BR.916 | 24. JUL 2008.
Održivi razvoj
Tekst iz 2008: Novi ministar nauke i tehnološkog razvoja Božidar Đelić najavio je da će se do kraja mandata Vlade godišnje ulaganje u nauku upetostručiti i sa sadašnjih 100 miliona do 2012. godine dostići 500 miliona evra
Intervju – Milenko Materni, večiti Partizanov hokejaš
Uspomene s Taša Mikija Rubiroze
"Kao da sam u uspomeni...Iste svlačionice, iste tribine, sve kao nekad", kaže Milenko Materni, jedan od hroničara ovog kultnog beogradskog mesta, inače inženjer komunikacija po struci, večiti Partizanov hokejaš, i uzor po kome je Predrag Miki Manojlović gradio ulogu Mikija Rubiroze u seriji Grlom u jagode. U razgovoru za "Vreme" Materni priča o prošlosti Taša, slavnim danima hokeja u Beogradu, i kakvu su ulogu u njima igrali Dragoslav Šekularac, Braca Petković i Olivera Marković
Koncert – Damir Imamović Sevdah Takht
Izbori i izvori
Koncertom Damira Imamovića u Beogradu potvrđeno je da kovanica neosevdah poseduje pravi sadržaj i pun smisao. Nedžad i Zaim imaju se čime ponositi
In memoriam – Prins (1958–2016)
Poslednji znak vremena
Ovo je sezona velikih odlazaka. Kao da svakog meseca polako gubimo najbolje drugare iz detinjstva, i ko zna šta će se još desiti do kraja godine. Jasno je da proces nestajanja velikih ličnosti popularne muzike, neumitno, korak po korak, ogoljava našu sve očigledniju apsolutnu usamljenost
Priča o Muhamedu Aliju
Najbolji, Najveći, Najlepši
Doživjeću, u samo nekoliko decenija, da se velike ideologije, borbe svjetskih sila, istorijske i moralne dileme, disidentske strasti, društveni preobražaji, mode i umjetnički pokreti, da se sve pretvori u farsu i sprdnju, a da iz blata, kad se plima povukla, na ringu ostane samo jedan čovjek čija ljepota nije načeta: Muhamed Ali ustaje sa poda u petnaestoj rundi meča s Džoom Frejzerom, u Medison Skver Gardenu u Njujorku 8. marta 1971.
Muzika – Šenderge, Mađarska
Melodije juga
Ovih dana mađarski sastav Šenderge dolazi u Beograd na svoje prvo koncertno gostovanje u Srbiji. Reč je o zvezdama world music scene, orkestru koji svira muziku srpske i hrvatske manjine u Mađarskoj čiji su članovi uglavnom Mađari koji ne govore srpski ni hrvatski, ali vole i bravurozno sviraju melodije juga na gajdama, frulama, dvojnicama i tamburama
Izložba
Zograf u Zagrebu
Ovih dana šetači zagrebačkim ulicama mogu da razgledaju crteže Aleksandra Zografa inspirisane televizijskom serijom Bitange i princeze i sa Zidnih novina saznaju šta se desilo junacima ove popularne serije. Projekat je realizovan u saradnji sa udruženjem Bacači sjenki
Intervju – Endi Radok, mediolog
Vrata percepcije
"Ono zbog čega treba da brinemo jeste činjenica da mediji ograničavaju maštu i mladih i starih, percepciju i način izražavanja. Jer, suština medijskog sadržaja svodi se na plasiranje prepoznatljivih priča jezikom široke publike, zbog čega se i kreativnost u stvaranju medijskog sadržaja svodi na oponašanje jezika kojim govore mediji"
Godišnjica – 400 godina od smrti Vilijama Šekspira
Kako vam drago
Dvadeset trećeg aprila navršiće se tačno četiri stotine godina od smrti Vilijama Šekspira. Šekspir, pesnik "izglobljenog vremena" i "izglobljenih ljudi", i dalje je naš savremenik. Za ovaj broj "Vremena" trojica anglista su načinila lični izbor po tri najaktuelnija Šekspirova komada
Portret – Paolo Sorentino
Šta je rekla Rita Formizano?
Film Mladost Paola Sorentina od prošle je nedelje u redovnoj bioskopskoj distribuciji širom Srbije, a nedavno je u prevodu objavljen i Sorentinov roman Svi su u pravu. I film i knjiga potvrđuju status Paola Sorentina kao jedne od najzanimljivijih ličnosti na savremenoj evropskoj umetničkoj sceni
