Osetno pada broj domaćih turista u Srbiji, još osetnije rastu cene paket-aranžmana. Za sve to vlast krivi studente
Ako ste se pitali da li u Srbiji još uvek postoji mesto gde možete da se oporavite i fizički i mentalno, a da vam novčanik ne završi u minusu, odgovor je – teško.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u maju ove godine broj dolazaka turista bio je manji je za 3,8 odsto u odnosu na period od pre godinu dana. Noćenja je manje za 5,1 odsto.
Najveći pad bio je u aprilu, kako je objavio RZS, tada je međugodišnji pad dolazaka bio 8,5 posto, a noćenja 10,8 odsto.
I to je išlo na konto noćenja koja ostvaruju – domaći turisti. Čak petina manje.
Tiha ekonomska kriza i inflacija, koje vlasti ne priznaju, čine svoje. U EU su turističke usluge između 2021. i 2024. poskupele za 28,8 posto, a u Srbiji, u istom razdoblju, čak 45,5 posto.
„U turističkom sektoru pre korone imali smo zaposlenih koji su radili za minimalac. Veliki broj ljudi je tada napustio taj sektor. Da bi se vratili, morale su da se povećaju plate i to utiče na formiranje svih ostalih cena“, kaže za „Vreme“ Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije.
Pa opet, dodaje, manjka radne snage u turizmu.
Rast cena pokazuje zvanična statistika. U junu ove godine je kategorija restorana i kafea skuplja za 8,4 posto nego godinu ranije, smeštaji 2,4 odsto, a paket aranžmani čak 14,8 odsto.
Manje vaučera – manje noćenja
Projekat koji je Ministarstvo turizma i omladine Srbije pokrenulo pre deset godina, kojim se omogućava subvencionisano putovanje unutar zemlje, pokazao se kao značajan faktor domaćeg turizma.
„Prvi i osnovni razlog zašto je došlo do smanjenja noćenja domaćih turista jeste što je podeljeno mnogo manje vaučera nego pre. Ove godine je podeljeno 30.000 vaučera što je 150.000 noćenja, dok je prošle godine podeljeno 100.000 vaučera iliti 500.000 noćenja, pa je samo tu nastala ogromna razlika“, ističe Seničić.
Pravo na vaučere imaju ljudi koji inače teško mogu sami da plate odmor: penzioneri, studenti, nezaposleni, korisnici socijalne pomoći, kao i zaposleni koji zarađuju do 80.000 dinara mesečno.
Foto: Tanjug / Tara RadovanovićOmiljeno izletište Beograđana, Ada Ciganlija
Vlast za pad krivi studente
Pa opet, za vlast nisu krive visoke cene i niska primanja, nego – studenti. „Teške su posledice studentskih protesta“, požalio se nedavno predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Turizam nam ima 22,8 odsto pad u prva tri meseca i to je direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, iz spolja i iznutra“, izjavio je tada Vučić.
Seničić pak kaže: „Cela ova situacija uslovljena je inflacijom i, po meni, nekim nerealnim kursom evra, a to je sigurno jedan od razloga.“
I u martu se video pad turizma, prvenstveno jer su državljani Srbije mnogo manje putovali po banjama i planinama.
Stranci dolaze manje-više jednako kao i ranije – dakle nema tih fantomskih stranih turista koje su zaplašili ili oterali protesti.
Banje beleže veliki pad?
Posete u banjama opale su za 9,9 odsto 2024. godine u odnosu na 2023, a za to su najzaslužnije upravo one najposećenije –Vrnjačka sa 10,4 posto manje noćenja i Sokobanja sa padom od čak 26,1 odsto.
No, finansijski gubitak je teže izračunati s obzirom da se izostanak turista zbog sve plićeg džepa kompenzuje – povećavanjem cena.
„Više smo se okrenuli stranim turistima, pa formiramo cene prema stranom tržištu, a ne vodimo računa o lokalnom, koje zapravo održava destinaciju“, zaključuje Seničić.
Ukoliko je privlačenje stranaca glavni cilj onda sa time sasvim dobro ide – stranih turista je u banjama 8,1 odsto više.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nemačka je u krizi, i to ne prolaznoj. Kako se krajnja desnica i krajnja levica u Berlinu postavlja prema tom lomu i šta bi to značilo za radnice i radnike na eksploatisanoj periferiji kao što je Srbija?
Tokom prošle godine 25 kompanija koje se bave klađenjem ostvarilo je neto dobit od 11,3 milijarde dinara, dok je u budžet Srbije uplaćeno više od 28 milijardi dinara od ove delatnosti
Novi naftovod između Srbije i Mađarske primarno je zamišljen kao odgovor na zapadne sankcije usmerene ka ruskom energetskom sektoru. Očigledno je da je izgradnja novog naftovoda mnogo više u interesu Gasprom njefta nego Srbije
Brza pruga Beograd–Budimpešta, jedan od ključnih infrastrukturnih projekata kineske inicijative „Pojas i put“, ponovo je u centru pažnje nakon najava iz Mađarske o reviziji ugovora i mogućem skidanju oznake tajnosti sa dokumentacije
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Čarter Er Srbije od Beograda do Tivta pun naprednjačkih lojalista sa kriminalnim dosijeima i najava pripreme ubistva Aleksandra Vučića u Crnoj Gori za vreme samita EU - Zapadni Balkan: šta je šahista sa Andrićevog venca ovim atakom na zdrav razum hteo da postigne
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
