Mozaik

Tribina o retkim bolestima

Registrovanje i besplatna dijagnostika prioritet broj jedan

Kakvi su uslovi i mogućnosti lečenja osoba obolelih od retkih bolesti kod nas, koliko teško dolaze do dijagnoze i terapije i koliko im država u svemu tome izlazi u susret

Neretva, 70 godina – Svedočenje – Ante Damić

Ne razumijem kako smo se izvukli

Dimitrije Vojvodić, komandant, tokom borbe je ubio svog komesara Smiljanića, koji je, opkoljen njemačkim trupama, htio da se preda. Bitka za Jajce je bila izuzetno teška, krvava... Drugog dana sam dobio visoku temperaturu; nisu znali je li tifus ili zapaljenje pluća. Poslali su me u Bukovaču, u bolnicu; preostale ranjenike su, u Mrkonjić Gradu, sutradan poklali četnici

Kultura sećanja – Bitka na Neretvi 1943–2013.

Padaj silo i nepravdo

Kroz porušeni Prozor prolazili su partizani, mladi tek stasali momci i devojke: u opancima i poderanim cokulama; u seljačkim gunjevima i delovima uniformi okupatorskih i kvislinških trupa; sa puškama i drugim oružjem svih kalibara i sistema. Išli su u kontranapad na Nemce i ustaše. Šef partizanskog saniteta Gojko Nikoliš piše: "Prolazi kolona pokraj kuća, a ranjenici je ispraćaju pjesmom i poklicima. Odmiče kolona uz brdo, a mene steže za grlo"

Neretva, 70 godina

Martovski pregovori

Neretva 70 godina – Svedočenje – Velimir Veco Radičević

Ostani kad si navalio da gineš

Čuli ste za Titovo naređenje: Prozor mora pasti? Trebalo je zaustaviti neuporedivo jače njemačke, ustaške, italijanske i četničke jedinice kako bismo omogućili proboj partizana prema Jablanici i Neretvi. Prozor je bio opkoljen bunkerima i žicom. Bitke su vođene bukvalno za svaku ulicu. Oslobađali smo jednu po jednu... Luka Vučinić i ja smo prvi ušli u Prozor. Leševi svuda oko nas, zapaljene kuće... Išli smo krvavim ulicama kao u bunilu, zaboravljajući da je grad još uvijek pun neprijateljske vojske

Oskar Pistorijus, ubica

Rušenje idola

Verzija koju je predstavilo tužilaštvo i po kojoj će mu biti suđeno je da je on iz pištolja ubio svoju devojku tako što je pucao u nju u kupatilu u kome je ona želela da se sakrije od njega. Pistorijusova odbrana tvrdi da nije reč o ubistvu sa predumišljajem, niti bilo kakvom ubistvu, i da će to uspeti da dokažu u postupku

Posle meteora

Vanzemaljsko seme

Meteori nad Centralnom Rusijom, Kubom, Kalifornijom. Sasvim neočekivano, to se događa istog dana kad asteroid 2012DA14 prolazi gotovo nadomak Zemlje. Za dve nedelje očekuje se i nailazak komete C/2011 L4. Šta sve još može da dođe

Asteroidi

Sretenje sa kamenom iz svemira

Za odbranu od asteroida, čovek XXI veka nema nijedno bolje rešenje od onog koje Zemlja već koristi za svoju samoodbranu. Sve što Zemlja ne spali u atmosferi i što može da stigne do tla u dimenzijama upotrebljivim za apokalipsu, neće se tako lako zaustaviti ničim što ljudi danas poseduju

Kako je sve počelo

Dan ljubavi i vina

"Godina 1986: obišli smo vinograd, ama kakvi popovi, to niko nije smeo ni da pomisli. Skoro da je sve bilo polutajno. Ali, imao sam podršku generalnog direktora, čak je i Televizija Beograd došla i sve snimila. Danas tvrdim: to je bila prva javna slava u Srbiji"

Finale Kupa »Radivoja Koraća«

Generali i stajaća vojska

Neredi na utakmici između Partizana i Crvene zvezde najsvežiji su doprinos istoriji nasilja u Srbiji, a bočni događaji daju neka nova svetla ovom događaju

Tehnološka paradigma

Kraljevstvo za grafen

Evropska komisija je za istraživanje najtanjeg i najčvršćeg materijala na Zemlji naučnicima dodelila celu milijardu evra, što je jedna od dve najveće sume koje su u Evropi ikad uložene u jedan naučni projekat. Zašto?

Kreacionizam i Kumranski spisi

Univerzalni Univerzitet za ovo i ono

Univerzitet prirodne medicine jedina je ustanova u Srbiji koja nudi studije za buduće doktore prirodne medicine, antistres terapeute, ali i asistente u političkom i javnom sektoru sa poznavanjem kulture govora, odevanja, stilizovanja kose – dakle svega što je potrebno uspešnom političaru ili estradnoj zvezdi. Jedini problem je što ovaj "univerzitet" nije nikakav univerzitet, a jedinu akreditaciju koju poseduje, UPM dodelio je sam sebi, odnosno – izmislio

Kultura sećanja – 70 godina Staljingradske bitke

Dve stotine dana razaranja i smrti

Pokoljenja delu sude, ali da li pamte po kojoj je ceni plaćena pobeda nad fašizmom? Staljingradska bitka vođena od 23. jula 1942. do 2. februara 1943. na površini od 100.000 kvadratnih kilometara odnela je živote milion vojnika i verovatno još toliko civila. U njoj je učestvovalo više od dva miliona ljudi sa 20.000 topova i minobacača, oko 2000 tenkova i oko 2000 aviona

Vazdušni saobraćaj

»Boing drimlajner« – buđenje iz sna

U najmanje lošem scenariju po Boing, ispostaviće se da je do prepunjavanja, a potom i požara baterije došlo zbog greške u procesu proizvodnje komponenata, i "drimlajner" će, u tom slučaju, vrlo brzo ponovo da poleti. U lošijoj varijanti, propust je načinjen u projektovanju nekog od kompleksnih avionskih sistema i bar te komponente moraju biti vraćene "nazad na crtaću tablu", odnosno reprojektovanje i vrlo moguće ponovo sertifikovane za upotrebu

Slučaj Armstrong

Samoubistvo jednog mita

Tražeći rehabilitaciju od društva i drugu šansu da se vrati takmičenjima, Armstrong se izgleda zaglibio dublje nego što je mislio

Ivo Andrić

Njegoš kao tragični junak kosovske misli

Ove godine navršava se dvesta godina od rođenja Petra II Petrovića Njegoša, jednog od ključnih protagonista srpske i južnoslovenske kulture. Povodom ovog jubileja "Vreme" će tokom godine objaviti seriju starih i novih tekstova koji se bave Njegošem i njegovim delom. U ovom broju donosimo esej Ive Andrića iz 1935. godine

Iz poslednjeg štampanog »Njuzvika«

Kraj jedne ere

Bez ustezanja, "Njuzvik" govori o prvom, grubom "nacrtu istorije" koji ispisuju novinari, o novinarstvu "iz stomaka"

Duh vremena

Lepota nema pol

O januarskom broju srpskog izdanja magazina "El" pišu svetski mediji kao što su "Tajm", "Telegraf", BBC, "Hafington post". Razlog: prvi put u 68 godina dugoj istoriji ovog francuskog modnog magazina, na naslovnoj strani je androgini model

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara (2)

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, Feodor Lukač, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj kratkoj autobiografiji dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u dva svetska rata, u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije, u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu

Duh vremena

Zašto žene gledaju porniće

Odnos porno-industrije prema ženskoj publici promenio se tek kad je feminizam prihvatio pornografiju

Kultura sećanja – Autobiografija dr Feodora Lukača (1892–1973)

Burni vek u dnevniku jednog lekara

Hirurg, pionir sporta, zaljubljenik u gimnastiku, fudbaler i lakoatletičar-rekorder, dobrovoljac u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, narodni prosvetitelj i promoter zdravog života Feodor Lukač, unuk zemljoradnika Sima Lukača iz Vrginmosta kraj Karlovca u Hrvatskoj, sin Steve Lukača, šumarskog inženjera s bečkom diplomom, i Katinke, rođene Popović, iz Slavonskog Broda, otac znamenitog profesora žurnalizma Sergija Lukača, u svojoj autobiografiji 1972. dramaturški sažima jednu epohu kroz ono što je proživeo u Sarajevu, Pešti, Beču, Bernu, Galiciji, Albaniji, Mostaru, Zrenjaninu, Novom Sadu – dva svetska rata, život u Austrougarskoj i u dve Jugoslavije

1700 godina od Milanskog edikta

Kako je Hristos pobedio Jupitera

Za slobodu hrišćanske veroispovesti značajniji je Galerijev edikt. Za utemeljenje hrišćanske crkve kao svetovne organizacije, za njeno unutrašnje uređenje i teološku samospoznaju, Prvi vaseljenski sabor. Ipak, Milanski edikt, potpisan u Milanu 313. godine između ta dva događaja, jedna zapravo administrativna uredba koja utvrđuje ravnopravnost veroispovesti i povraćaj imovine hrišćanskim zajednicama i pojedincima, slavi se kao značajniji miljokaz hrišćanstva. Centralna proslava godišnjice Milanskog edikta u Srbiji održaće se na jesen u Nišu, rodnom mestu, za pravoslavce, Svetog Konstantina. Očekuju se desetine hiljada hodočasnika iz čitavog sveta

U Danskoj, zemlji radnika i seljaka

Samoupravni kapitalizam

Otkad je udarila ekonomska kriza, koja je mnoge evropske zemlje do ivice bankrota dovela, u Danskoj je nezaposlenost upola veća – skočila je sa dva na tri odsto. Međutim, svakom ko ostane bez posla, a da nije otkaz sam dao, bivši poslodavac sledećih šest meseci isplaćuje platu kao da radi, zatim ga "preuzima" sindikat i država koji mu obezbeđuju sredstva za život dok se ne prekvalifikuje ili doškoluje