Rama Duvadži će sa 28 godina biti najmlađa prva dama u istoriji Njujorka. Politički angažovana umetnica se, međutim, svakako neće ograničiti na ulogu supruge budućeg gradonačelnika „Velike jabuke“ Zohrana Mamdanija
Grad Njujork će od prvog januara, nakon šest godina, ponovo dobiti prvu damu. Rama Duvadži, supruga novoizabranog gradonačelnika Zohrana Mamdanija, biće mlađa od svih svojih prethodnica. Međutim, daleko od toga da je to jedino, zbog čega će njen boravak u Gracie Mansion, zvaničnoj rezidenciji gradonačelnika Njujorka, biti interesantan.
Osim toga što je, kako priznaje i sam Mamdani, u velikoj meri doprinela njegovom izbornom uspehu (ne samo u moralnom, nego i u praktičnom smislu), pojava Rame Duvadži kao prve dame Njujorka mogla bi biti od velikog značaja i za sam grad, i to na više nivoa.
Ko je Rama Duvadži?
Rama Duvadži rođena je 1997. godine u Hjustonu, kao ćerka doseljenika iz Sirije. Deo detinjstva provela je u Dubaiju, pre nego što se vratila na studije u SAD.
Zvanje diplomiranog likovnog umetnika stekla je 2019. godine na Univerzitetu Komonvelt u Virdžiniji, a dve godine kasnije se preselila u Njujork gde je masterirala u Školi vizuelnih umetnosti.
Gradonačelnik Njujorka: Zohran Mamdani je sve, što ne bi smeo da bude
Iako je rođena u Teksasu, za sebe kaže da je “ilustratorka iz Damaska”.
„Moja umetnost je odraz onoga što se dešava oko mene“
Duvadži je poznata po svojim ilustracijama, animacijama i radovima u keramici. Najviše voli da radi u crno-belom, a svoje radove „izlaže“ na društvenim mrežama.
U delima se često bavi političkim i društvenim temama kroz motive bliskog istoka. Veliki je kritičar „američkog imperijalizma“, izraelskog rata u Gazi i izbegličke politike SAD, što se poklapa sa politikom njenog supruga.
Tokom karijere sarađivala je sa magazinom “Njujorker”, “Vašington postom”, The Cut-om, BBC-em, Eplom, Spotifajem i Tejt Modern muzejom.
„Moja umetnost je odraz onoga što se dešava oko mene. S obzirom na to koliko je ljudi ućutkano strahom, jedino što mogu jeste da govorim o tome šta se dešava u SAD, Palestini i Siriji, koliko god mogu“, rekla je u jednom intervjuu.
Do prve dame preko dejting aplikacije
Sa Zohranom Mamdanijem se upoznala preko dejting aplikacije „Hinge“ krajem prošle godine, da bi se u februaru ove godine venčali.
„Dakle, još uvek ima nade na tim aplikacijama za upoznavanje“, rekao je uz osmeh Mamdani jednom prilikom.
U svom pobedničkom govoru u utorak, novi gradonačelnik je posebnu zahvalnost iskazao supruzi:
„Rami, hayati (arapski izraz za „moj život“), ne postoji niko s kim bih više voleo da budem u ovom trenutku, i u svakom trenutku“.
Žuta, narandžasta i plava
Duvadži je Mamdaniju pomogla u kampanji. Čitav vizuelni identitet sa kojim je Mamdani izašao pred birače osmislila je njegova supruga. Sada već prepoznatljivi font u žutoj, narandžastoj i plavoj boji kreirala je ona.
Izbori za gradonačelnika Njujorka: Pobeda Trampove noćne more
Od velike pomoći je bilo i njeno vešto baratanje društvenim mrežama i veliki auditorijum kojim raspolaže. Tako njena pripadnost generaciji Z u ovom slučaju nije samo trivija, već, ispostavilo se, ima i praktičnu vrednost.
Njen identitet je identitet Njujorka
Mamdani i Duvadži se nisu često pojavljivali zajedno u javnosti tokom kampanje, za razliku od njegovih protivkandidata koji su insistirali na zajedničkim nastupima sa supružnicima.
To se ipak dogodilo u noći proglašenja pobede na izborima. Urednica mode u “Njujork tajmsu” opisala je njen stajling kao “spoj revolucije i kontinuiteta”, što je u skladu „ne samo sa njenim identitetom, nego i identitetom grada“.
Ćerka doseljenika sa bliskog istoka, pripadnica nadolazeće generacije Z, politički angažovana umetnica, glas marginalizovanih i kritičarka sistema – sve su to fragmenti pomenutog identiteta, od kojeg najvažniji grad na svetu, koliko god pokušavao, nikada neće moći da pobegne.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
