Kada bi Savet Regulatornog tela za elektronske medije bio nezavisno telo i radio po zakonu, bile bi uklonjene anomalije na medijskoj sceni Srbije na kojima počiva režim Aleksandra Vučića. Nije čudo da se oko kandidata za Savet REM-a u Narodnoj skupštini lome koplja
Poslanici Skupštine Srbije su u ponedeljak predveče završili raspravu o kandidatima za članove Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koja će biti nastavljena u sredu u 10 časova.
Za naprednjačku parlamentarnu većinu sve je „čisto kao suza“, što reče Nebojša Bakarec, a da to, kaže, potvrđuju i predsednica Evropske komisje Ursula fon der Lajen i šef Delegacije Evropske unije Andreas fon Bekerat, koji doduša ništa nisu potvrdili, jer kandidati još uvek nisu izabrani.
Bakarec je ocenio da “većina medija pripada opoziciji”, „na čelu sa medijskim konglomeratom RTS“, što je malo previše maštovito čak i za njega.
Onda se, naravno, obrušio na televizije N1 i Nova S koje su, tvrdi Bakarec, „nedodirljive“ za nadležne organe u Srbiji mada stalno lažu, a „opozicija, blokaderi, N1 i Nova S žele da preko REM kontrolišu sve medije da bi dobili vlast bez izbora“.
Pa im je još zlokoban cilj da REM „dodeli nacionalne frekvencije dvema luksemburškim televizijama“.
U sličnom tonu su gvovorili i ostali poslanici partija osovine SNS-SPS.
Poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Robert Kozma izjavio je, sa druge strane, da vlasti nimalo nije stalo do funkcionalnog REM-a, već da želi ili da to telo drži pod kontrolom ili da ono bude nefunkcionalno.
Kozma je rekao da su 90 odsto vremena u centralnim emisijama televizija sa nacionalnom frekvencijom zastupljeni predstavnici vlasti, da te televizije krše sva pravila, te da se na njima predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2024. obratio 354 puta.
Naglasio je da televizije s nacionalnim frekvencijama „sluđuju i dezinformišu građane“, da u tim medijima, na primer, nema ničega o štrajku glađu Dijane Hrke, majke Stefana Hrke poginulog u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao ni o štrajku glađu prevoznika Jaćimovića, o napadima na studente, o korupciji, o tome da je Srbija zemlja sa najvećim društvenim i ekonomskim nejednakostima.
Istovremeno, pravim slobodnim i nezavisnim novinarima vlast je „namenila pritiske“, rekao je Kozma, podsećajući da je ove godine Nezavisno udruženje novinara Srbije zabeležilo 33 napada na novinare, a da je od šest fizičkih napada pet počinila policija.
Ako postoji ikakva sumnja da je funkcionalan i nezavistan REM neophodan za izlazak Srbije iz duboke društvene krize u koju je gura vlast i povratak demokratije, dovoljno je pogledatim bilo kojih pet minuta programa televizije Informer, na primer.
Studentska lista organizuje biciklističku kampanju tokom koje će studenti i građani nositi Ustav kroz Srbiju. Dve ekipe krenuće iz Beograda, proći kroz niz gradova i završiti put u Kragujevcu, uz prikupljanje potpisa građana za studentski program
Aleksandru Vučiću baš ne ide u poslednje vreme. Studentska lista je na glasačkom listiću pod brojem tri, jednim od najmoćnijih alata u oglašavanju, brendiranju i psihologiji prodaje koji još u Srba ima poseban značaj. Studenti tako mogu da spoje nespojivo - ukorenjenu identitetsku simboliku i savremeni viralni marketing
Presudom Hašimu Tačiju i trojici vođa OVK srušen je lažni narativ o nacionalnim herojima i potvrđen pravi karakter OVK
Građani Prištine razočarani su presudom kojom su Hašim Tači i još trojica vođa OVK prvostepeno osuđeni na ukupno 81 godinu zatvora
Na kaznu od 25 godina zatvora osuđen je i Jakup Krasnići, Kadri Veselji je osuđen na 18 godina zatvora, a Redžep Seljimi osuđen je na 13 godina zatvora
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
