Šansa koju moramo iskoristiti

Ako ste prethodnih nedelja zapazili bilborde i TV spotove u kojima deca govore kako žele da kad porastu prave mobilne aplikacije ili dizajniraju robote – ali nisu sigurna kako to mogu da nauče – videli ste kampanju Inicijative „Digitalna Srbija“ pod nazivom „Budimo pametni“. Namera ove neprofitne organizacije je da javnost upozna sa mogućnostima koje za našu zemlju otvara digitalno doba, stavljajući poseban akcenat na obrazovanje.

„Ceo 21. vek se zapravo zasniva na znanju. Želimo da naša država u budućnosti bude prepoznata kao jedna od ‘pametnih’ zemalja kao što su Izrael, Singapur ili Finska. Pametna u smislu da mi budemo ti koji kreiraju nove proizvode, stvaraju nove usluge, transformišu industrije. Potencijal imamo, treba ga iskoristiti,“ kaže Dragan Tomić, direktor Razvojnog centra kompanije Majkrosoft u Srbiji i jedan od vodećih ljudi Inicijative „Digitalna Srbija“.

„VREME„: Zašto ste pokrenuli kampanju „Budimo pametni„?

DRAGAN TOMIĆ: Četvrta industrijska revolucija donosi tehnologije koje drastično menjaju svet u kome živimo, podjednako radikalno kao što su to ranije učinili parna mašina, električna energija ili računari. Nove tehnologije poput veštačke inteligencije, mašinskog učenja ili blockchain-a istovremeno stvaraju nova, ali i umanjuju potrebu za nekim zanimanjima koja danas obavljamo. U takvom okruženju, želeli smo da podsetimo celokupno društvo da su pred nama izuzetno važne odluke koje će odrediti budućnost ove zemlje. Mi smatramo da se treba opredeliti za razvoj digitalne ekonomije koja će našoj deci omogućiti da ostanu u Srbiji i odavde određuju razvoj tehnologije i čitavom svetu prodaju svoje digitalne usluge i proizvode.

Zašto ste izabrali decu da prenesu poruku?

Deca su simbol budućnosti. Većina ljudi u Inicijativi „Digitalna Srbija“ su srednjeg životnog doba i naša deca su sličnog uzrasta kao ova koja se pojavljuju u kampanji, tako da je to i naša, lična budućnost. Smatram da smo dužni da najmlađima obezbedimo obrazovanje koje će im doneti bolju budućnost ovde u Srbiji.

Na koga apelujete da bude pametan?

Poruka je upućena čitavom društvu – nastavnicima, roditeljima, državi. Odluke koje sada donesemo imaće veliki uticaj na budućnost naše dece, ali i na budućnost našeg društva u celini. Većina današnjih osnovaca radiće poslove koji danas ne postoje, a koji su vrlo verovatno u vezi sa tehnologijom. Kao svoju obavezu vidimo da ih za takvu budućnost pripremimo. Podržite decu u nameri da se opredele za karijeru u IT-ju jer se tako školuju za poslove budućnosti. Ukoliko dete ima drugačija interesovanja, i dalje je važno da razume tehnologije koje će oblikovati našu budućnost – veštačka inteligencija, robotika, mašinsko učenje. Na taj način biće bolji profesionalci za koju god struku da se odluče – lekari, biolozi, novinari, glumci…

Zašto vam je fokus na obrazovanju?

Kvalitetno obrazovanje je osnova napretka koji se trenutno dešava u svakoj industriji. Ceo 21. vek se zapravo zasniva na znanju i mi želimo da naša država u budućnosti bude prepoznata kao jedna od „pametnih“ zemalja koja svoju ekonomiju bazira na kvalitetnom obrazovanju na svim nivoima, ali i koja kreira društvene inovacije i transformiše postojeće industrije. Ovde su nam uzori Izrael, Singapur i Finska.

Šta u ovom trenutku nedostaje našem obrazovnom sistemu?

Treba popraviti dosta stvari, ali ne treba zaboraviti da nas školski sistem suštinski nije loš. Naši učenici imaju od koga da uče i nemaju posebne prepreke da nastave sa školovanjem bilo gde u svetu. Poseban izazov nastaje kasnije, kada je potrebno primeniti naučeno i kada savremeno poslovanje od vas zahteva da razumete podjednako i svoju oblast i biznis procese i stvaranje vrednosti na realnom tržištu. Treba zato decu ohrabriti da budu lideri, da manje reprodukuju a više razumeju primenu stečenog znanja, da rade u timovima. Broj časova matematike je na zavidnom nivou, uvedena je informatika kao obavezni predmet, a u okviru njega se uči programiranje. To je dobro. Sad treba na pravi način obučiti nastavnike da informatiku predaju na najvišem mogućem nivou.

Da li možemo da previdimo kako će izgledati poslovi u budućnosti?

Jedno je sigurno – nove generacije moraće da uče čitav život. Industrijske grane neće više postojati u klasičnom obliku, već će se sve više spajati. Na spoju tih grana razvijaće se i novi poslovi. Ne treba ići na uske specijalizacije, već deca treba da imaju razumevanje u domenu različitih grana privrede. U 21. veku ljudi moraju stalno da uče i budu fleksibilni, kako bi kroz ove transformacije prošli uspešno. Statičnost i nedovoljna želja za napredovanjem su potencijalno najveći problemi u budućnosti.

Kako biste objasnili Četvrtu industrijsku revoluciju?

Svaka industrijska grana trenutno prolazi kroz značajnu transformaciju. Pad cene kompjutera i drugih tehničkih uređaja, koji analiziraju i skladište podatke, doveli su do toga da se svaka industrija promenila. Medicina se promenila jer su, recimo, uređaji za skeniranje ljudskog tela precizniji i pristupačniji. Jedna od naših članica Visaris bavi se upravo digitalnom radiologijom. U poljoprivredi nam senzori govore koje zemljište je dobro za koju poljoprivrednu kulturu. To kod nas radi BioSens Institut – koristi tehnologiju koja omogućava da sa manje vode i manje hemikalija proizvodimo više. Svaka industrija će morati da se transformiše u narednih deset godina. To je naša šansa. Mi ovde imamo desetak kompanija koje su uspele da se probiju na svetsko tržište. To je pravi razlog za optimizam. Sada te uspešne modele treba da proširimo dalje, na što više domaćih kompanija da bismo postali uspešni na svetskom nivou.

Šta treba da uradimo da ne propustimo tu šansu?

Veće investicije u obrazovanje na svim nivoima – u osnovne i srednje škole, kao i fakultete. Veće investicije u istraživanja. Imamo dosta instituta, ali malo istraživačkog rada, bar u tehničkim naukama. Od obrazovanja kreću prave promene. Treba napraviti zakonsku regulativu za lakše pokretanje kompanija. Omogućiti brži razvoj startapa, napraviti okvir u kome lakše mogu da dolaze do investicija, a čak bi i Vlada mogla da stimuliše neke od tih investicija. Neophodan nam je veći broj ljudi u IT industriji.

Kakav je interes privatnih kompanija da se udruže u organizaciju kao što je vaša?

Odgovoriću iz ličnog ugla. Nas koji danas u Srbiji radimo u IT sektoru možda ima jedan odsto i mi živimo dobro. Nije ideja da jedan odsto živi sjajno, a da ostalih 99 odsto naših sugrađana živi loše. Mi hoćemo društvo koje je napredno za sve nas. Želimo da znanje koje imamo podelimo. Želimo da naša deca imaju lokalnu opciju. Mogućnost da se ovde školuju, žive i da prave svetske proizvode odavde iz Srbije.

Kakva je saradnja Inicijative „Digitalna Srbija“ i Vlade Srbije ?

Vlada je otvorena za saradnju sa IT zajednicom. Prepoznali su vrednost IT sektora, videli su promene koje se dešavaju u svetu i shvataju da je ovo prilika za Srbiju. U toj saradnji postojale su situacije u kojima smo se slagali i gde smo bili sjajni partneri, a postoje i slučajevi gde se nismo složili. Recimo, znamo da se Vlada Srbije slaže sa ciljevima kampanje „Budimo pametni“. Kada govorimo o uvođenju informatike u osnovne škole ili IT odeljenja u gimnazije, mislimo da je Vlada odigrala presudnu ulogu da se ovaj pozitivan pomak desi. Međutim, ako pričamo o subvencijama koje se daju kompanijama kao što je „Continental“, tu se ne slažemo. U svakom slučaju, saradnja i dijalog postoje. Taj dijalog je kvalitetan i kad se slažemo i kad se ne slažemo.

Da li verujete da bi digitalna transformacija mogla da zadrži mlade u Srbiji?

Evo, u kompaniji u kojoj ja radim ljudi imaju otvorena vrata da odu kad god žele. U bilo kom momentu mogu da se presele u Ameriku i rade u našoj centrali. Od nas 200 inženjera koliko ovde radi, možda dvoje godišnje odluči da pređe u Ameriku. A i od onih koji odu jedan broj se vrati posle par godina. Mi ne gubimo ljude. Kada imaju dobre poslovne rezultate, ljudi su srećni u svojoj zemlji. To je normalna pojava ako imaju dobru lokalnu opciju. Na osnovu kompanija koje ovde rade na svetskom nivou, vidimo da je naš potencijal sjajan. Imate uspešne kompanije u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Znači, potrebno je da napravimo okruženje za što više takvih kompanija. Potrebno je više ljudi u IT zanimanjima. Ponoviću da je za to ključno obrazovanje – kako formalno, tako i neformalno.

Šta je vas navelo da se vratite ?

Za mene je povratak u Srbiju bila jedna od najboljih stvari u životu. Da li je bilo jednostavno? Nije. Ipak, u ovih deset godina koliko je prošlo otkad sam se vratio, čini mi se da sam više naučio ovde nego da sam ostao u Redmondu gde sam radio prvih deset godina. Mislim da je to bio pravi potez ne samo za mene, već i za moju porodicu. Moja deca srećno odrastaju ovde, druže se u „kraju“ i idu u redovne škole. Ljudi često veličaju život u inostranstvu, a umanjuju stvari koje imamo ovde. Na sve treba gledati izbalansirano.

Da li mislite da će oni ostati u Srbiji?

To jedan od razlog za osnivanje Inicijative „Digitalna Srbija“. Nije sramota otići. Mnogi su otišli, ja sam otišao. Problem je što se ljudi ne vraćaju. Sjajno je kad ljudi iskoriste priliku i odu, pa se posle vrate i prenesu znanja drugima. Ideja je da ne samo moja, nego da sva naša deca ovde vide priliku za svoju budućnost.