Šesnaest dana gotovo čistog džeza u Kazinu Barijer, plus po dve večeri džeza i bluza u "Stravinskom" i tri noći elektro-džeza u Sali "Majls Dejvis" bilo je dovoljno da se posle više od jedne decenije vrati stara publika na obalu jezera Leman
U subotu je u Krakovu, u 93. godini, umro veliki poljski pesnik Česlav Miloš
Produkciono, pozorišna predstava Diplomac razlikuje se od svih pozorišnih predstava dosad igranih kod nas. Predstava urađena po istoimenom bestseleru Čarlsa Veba, ekranizovanom u čuvenom filmu Majka Nikolsa sa Dastinom Hofmanom u glavnoj ulozi, biće prikazivana 30 poslednjih večeri ovog leta u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Alise Stojanović
Zoran Ćirić je jedan od onih blagoslovenih pisaca-opsesivaca koje ili odmah odbacite ili terate s njima kroz sve njihove mene i faze
Za koju godinu će se uspomene na 29. North Sea Jazz Festival najradije zaustaviti na divnim igrama sa tradicijom Nju Orleansa kvarteta Branforda Marsalisa, i na velikom buketu cveća koji je, po izvođenju Take Five, primio 84-godišnji Dejv Brubek
Knjiga Zbogom partije, koju je objavio kolektiv Eimigrative art, alterglobalističko udruženje osnovano u Belgiji 1992. godine, svojevrstan je ne(o)proleterski artistički zbornik, koji u podnaslovu ima "priručnik za direktnu političku borbu i radost življenja".
Junake Zlatnog runa Pekić je tražio i pronalazio na starim fotografijama. Tako je nastala do sada neobjavljena "Slikovnica Njegovana, Turjaških i istorijskih ličnosti iz fantazmagorije Zlatno runo od I do VII knjige"
Za razliku od većine zadužbina sličnog tipa, zahvaljujući pre svega Ljiljani Pekić, ali i grupi prijatelja, poznavalaca i ljubitelja Pekićevog dela, tokom dvanaest godina koliko postoji, Fond "Borislav Pekić" postao je važan deo srpske kulture, a njemu zahvaljujući opus Borislava Pekića proširen je biserima iz piščeve ostavštine
Prevela Marija-Joanna Stojadinović; Geopoetika, Beograd 2004.
autori Đorđe Marjanović i Putu Vijaja; produkcija Belef i Atelje 212
Kolekcija od tri kompakt-diska u produkciji Radio Beograda 202 podsetnik je na onu autentičnu tradiciju naše i svetske popularne kulture koja korespondira s našim životima
Pol Bendžamin Oster spada u red najznačajnijih američkih pisaca današnjice. Rođen je u Njuarku 1947, u Nju Džersiju. Nakon studija na njujorškom Kolumbija univerzitetu, šest meseci provodi kao mornar na jednom tankeru u Meksičkom zalivu, zatim odlazi u Francusku gde živi sledeće četiri godine, prevodi i piše poeziju. Vraća se u Njujork 1974, objavljuje poeziju, prozu i eseje. Godine 1982. objavljuje svoj prvi prozni naslov, esejističko-memoarsku knjigu Otkrivanje samoće. Nakon toga sledi objavljivanje tri novele koje sačinjavaju Njujoršku trilogiju, zahvaljujući kojoj postaje slavan. Sledi još osam romana od kojih je poslednji Proročka noć objavljen početkom ove godine. Objavio je još pet knjiga memoara i eseja, dve zbirke poezije, i realizovao tri filma kao scenarista, koreditelj i reditelj (Dim, Modri u licu, Pandorina kutija). Živi u Bruklinu, Njujork. Oženjen je američkom spisateljicom norveškog porekla Sajri Hustved. Ovaj intervju, koji ekskluzivno objavljujemo, a koji je nedavno dao uglednoj američkoj reviji za književnost "Paris rivju", Pol Oster je ljubazno ustupio "Vremenu" i Ivani Đurić Paunović, svom prevodiocu na srpski.
Tartit i Afel Bocoum, 24. 07. 2004, Beograd
režija: Frank Koraki; uloge: Džeki Čen, Stiv Kugan, Sesil de Frens, Džim Brodbent
Novi Sviftov roman je sve samo ne detektivska storija; to je priča o ljubavi u svim njenim najčudnijim inkarnacijama
Ignorišući napor da se Beogradu predloži jedan novi arhitektonski model, redak u našoj praksi, dr Miloš Bobić u tekstu "Pirat na Slaviji" ("Vreme" br. 707) svodi arhitektonsku kritiku na kolokvijalnost, onakvu kakva kod nas inače postoji i zbog koje je uveliko i onemogućen normalan razvoj naše arhitektonske prakse, kažu autori rešenja nagrađenog na konkursu za Spomenik modernoj Srbiji koji će biti postavljen na beogradskoj Slaviji
Vizija i duh „stare Evrope" bili su uočljiva ideološka pozadina ovogodišnjeg, novog koncepta Avinjonskog festivala. Stoga ostaje neprijatna sumnja da su pojedini delovi Evrope dragovoljno prihvatili, i to čak i u oblasti kulture, američke podmetačine, umesto da odlučno odbace bilo kakvu podelu na "staru" i "novu" i zastupaju samo ideju jedne i jedinstvene Evrope
U petak 23. jula, u prisustvu brojnih stranih delegacija, gostiju i novinara, u Mostaru je svečano otvoren obnovljeni Stari most, srušen 1993. granatama pripadnika Hrvatskog vijeća obrane. O ovom događaju za "Vreme" piše gradonačelnica Beograda
Granate koje su 28. jula 1914. uveče ispaljene sa monitora austrougarske rečne flote na Beograd, nisu samo označile prvo bombardovanje nekog evropskog grada u XX veku. One su započele rušenje sna o progresu bez granica, o ljudskoj istoriji kao svetloj stazi u budućnost, zasnovanoj na demokratiji, razumu i premoći institucija i kulture belog čoveka
Ljudi u Gazi žive pod stalnim rizikom od bombardovanja, bez hrane, vode i osnovnih sanitarnih uslova, upozoravaju Ujedinjene nacije. Raseljavanje je postalo svakodnevica, a povratak kući neizvestan
U Srbiji se godišnje prijavi oko 200 slučajeva nasilja nad životinjama. Iako zakon ubijanje i zlostavljanje životinja klasifikuje kao krivično delo, u praksi je retkost da počinilac zbog toga završi iza rešetaka
Banksy je u Beogradu! Dela jednog od najznačajnijih umetnika na planeti, i njegove antiratne, antizagađivačke, antiizrabljivačke i nadasve antizaglupljivačke poruke predstavlja slovenačka galerija „Deva Puri“, koja je pre 12 godina dovela i Pikasa
Zašto ovo rade? Čemu se nadaju, šta sanjaju i kako misle da istraju? O tome za „Vreme“ govori četvoro studenata koje su delegirali plenumi njihovih fakulteta u blokadi
Kosovska policija je privremeno zatvorila filijalu Poreske uprave Srbije u severnoj Mitrovici, navodeći da je pronašla dokaze o falsifikovanju dokumenata. Nema uhapšenih, a istraga je u toku
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Ako nije javna tvorevina (ako nije politička), države nema. Tada, recimo, institucije poput policije, vojske, tužilaštva ili obaveštajnih službi ne rade u interesu građana, već u interesu male grupe ljudi koja je uzurpirala vlast
Šta hoće Aleksandar Vučić? Sudeći po njegovim svakodnevnim poslanicama, on bi da mu guslari opevavaju navijačka junaštva, a narod da ga obožava u strahu nad svakom svojom izgovorenom rečju i sluša oborene glave dok ga ponižava i vređa sa ekrana
Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
Poslednjeg dana godine predsednik Aleksandar Vučić pripretio je kolebljivcima iz partije, studentima i građanima Srbije ličnom falangom koja broji 17.000 ljudi i krvlju se zavetuje samo njemu, Vučiću
Hoće li studenti biti ostavljeni na vetrometini pobune protiv nenormalnosti, ili će „mladost Srbije“ okuražiti i odrasle da nešto učine? Srećna nam 13. godina apsolutne vlasti Aleksandra Vučića
Milinković je režirao mnogo filmskih i televizijskih ostvarenja među kojima je i „Što se bore misli moje”, koji je bio i srpski kandidat za Oskara
Patrijarh je poručio da se Crkva molitvenim vapajima obraća Bogu da daruje mir celom svetu, da u svoje naručje prigrli nevino stradale u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i da svoj saborni glas upućuje pre svega narodu na Kosovu i Metohiji, ali i svima do kojih, kako kaže, stiže apel Crkve Svetosavske
Pismo podrške studentima potpisalo je preko 2.200 nastavnika, saradnika i istraživača univerziteta u Srbiji. Broj se iz minuta u minut povećava
„Moj stav, kao i stav vlade, vrlo je jasan: budućnost Grenlanda će biti određena na Grenlandu. Grenland pripada Grenlanđanima“, izjavila je premijerka Danske Mete Frederiksen
Bila je urednik fotografije u nedeljniku „Vreme“, dajući mu vizuelni identitet gotovo herojskim podvigom. Goranka, draga ličnost vedrog duha
