Kultura

Istorija – Nove knjige o početku Prvog svetskog rata

Mesečarenje i druge katastrofe

Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja

Izložba

S onu stranu

U beogradskom Domu omladine u toku je izložba posvećena jednom od naših najvećih karikaturista – Pjer Križanić, istoričar jednog vremena. Njegove karikature su i danas politički provokativne, umetnički ubedljive, psihološki precizne

Arheologija – Srbija, jedna od kolevki metalurgije

Tragom prastarog nasleđa

Najstariji evropski rudnici bakra, sedam hiljada godina stari, jesu Rudna Glava kod Majdanpeka i Ai Bunar u Bugarskoj. Početkom septembra, na vinčanskom lokalitetu Pločnik u blizini Prokuplja, izvršen je zanimljiv eksperiment. Dvadesetak učesnika iz više zemalja pokušalo je da topi rudu i napravi predmete od bakra, na način kako se to činilo u praistoriji

Geopolitika kulture

Gem, set i Srebrenica

Da bi neko bio dobar, mora postojati neko ko je zao. Zato je ubrzo posle smrti komunizma "gvozdenu zavesu ideologije" zamenila "plišana zavesa kulture" – prvo na Balkanu i u Podsaharskoj Africi, gde je istorija odlučno pokazala da ne samo da nije mrtva već da ni ne namerava da umre, a zatim u Njujorku 11. septembra 2001. godine, posle čega je teški kulturalni pliš dodatno ojačan sofisticiranim bezbednosnim i kulturrasističkim armaturama. Tretman Novaka Đokovića u zapadnim medijima, koji podseća na onaj koji je imao Ivan Lendl za vreme trajanja Hladnog rata, to samo potvrđuje

TV manijak

Tata kupi mi sve

Roman

Pilula protiv zaborava

Tatjana Gromača: Božanska dječicaFraktura, Zaprešić 2012.

Esej

Istoričar i istorija

Pre petnaestak dana umro je Andrej Mitrović (1937–2013). U znak sećanja na ovog velikog istoričara u ovom broju "Vremena" objavljujemo tekst Alekse Đilasa napisan povodom izlaska Mitrovićeve knjige Vreme destruktivnih: Intervjui 1998, objavljen u njegovoj nedavno izašloj zbirci eseja Ruševine i zidovi (Albatros Plus, Beograd)

Smisao jedne ilustracije

Šta je umetnik hteo da kaže

Moja ilustracija članova rekonstruisane vlade s Tasovčevom frizurom proširila se Srbijom kao golicav trač, brzo i svuda, na sve internet portale i sve društvene mreže, čak i u hard copy izdanju jednih novina, pa sam mislio da je objašnjenje šta sam njome hteo da kažem stvarno nepotrebno. A onda mi je palo na pamet da možda grešim. Da nisam siguran da li ljudi na slici ministara sa smešnim frizurama vide samo ministre sa smešnim frizurama? To i ništa drugo? Ili bar velika većina njih? Da li Vučić sa frizurom prođe ispod oka kao porno-snimak bivše devojke Kim Džong Una ili smešnog videa mačke koja je pala sa dvadesetog sprata i nije preživela? Zato, evo šta sam u stvari hteo da kažem

Podsećanje – Niko i album The Marble Index

Niko, niotkuda

Bila je muza, ikona, mračni predmet želja, lepotica dana. Kažu da joj je Elija Kazan, dok je pohađala njegove časove glume u Aktors studiju u Njujorku, govorio: "Iskoristi svoje vreme, stvori vlastiti prostor." Sledeći taj savet Niko je došla do muzike predstavljene na albumu The Marble Index, objavljenom pre 45 godina. Potraga za sobom, kroz sopstveno vreme i prostor, dovela je do nje. Tako je nastalo ovo umetničko delo koje se može shvatiti kao batiskaf kojim se stiže na dno ljudske egzistencije

TV manijak

Da se predstavimo

In memoriam – Šejmus Hini (1939–2013)

Ne boj se

Veliki irski pesnik, nobelovac Šejmus Hini, preminuo je u petak 30. avgusta u Dablinu, u 74. godini

Intervju – Uliks Fehmiu, glumac

Ono što me čini srećnim

"Čini mi se da pripadam svugde. Ili nigde… Teško pristajem na ograničenja, na kulturnu ili bilo koju drugu vrstu izolovanosti; zbog toga sam, uostalom, i otišao. I upravo me je odluka da odem definisala kao čoveka koji ne pripada. Što je i blagoslov i kazna."

TV manijak

Zašto – zato, put do nirvane

Slavomir Mrožek 1930–2013.

Majstor smeha, pesnik straha

Taj koji je umro petnaestog avgusta bio je veliki pisac, a velike pisce njihovo delo s lakoćom nadživljava

Ljubav i kinematografija

Pre cinizma

Kad je 1995. godine, tačno na sredini poslednje decenije dvadesetog veka, prikazan film Pre svitanja, bilo je jasno da je nastao kult i ljubavni klasik devedesetih. I kao što je u Pre ponoći prisećanje prošlosti deo zapleta, tako se i gledalac dok gleda ovaj film priseća što prethodnih filmova trilogije, što svog života iz vremena kad je te filmove prvi put gledao

Ljubavni film – Pre ponoći

Pre i posle srećnih krajeva

U ovdašnje bioskope upravo stiže film Pre ponoći reditelja Ričarda Linklejtera, treći nastavak jedne od najzanimljivijih ljubavnih filmskih saga današnjice. Dok se u prva dva filma ove ljubavne trilogije govorilo o tome kako izgleda početak ljubavi, u Pre ponoći govori se o tome kako izgleda njen opstanak. Ili, drugačije rečeno, šta dolazi posle onog: "živeli su srećno do kraja života"

Mirko Kovač, svojim rečima

Književnost, pamćenje

Na sugestiju uredništva sarajevskog književnog časopisa "Novi izraz" (izdavač: PEN centar Bosne i Hercegovine) Muharem Bazdulj je s Mirkom Kovačem početkom 2009, a u povodu njegovog sedamdesetog rođendana, napravio veliki tzv. biografski intervju. Intervju je objavljen u dvobroju "Novog izraza" 45-46, u leto iste godine. Povodom Kovačeve smrti, "Vreme" prenosi najzanimljivije delove ovog razgovora

Umesto nekrologa – Mirko Kovač (1938–2013)

Kovačnica duše

Mirko Kovač, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih pisaca druge polovine XX veka, umro je u ponedeljak 19. avgusta u Rovinju

»Slučaj« Novosadskog pozorišta

Pokušaj ubistva je u toku

Ugledni Ujvideki sinhaz našao se na udaru "palanačke koalicije" srpskih i mađarskih nadripatriota; taj je udar pravo ogledalo ovog društva, a ne fotošopirane slike naših uprepodobljenih glavešina

Galerija – Fotografska platna Milča Mančevskog

Između redova

Ja volim priču, znam priču, lako mi je ispričati priču. Najlakša i najlepša stvar na svetu. Ali, umetnost je često rob priče, opterećena pričom. Posebno film. Umetnost se krije između redova, u odnosima, u formi, u stvaranju i prenošenju emocija i koncepta. Slikam jeftinim aparatom koji je strašno brz i praktičan. Važno mi je uloviti trenutak, ali ne zbog trenutka samog, već zbog ljubavne igre slike i priče, zbog sukoba slike i priče, zbog susreta likovnog i narativnog

TV manijak

Digitalni Dekameron

Intervju – Jelena Lengold, spisateljica

Potraga za utočištem

"Jedna od kovanica iz muškog podsmešljivog sveta je i chick lit, papirna romantika, čime nisu samo degradirane ozbiljne književnice, već je na neki način ismejana i sasvim normalna ljudska i ženska potreba za romantičnim sadržajem. Naravno da ja sebe ne smatram predstavnicom chick lita, ali nikada ne bih rekla da je njeno postojanje besmisleno i nepotrebno. Slobodno, bez stida, unesite u svoj život onoliko romantike koliko vam je potrebno, a ko god to ne razume, proglasite ga za zombija i idite dalje!"

Umetnost – Žuana Vaskonseluš u Palati Ažuda

Meri Popins savremene skulpture

U jednoj od rezidencija portugalske kraljevske porodice, Palati Ažuda, od marta do kraja avgusta ove godine mogu se videti skulpture Žuane Vaskonseluš, aktuelne zvezde savremene svetske umetničke scene