Koncerti – Zoran Predin i Josipa Lisac u Beogradu
Dan zagubljenih
Na takozvani Dan zaljubljenihh koncerte u Beogradu su održali dvoje starih znanaca – Zoran Predin i Josipa Lisac
Na vest o smrti – Dinko Tucaković (1960–2013)
Jedan dan u februaru
Umro je Dinko Tucaković, filmski i televizijski reditelj, scenarista, filmski teoretičar i kritičar, nekadašnji upravnik Jugoslovenske kinoteke i predsednik Saveta Festa, čovek koji je razumeo i voleo film
Muzika – Novi album Mostar Sevdah Reuniona
Tuga za Mostarom
Mostar Sevdah Reunion snimio je novi album, gotovo konceptualno postavljen, složen isključivo od mostarskih sevdalinki i gradskih pesama. Umesto u novobosansko ideološko ruho upakovan jezik socrealizma s ispražnjenim porukama o svetloj budućnosti i identitetu nakon preživljenog užasa, ovo je album o zaboravljenom gradu, gradu koji polako umire
Intervju – Srdan Golubović, režiser
Moja lična pobeda
"Među nama ima i ovakvih i onakvih. Krugovi pričaju da je među nama živeo Srđan Aleksić, veliki čovek, heroj, ali da su živeli i oni koji su ga ubili tukući ga, nasred trga u Trebinju"
Fest 2013
Predlozi za gledanje
Filmom Ljubav Mihaela Hanekea 22. februara otpočinje 41. Fest. Do kraja festivala, 3. marta, koji će zatvoriti domaći film Falsifikator Gorana Markovića, gledaoci će biti u prilici da vide čak 75 premijernih ostvarenja raspoređenih u osam programskih celina. Kao i svake godine, i ovoga puta "Vreme" donosi izbor filmova sa Festa koje ne bi trebali da propustite
Povodom filma Linkoln Stivena Spilberga
Bolji anđeli naše prirode
Jedan glumac – Džon Vilkis But – je ubio Linkolna; drugi – Danijel Dej Luis – ga je oživeo
TV manijak
Zemo I GEMO
Knjige
Protiv olakih odrešenja
Dve sjajne knjige nemačkih autora govore o odgovornosti i krivici koja se ne može transferisati Drugom, jer je deo nas, ili naših najbližih: recimo, oca ili brata
Intervju – Vinko Brešan, režiser
Granice slobode
"Vjerujem da je život zabavna komedija, koja, neminovno, tragično završi. Smijemo se dok nam smijeh ne zastane u grlu"
Uz iskopan skelet Ričarda III
Zima našeg nezadovoljstva
Nedavno je u Engleskoj pronađen skelet za koji se pretpostavlja da pripada Ričardu Trećem. Svoju slavu ovaj engleski kralj, naravno, duguje Šekspiru. U globalnoj percepciji na Ričarda Trećeg je i nemoguće gledati drugačije nego kroz prizmu Šekspirovog zlog, grbavog i beskrajno inteligentnog vladara
Salman Ruždi – »fatva« i memoari
Trijumf duha nad strahom
Skoro na 24. godišnjicu Homeinijeve smrtne presude, Salman Ruždi u izuzetnoj memoarskoj knjizi Joseph Anton pruža fascinantno svedočenje o "slučaju" koji je postao paradigma jedne epohe
Filozofija
Poezija nauke
Ernst Kantorovic: Dva kraljeva tela,
prevod sa engleskog Ljiljana Nikolić
Fedon, Beograd 2012
Knjige – Geopolitika emocija
Samopouzdanjem protiv istorijske beznačajnosti
Emocije, poput holesterola, mogu biti i dobre i loše, kaže Dominik Mojsi, autor knjige Geopolitika emocija u kojoj tvrdi da savremenim svetom vladaju tri osnovne emocije: strah, nada i poniženje. One su u geopolitičkom smislu važnije od gneva, očaja, mržnje, ozlojeđenosti, besa, ljubavi, časti te solidarnosti jer su usko povezane s pojmom poverenja, a poverenje predstavlja odlučujući faktor u načinu na koji nacije i narodi odgovaraju na izazove s kojima su suočeni, kao i kako se odnose jedni prema drugima
TV manijak
Afrički šljivik
Pozorište
Lepi incident od 72 minuta
Predstava Varje Đukić i Bože Koprivice posvećena Danilu Kišu ide teatarski i poetički daleko iznad i izvan šablona
Povodom jednog stiha, jedne knjige i jedne godišnjice
Dalmacija u mom oku
Među klubovima iz jugoslovenske fudbalske "velike četvorke" Hajduk je imao geografski najrazuđeniju navijačku bazu i također – kako bi se danas reklo – najmultietničkiju. Nijednom klubu crvena zvezda na grbu nije bolje stajala, čak ni Crvenoj zvezdi. Kažu da je Smoje demonstrativno prestao ići na Hajdukove utakmice nakon što je zvezda skinuta sa Hajdukovog grba. Znao je Smoje da je zvezda sa Hajdukovog grba i zvezda iz stihova Tina Ujevića i Krste Jurasa ista zvijezda previsoka. Ta je zvezda simbol jugoslovenske Dalmacije na istorijskoj vertikali koja ide od Matije Bana i Tina Ujevića preko Miljenka Smoje i Frana Cetinića pa sve do Arsena Dedića i Igora Mandića
Propast »Beograd filma«
Od »Balkana« pa do »Jadrana«
Sudbina najstarijeg i vodećeg srpskog preduzeća za filmove konačno je dobila svoj epilog: operacija uspela, pacijent umro
Intervju – Svetlana Spajić, pevačica tradicionalnih pesama
Težnja ka savršenoj harmoniji
"Naše staro pevanje zvuči vrlo avangardno, gotovo futuristički. Što ste dublje u prošlosti, zapravo ste više u budućnosti. Kad je bila retrospektivna izložba Marine Abramović u ‘Momi’, pozvala me je da pevam. Njujorčani su divna publika, iskusna, toliko iskusna da može da se vrati u nevino stanje. A kod nas još uvek ima blaziranih. Ne trudim se da dobacim do publike, puštam publiku da sama priđe. Bivam u svetu pesme, sama sa sobom i svojim pevačima, i eto publike da zaviri: gde si ti to, što nisi tu sa nama"
Đangova osveta, novi film Kventina Tarantina
Južnjačka uteha
Deo tajne Tarantinove filmske magije krije se u njegovoj sposobnosti da uz svu svoju postmodernost uvek ipak napravi film s čijim se junacima gledalac može onako klinački identifikovati. Možda mu to zapravo i nigde nije uspelo tako dobro kao u Đangovoj osveti, koja pomalo podseća na skupi rimejk davnog jeftinog vesterna, novu verziju nepretencioznog B-filma, napravljenu sa umetničkim pretenzijama
TV manijak – Prvi glas Srbije, Zvezde Granda, Ja imam talenat
Pevanje i pripevavanje
TV forma gde se bira neko ko najlepše peva – izuzetno je popularna u Srbiji, do te mere da postoje 3 konkurentska šou-programa na 3 konkurentske televizije
Pozorište – Ajnštajn na plaži u Amsterdamu
Hod protiv muzike
Kada su 1976. godine stvorili Anštajna na plaži, Filip Glas i Robert Vilson bližili su se četrdesetoj, iza sebe su već imali značajan broj ostvarenja, ali ne i senzacionalnu međunarodnu karijeru. Ajnštajn je bio njihova opklada na sve ili ništa. Balansiranje na ivici, neprihvatanja kompromisa, neslaganje sa konvencijama, izlaganje svog "sve ili ništa" na sceni opere i njegovo neprekidno ponavljanje i danas čini ovo delo živim, oštrim, relevantnim i aktuelnim. Vilson je rekao da je Ajnštajn danas revolucionarniji nego što je bio onda kada je nastao. Nakon nedavne amsterdamske premijere nove postavke ovog komada, ova izjava je višeznačna i diskutabilna, ali ne i sasvim netačna
Knjige – Millenium, Stieg i ja
Uloga ogrlica u svetskoj revoluciji
Knjiga sećanja udovice autora "Milenijum trilogije" dragoceno je svedočanstvo ne samo o jednom čoveku, nego i o duhu vremena
Reportaža – Kustendorf 2013.
Čudesne sudbine i Monika Beluči
"Mogućnost da ovde upoznam svetske producente Majkla Hausmana ili Flaminja Zadra, da razgovaramo sa rediteljima kao što su Džang Jimou ili Ben Zejtlin, pa čak i to što mogu da sedim sa Monikom ili Odri Totu u istoj prostoriji je – Kustendorf", kaže jedan od gostiju festivala
Sveti Sava u ruskom carskom letopisu
Ivan Grozni, Svetom Savi
U monografiji Sveti Sava u ruskom carskom letopisu na sto pet strana iluminacija, sa više od 300 prizora, islikan je život Svetog Save po Teodosijevom žitiju. To je najveći likovni opus posvećen ovom našem svetitelju
Intervju – Biljana Đurđević, slikarka
Memento vivere
"Prošle godine je jedan likovni kritičar ‘Njujork tajmsa’ radove savremene umetnosti o kojima je pisao izjednačio sa carevim novim odelom. Bio je to prvi put da sam pročitala da je neko ustao i rekao: da li smo mi slepi? Estetika u umetnosti, veština, izvršenje, postalo je nebitno, a veština koja je proizvod nečijeg talenta i rada postala je irelevantna. Bitno je postalo samo da imaš ideju koja može da se emituje brzo, na prvu loptu. Brzo, pa da idemo dalje. Pepeo je taj od koga se danas sve pravi, zato se lako raspršuje, zato sve što se napravi sutradan se zaboravi. Zato što nije ni bilo bitno da ga se sećam. A kad to postane nebitno, onda je umetnost izgubila svoje značenje. Svako bira svoj put, ja sam odabrala liniju otpora. Ja kontriram vremenu. Ono kako hoće, ja idem svojim tempom"
TV manijak
Cena mira
Intervju – Branislav Babić Kebra, Obojeni program
Čovek iz senke
"Kada samo pomislim kroz šta smo kao bend prošli, to je kao neki naučnofantastični ili tragikomični roman, koji traje evo već 33 godine. Ne znam da li postoji čak i neka firma u Srbiji koja opstaje toliko"
