Kultura

Strip – Izložba u Francuskom institutu

Linije fronta u prokletom ratu

Izložba posvećena velikanu evropskog stripa Žaku Tardiju i promocija albuma Linije fronta u Francuskom institutu u Beogradu predstavlja zajedničko francusko-srpsko obeležavanje stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata

Izložba

Umetnost ubeđivanja

Tokom Prvog svetskog rata najvažnije ratno propagandno sredstvo bio je ratni plakat. O tome kako su ratni plakati tada izgledali i kako su se koristili govori izložba u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti

TV manijak

Agape, 10 godina

Emisiju "Agape" na Studiju B odavno sam zapazio kao nesvakidašnji primer intimnosti tokom televizijske emisije. Ovim se obesmišljava pravilo da "dobra" TV emisija iziskuje dramatizaciju sadržaja, da favorizuje konflikt i ne trpi introspekciju. Upravo suprotno

30. beogradski džez festival

Deca & sav taj džez

Najprijatnije iznenađenje 30. BJF, međutim, nije nijedno ukrštanje savremene umetničke muzike i džeza, nego da je u festivalskom (i za Beograd novom) klubu Jazzbuka bilo pravih džem-sešna koje su ubedljivo nosili mladi domaći muzičari, koji daju nadu u sumraku ideološke prohibicije

Ljuba Popović o svom slikarstvu i našoj vlasti

Slikarstvo je muzika za oči

"Nikad nismo imali primitivniju vlast. Mislilo se da se sa prethodnom iscrpla sva glupost i šarlatanstvo, ali ovo kad je došlo, ja sam se šokirao, ovo je još gore. Umesto da se penjemo, mi se stalno spuštamo. Oni zaboravljaju da su Srbi dostojanstven narod, da imaju ponos, te kajmakčalane, vojvode, ta čuda... Velika šteta, ali, ne znam šta tu pojedinac može da uradi, to sam video i u razgovoru sa Tasovcem, nema šanse... Ovo bre nije bilo otkad je veka i sveta, još od Srba-ameba...", priča Ljuba Popović

Pozorište

Srbija u Avganistanu

U Akademskom pozorištu u Beču postavljen je komad Volframa Loca Komika tame, koji dovodi u pitanje zvaničnu sliku o novijim ratovima Zapadnog sveta

Scena

Intervju – Simonida Rajčević, likovna umetnica

Bajka o šumi i ljudima

"Mnogi s kojima sam razgovarala o ovoj svojoj izložbi hvalili su moj veliki trud da nacrtam toliku šumu. Znači, može da vam se ne dopadne rad, ali ne možete da poreknete da se na njemu radilo. Čudno je to: ljudi kukaju za nečim na šta su navikli, za slikom, a istovremeno nemaju nerava da rade na njoj dva meseca, ljudi nemaju nerava da se bave. Hoće sve odmah. Niko nije oterao sliku, nego nema ko da je proizvede i primi"

Knjige – Dušan Vesić, Šta bi dao da si na mom mjestu

Rock ‘n’ roll Zelig

U izdanju Lagune upravo je objavljena knjiga Dušana Vesića Šta bi dao da si na mom mjestu, najkompletnija biografija najveće jugoslovenske grupe – Bijelog Dugmeta. Uz dozvolu izdavača prenosimo deo pogovora ove knjige koji je napisao stalni saradnik "Vremena"

Intervju – Matija Dedić, džez pijanista

Džez u oskudnim vremenima

"Ima nekih ljudi koji na aparatima održavaju džez glazbu u Hrvatskoj, ali nema kolektivne energije koja bi pokrenula klince. A ne može je ni biti u zemlji koja je samu sebe pojela i pokrala. Verujem da je isto i u okruženju. Nažalost, džez nije opstao ni kao opozicija!"

Intervju – Čarls Lojd, džez saksofonista

Utočište za ranjene i umorne

"Čovečanstvo je danas zbunjeno, ljudi gaze jedni po drugima, pokrenuti svim vrstama požude i pohlepe. Ali nekako me je muzika uvek oslobađala i upućivala ka višem poretku Postojanja i Osećanja, i uvek mi je davala toliko puno toga"

Koncert – Džoan Baez u Beogradu

Ima neka tajna veza

Poslednja pesma koju je svirala bila je We Shall Overcome. U doba kad se gotovo sami sebi izvinjavate za svako zrnce idealizma, grupa ljudi slila se u bar jednu veliku stvar koja im je u životu zajednička. Budimo realni: juriš na nebo nije uspeo. Ali, nismo odustali, osvajamo korak po korak

Izložba

Duh vremena, anticipacija budućnosti

Hronološki okvir aktuelne izložbe u beogradskoj Kući legata "Dela 50 umetnika iz zbirki Muzeja savremene umetnosti od 1951. do 1989." označava period od izložbe Petra Lubarde u Galeriji ULUS-a koja je označila definitivan razlaz sa umetnošću socijalističkog realizma do sarajevske izložbe "Jugoslovenska dokumenta" koja se smatra raspadom jugoslovenske umetničke scene

TV Manijak – »Priča o čvrgama i nebu«, Sava Centar, Beograd

Nebo, čvrga i duga

Povodom sedamdeset godina oslobođenja Beograda u Sava centru je izveden muzičko-scenski igrokaz po tekstu Vladimira Kecmanovića, u režiji Dragana Bjelogrlića. Kecmanović je napravio kreativni iskorak, u najboljem duhu "Otpisanih" – priča o Malom čoveku sa Velikim srcem u Velikim ratovima, postala je univerzalna. A Bjelogrlić je uradio najvažniju stvar, koja nadilazi film ili pozorište: na binu Sava centra stali su preživeli učesnici bitke za oslobođenje Beograda, oni koji su u strahu od histeričnog antikomunizma, ili etikete "komunjara", od 2000. naovamo bili skrajnuti i prepušteni zaboravu. Nisu morali ništa da kažu, oni su svoje uradili još pre 70 godina, naša je sramota što smo ih zaboravili

TV manijak

Dnevnik i dnevnici

Posle Kulturnog i Sportskog, poslednja reinkarnacija Dnevnika RTS-a je dečji Mali Dnevnik. Klinci koji vode Mali Dnevnik imitiraju poznatu formu i traju impresivnih pet minuta. Bravo deco

Uoči beogradskog koncerta Džoan Baez

Najlepše pevaju zablude

U američkoj popularnoj kulturi šezdesetih godina prošlog veka, na čelu dugačke, šarene i raspevane kolone onih koji su verovali u drugačije, slobodnije sutra, zastavu revolucije koja se nikad neće dogoditi nepokolebljivo i ponosno nosila je Džoan Baez. Nosi je i danas, uspevajući da pritom ne deluje nimalo patetično

Film – »Iščezla« Dejvida Finčera

Kristal i glas

Finčerov rukopis u Iščezloj podseća ponešto na filmski rukopis Alfreda Hičkoka. Ritam filma je perfektan, ni na jednom mestu, u skoro puna dva i po sata, nema praznog hoda i nema dosade, a obim tema koje obuhvata ide od kritike savremene medijske situacije, preko odnosa roditelja i dece, braće i sestara do odnosa između dvoje ljudi u dugoj vezi

Intervju – Milan Marić, glumac

Pank u njima

"To za šta su se oni borili, propalo je. Ali ne zbog Austrougarske, ni zbog rata sa Nemačkom, ne, propalo je zbog nas samih. To je strašno. I što je najstrašnije, mi sami smo pregazili Gavrila Principa i momke. Mi smo rekli: ne, drugari, vi nama ne trebate"

Povodom 70. godišnjice oslobođenja Beograda – Iz vremena okupacije, kultura sećanja

Terazije, 17. VIII 1941.

Da bi "efektno zastrašili stanovništvo" i zaustavili i odvratili narod od borbe protiv nemačkog okupatora, šef beogradskog Gestapoa SS-major Karl Kraus i vojni zapovednik Srbije general Hajnrih Dankelman naredili su "sprovođenje egzemplarne odmazde u Beogradu". Ujutru 17. avgusta 1941. u centru Beograda obešena su tela pet rodoljuba. To su bili učenik Milorad Pokrajac, krojač Jovan Janković, obućar Svetislav Milin i zemljoradnici Velimir Jovanović i Ratko Jević. Ovo je priča o jednom od njih

TV manijak

Na nebu, na zemlji i na kablu

Borba televizija za prestiž u kablu jeste borba za poziciju "u osnovnom paketu". Važno je da signal vaše TV stanice dospe u osnovnu ponudu kablovskih distributera, tako da vas pretplatnici vide bez doplaćivanja. Pa niste valjda pornić!

Beogradska filharmonija – Turneja u SAD i otvaranje sezone

Optimizam kao dijagnoza

Orkestar Beogradske filharmonije prvi put od davne 1923. godine, kada je osnovan, otišao je na američku turneju tokom koje će nastupiti u najznačajnijim centrima američke muzičke izvođačke umetnosti

Film – Sunčanica, Nikita Mihalkov

Ljubav na krimski način

Novi Mihalkovljev film je u zapadnoj štampi okarakterisan kao proputinovski. Realno, film je proruski isto koliko i gomila proameričkih ili prodrugih filmova slične sadržine. Najviše je proljubavni. Za desetak godina, ili kad i ako prođe ukrajinska kriza, film Nikite Mihalkova gledaćemo kao priču o ljubavi i strasti – izgorećeš i biće ti muka ako se previše izložiš sunčevim zracima, beži u hlad i sačuvaj romansu. A kako je došlo do toga i čiji je Krim, neće biti važno ni ako od Krima ne ostane ništa

Intervju – Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac

Ništa nije uzalud

"Ako ostane ovako kao što je sada, na prag EU stići ćemo kao gologuzo pleme bez ijedne duhovne potrebe, sa samo jednom ambicijom: redovnom platicom, što će stranim i domaćim kapitalistima odlično sesti. A pošto pleme slepo obožava poglavicu, sagradiće mu totem sa verno izvajanom zadnjicom koja može da primi bezbroj celivanja odjedared, i to će biti najvažniji kulturni spomenik. Spomenik na našem grobu"