Kultura

Književnost – trideset godina od smrti Branka Ćopića

Prijateljski povijen ljudski dlan

Dvadeset šestog marta 1984. godine, u smrt je sopstvenom voljom zakoračio Branko Ćopić, ključni pisac jugoslovenskih detinjstava. Naslutio je vreme umnožavanja crnih konja i crnih konjanika, noćnih i dnevnih vampira, braneći ipak celim svojim životom i delom naše mesečine, nasmejane zore i tužne sutone

Arhitektura danas

Od Salona do stvarnosti

Arhitektura je u Srbiji marginalizovana, opterećena birokratskim tegovima, raznim interesima, ali i novim zahtevima vremena. Zašto je arhitekta danas gorki ovozemaljski svedok

TV manijak

Jalta, Jalta

11. Beogradski festival igre

Zapis o moći tela

Savremeni koreografi iz celog sveta, velike plesne kompanije, nezavisne trupe, umetnici režije, svetla, zvuka, hip-hop igrači, okupljeni na domaćoj plesnoj sceni

Knjige

Šta je smešno

Dva zanimljiva romana prevedena s nemačkog bave se, na sasvim različite načine, "večitim fašizmom" u savremenom kontekstu

Izložbe – Braća De Žon u Beogradu 1888

Dvor na teferiću

Fotografije francuskih fotografa iz 19. veka na izložbi koju je priredio Čedomir Vasić

Intervju – Egon Savin, reditelj i profesor

Predstave od strasti

"Obrazovani i pošteni mladi ljudi u današnjem svetu nemaju izbor, osuđeni su na lopovluk, bljutave kompromise i odricanje od svojih moralnih načela. To je veliki civilizacijski poraz. Ideje prosvetiteljstva, solidarnosti i socijalne pravde posustale su pred gramzivošću bogatih i moćnih"

TV manijak

Belo pa bela šulja

Dnevnik sa rada na predstavi Mali mi je ovaj grob

Mlada Bosna – Samo će nas ljubav nadživeti

U sredu 12. marta, u beogradskom Bitef teatru premijerno je prikazana drama Biljane Srbljanović Mali mi je ovaj grob u režiji Dina Mustafića, urađena u koprodukciji Hartefakt fonda, Bitef teatra i Testament filma iz Beograda, Kamernog teatra 55 iz Sarajeva i kazališta Ulises sa Briona. Jedan od dramaturga predstave bio je i Božo Koprivica. U ovom broju "Vremena" donosimo njegov dnevnik pisan tokom rada na ovoj predstavi

Pozorište

Hladnoća artizma

Britanska rediteljka Kejti Mičel postavila je u Kazinu, jednoj od tri kuće bečkog Burgteatra, Handkeovu autobiografsku pripovest Bezželjna nesreća. U njoj je pisac 1972. opisao zašto je ponosan na samoubistvo svoje majke

Knjige – Deca komunizma Milomira Marića

Čudesne sudbine zemalja i ljudi

Marić je sudbinama svojih junaka iskreno fasciniran. Srž knjige, i tematski, i po intenzitetu fascinacije, pa i po količini teksta posvećenog jednoj osobi je u poglavlju Crna ruka crvene internacionale, poglavlju o Mustafi Golubiću. Na stotinu i šezdeset stranica koje bi mogle da funkcionišu i kao posebna knjiga Marić priča priču o Mustafi Golubiću, čoveku konspiracije

Podsećanje – Ćamil Sijarić (1913–1989)

Priče sa tromeđe

„Na ovom je svijetu najvažnije da imamo nešto da ispričamo", kaže jedan Sijarićev junak. „Nije važno je li ono što se priča istina – da pouči, ili izmišljeno – da zabavi; nego da se pričajući i slušajući dva puta živi..."

Intervju – Žan-Noel Žanene, istoričar

Kad istorija postane histerija

"Srbija se osećala ugroženom od Austrougarske. Srbija je za Austriju bila pretnja kao centrifugalna sila za slavenske zemlje unutar Habzburške monarhije. Rusija je mislila da će biti oslabljena ako ne bude ispoljavala solidarnost sa slovenskim narodima. Nemci su imali utisak da će ih okruženje ugušiti. Belgija je imala utisak da Nemačka ugrožava njen suverenitet i bila je u pravu. Francusku je ugrožavao strah od nemačke invazije na Belgiju naročito jer je još bilo živo sećanje na amputaciju Alzasa i Lorene. Englezi su se bojali da će nemačka mornarica postati jača od britanske"

TV manijak – Globalni televizijski trendovi

Južnjačka uteha

Uspeh serije True Detective samo je deo trenda u američkoj televizijskoj i filmskoj industriji koji je teško ne primetiti. Naime, ono što su u Twin Peaksu bili misteriozni Kanađani i Indijanci u šumama na severnoj granici, za True Detective su bradati, krezavi frikovi iz močvare

Izložba aboridžinske umetnosti – »Yilpinji – ljubav, magija i obredi«

Iz vremena pre vremena

Aboridžini veruju da svaki oblik života, bilo da je to svetlost, stena ili drvo, ima svoj spoljašnji, vidljivi oblik, i nevidljivi, unutrašnji, koji sanja. Sanjanjem nevidljivo postaje vidljivo. Izložba u beogradskom Muzeju primenjene umetnosti govori i o tome

TV manijak

Ćirilična luda kuća

Stand Up

Smeh na obe noge

Srđan Dinčić je u rekordnom roku postao glavna zvezda nove, rečite pop-kulturne scene u Srbiji – stand-up komedije. Zasluženo. Nedavnim nastupom u beogradskoj Ustanovi kulture Palilula ovaj status je još jednom potvrdio

Knjige

Teofil i okolina

Nedavno je, u izdanju beogradske "Čarobne knjige", iz štampe izašla nova knjiga Teofila Pančića, Aleja Viktora Bubnja. Iz ovog izdanja prenosimo pogovor koji je napisao Dragan Velikić

Film – Oskar 2014.

Gravitacija tendencije

Estetska presuda članova američke Akademije filmskih umetnosti i nauka veli da je najbolji film u prošloj godini 12 godina ropstva Stiva Mekvina, koji je, zanimljivo, u Srbiji premijerno prikazan samo nekoliko sati uoči dodele Oskara. Reč je o filmu pravljenom s namerom da bude veliki film na veliku temu. Najveći broj nominacija imali su Gravitacija i Američka prevara (oba po deset); prvi je osvojio sedam Oskara, potonji – niti jedan

Intervju – Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke

Kako mi nisu oteli Kinoteku

"Pre desetak dana počela je da radi nova zgrada Kinoteke u Uzun Mirkovoj. Ja sam mogao ovu zgradu 1995. godine da zamažem, da napravim Potemkinovo selo i da pustim gledaoce. E, to nisam hteo. Jeste, rekonstrukcija je potrajala, ali sad na kraju karijere mogu mirno da odem iz Jugoslovenske kinoteke jer je misija u koju sam ušao 1992. godine, što se mene tiče, dovedena do kraja"

TV manijak

Neće ovo još dugo

Knjige – Stipe Šuvar, Historia tragicomica (Razlog, Zagreb 2013)

Zaostavština Stipe Šuvara

Najmanje što bi se moglo reći o ovoj knjizi jeste ocena prema kojoj ona i u celini i u delovima svedoči o epohi na čijim rubovima živimo. No, njena se vrednost ne iscrpljuje u svedočenju. Ona ima šta da ponudi i istraživačima, ali i svima onima koji žele nešto više da saznaju o pravom karakteru procesa koji su obeležili drugu polovinu 20. veka, a čije će se posledice još dugo osećati

Pozorište – Neoplanta

Novi Sad i posledice

Svojim pozorišnim čitanjem Vegelovog romana Andraš Urban povisuje pripovedački glas za značajan broj decibela