Kultura

Prava istorija polusveta – Izbacivači Majke Božje

Narodnjački stokholmski sindrom

Iz ove knjige Nenada Stipanića saznaćete sve što vam je promaklo o svakodnevnoj istini supkulture turbo-folka, primenjene u narodnjačkim klubovima na periferiji Zagreba i drugih hrvatskih gradova. Saznaćete još neke ezoterične istine o malo poznatim naučnim disciplinama kakve su mariologija i zaštitarstvo

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka (najava)

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Intervju – Peđa Vranešević, muzičar, ex-Laboratorija zvuka

Čemu umetnost

"Nakon izbijanja afere sa plakatom za turneju Laboratorije zvuka 1982. zbog koga sam bio osuđen na 40 dana zatvora, moj brat Bata je odlučio da Vilmoš Kauboj, u kome su neki prepoznali karikaturu Tita, ne nastupa više sa nama. Slučajno sam posle toga sreo Vilmoša u gradu i on me kroz plač pitao: ‘Zašto ja više ne mogu da nastupam sa vama?’ Rekao sam mu da je to jako komplikovano da mu objasnim, ali da je nama strašno žao i da nastupe s njim pamtimo kao izuzetan period i da ga i dalje volimo. Umro je 1992, u zimu. Svi su bili ‘zauzeti’ pa sam ja otišao na sahranu i održao mu posmrtni govor. Na sahrani smo bili Cigani i ja, što samo potvrđuje teoriju da je čovekov život po sebi tragedija – glavni junak uvek umire na kraju"

Intervju – Lidija Nikolić, književnica

Šta je ljubav

"Misija formiranja dečje čitalačke publike će se ostvariti kada pisci budu imali odgovarajuću podršku. Kada budući nastavnici ne budu izučavali književnost za decu na fakultetu samo jedan semestar. Kada biblioteke budu u mogućnosti da nabavljaju nove knjige. Kada se promeni izbor lektire u školama. Kada pisci budu dobijali honorare za objavljene knjige. Kada mediji budu poklanjali pažnju knjigama za decu. Kada deca budu videla roditelje sa knjigom, a ne daljinskim upravljačem u ruci."

Srpska dečja književnost

Ponuda i potražnja

Sudeći po pedesetak knjiga pristiglih na konkurs za ovogodišnju nagradu "Politikinog Zabavnika" za najbolji roman za mlade, ovdašnji pisci najčešće pišu o životinjama, istorijskim događajima, vešticama i sličnim bićima. Ko danas u Srbiji piše za decu, o čemu i kako, ko to objavljuje i zašto

TV manijak

TV mitomanija

In memoriam – Alvin Li (1944–2013)

Naš čovek

Alvin Li je bio jedna od onih neobično bliskih i dragih pojava, nešto sigurno i dobro, baš kao i njegov uvek isti zvuk koji su voleli istovremeno i Vlatko Stefanovski i Koja

Novi album Dejvida Bouvija – The Next Day

Berlinska elegija

Gotovo prežaljen i proglašen "nestalim u akciji" nakon srčanih tegoba zbog kojih je 2004. godine prekinuo turneju i praktično nestao, Bouvi se desetak godina kasnije trijumfalno vratio da s rasterećenošću i lakoćom svojstvenom samo onima koji su u bliskom susretu s tvorcem (u Bouvijevom slučaju možda i s Mefistofelesom) spoznali suštinsku besmislenost svake ovozemaljske sujete, pokaže šta sve možeš da učiniš u popularnoj muzici kad si mrtav. I kad već odavno nisi pop-muzičar

Koncerti – Bojan Z, Denis & Denis i Frajle u Beogradu

Siđi do dreke

Grad je onakav kakva muzika u njemu odzvanja. Šta se prošle sedmice sviralo u Beogradu?

TV manijak

Beosong iznutra

Važno je da smo se svi skupa zabavili i nasmejali – neko sebi neko drugima

Knjige

Provociranje osrednjosti

Muharem Bazdulj: Karlovački mir
Cenzura, Novi Sad 2012.

Predstava Konstantin u Beogradu

Pozorišna iluzija za državni protokol

Ocenjena od strane kritike kao "slikovnica o velikom caru", predstava Konstantin je za predstavnike vlasti događaj koji je Niš učinio "epicentrom sveta u proslavi jubileja hrišćanstva"

Godišnjica dve smrti

Dvojica u mraku

U Moskvi, pre tačno 60 godina, na isti dan, 6. marta 1953, umrli su Josif Visarionovič Staljin i Sergej Prokofjev, dva čoveka čije su sudbine na čudan način bile uvezane, u životu i u smrti

Sajmon Kričli – Knjiga mrtvih filozofa

Umreti smejući se

Otkad postoji filozofija, tačnije od Sokrata naovamo, postoji ono što se zove "ideal filozofske smrti", koji će Ciceron najbolje sažeti u često navođenoj sentenci: "Filozofirati znači učiti kako umreti." Da bi ilustrovao domete filozofije posmatrane u ovom ključu, engleski filozof Sajmon Kričli je 2009. napisao zanimljivu knjigu pod naslovom Knjiga mrtvih filozofa, u kojoj je dao hronološki pregled načina na koji su umirali filozofi od Pitagore i Heraklita do Deride i Bodrijara – stotinak sudbina u dve i po hiljade godina – kao i moguću vezu između načina smrti i njihovog učenja. Ova knjiga, svojevrsna enciklopedija zapadne misli, duhovito i eruditski pisana, u izdanju "Gradca" i prevodu Aleksandra V. Stefanovića upravo se pojavila pred ovdašnjim čitaocima. Preporučujući je, ovom prilikom uz dozvolu izdavača objavljujemo odlomak iz njenog uvoda

Ivo Andrić – Život, literatura

Princip četrnaeste

U toku prošle 2012. godine, pojavile su se tri nove izuzetno zanimljive knjige o Ivi Andriću. Dve je objavio Službeni glasnik: knjigu Angažovani Andrić 1944–1954 napisali su Ratko Peković i Slobodan Kljakić, dok je Dušan Glišović autor knjige Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941. Naposletku, Akademska knjiga objavila je delo Žanete Đukić-Perišić pod naslovom Pisac i priča s podnaslovom "Stvaralačka biografija Ive Andrića". Svaka od njih je na svoj način značajna i vredna, no ako ih čitamo jednu za drugom približiće nam posebno snažno, nekom začudnom sinergijom, jednog Andrića kog ranije nismo znali

Na premijeri filma Krugovi Srdana Golubovića

Život i smrt Srđana Aleksića

Krugovi neće ujediniti Beograd, niti će Srbiju učiniti boljom zemljom. Bolji neće postati ni ljudi koji su, okamenjeni i potreseni, izlazili s premijere. Neće se ništa promijeniti ni nakon skorašnje trebinjske premijere, ni nakon što film na ljeto i s jeseni prođe Sarajevom, Pulom i Zagrebom. Ne bi se promijenilo ni kada bi, nekim čudom, svih dvadeset i četiri milijuna ljudi (ima li nas već toliko?), bivših Jugoslavena, danas Regionalaca, vidjelo Krugove. Znamo kakvi su u svakome čovjeku obrambeni mehanizmi pred Zlom, kako se prežive i ratovi, i ratne strahote, i koncentracijski logori, svi ti naši jasenovci, jadovna i dretelji, sve te naše manjače, omarske i trnopolja, ali su uvijek veći i snažniji obrambeni mehanizmi pred Dobrom, pred onim Dobrom koje bi nas moglo uputiti na to da budemo skrušeni i odgovorni, ili, kao što je u svojoj proročanskoj pjesmi napisao Milan Milišić: "Da ne budemo više jedni, nego drugi. Da prignemo koljeno, da izgovorimo stihove za pomirenje."

TV MANIJAK, UKLJ/ ISKLJ

RTS od 100 miliona

TV manijak

Dupli pas

Povodom smrti Miće Orlovića

Nasleđeno i stečeno

Misliti da je govor(iti) nešto sasvim obično jer to može gotovo svako pogrešno je isto koliko i to da bi svako mogao da svira klavir samo kad bi vežbao

Pozorište

Šoumenov strah od smrti

Predstava Nekoliko poruka u svemir, trenutno na repertoaru Akademskog pozorišta u Beču, na originalan način ukršta temu smrti i prolaznosti sa komedijom i video-spektaklom

Knjige – Kompromis i Nataša

Osveženje s Baltika

Prozne knjige Sergeja Dovlatova i Dejvida Bezmozgisa povezuje tek sudar Starog i Novog sveta, komunizma i kapitalizma, porodice, politike i seksa i naravno – Baltik

Koncerti – Zoran Predin i Josipa Lisac u Beogradu

Dan zagubljenih

Na takozvani Dan zaljubljenihh koncerte u Beogradu su održali dvoje starih znanaca – Zoran Predin i Josipa Lisac

Na vest o smrti – Dinko Tucaković (1960–2013)

Jedan dan u februaru

Umro je Dinko Tucaković, filmski i televizijski reditelj, scenarista, filmski teoretičar i kritičar, nekadašnji upravnik Jugoslovenske kinoteke i predsednik Saveta Festa, čovek koji je razumeo i voleo film