U trenutku kada Srbija dobija ozbiljne packe iz evropskih institutcija – nikad oštrija rezolucija Evropskog parlamenta i veoma oštar izveštaj Evorpske komisije, premiijer Đuro Macut kaže da je Srbija veoma blizu članstva u Evropskoj uniji, ali da su „glavne prepreke političke odluke država članica“.
„Mi smo u svakom smislu tehnički zadovoljili sve uslove da budemo u Evropi, ali ostaje ta odluka zemalja članica da mi tu pristupimo”, rekao je Macut na konferenciji „Western Balkans 2030 – A Turning Point for the Region”, koja se održava u Palati Srbija.
Za razliku od premijera Macuta, izveštaji evroprskih institucija nisu nimalo optimistični, a nije sjajno ni ono što se dešava na terenu.
Pre svih izveštaja, u posetu Srbiji došla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen s jasnom porukom – „dela, a ne samo reči”, kada je i ponovila šta se sve od Srbije očekuje na putu ka EU.
Usledili su izveštaji, a zatim je i Vlada Švedske odlučila da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama Srbije i da sredstva preusmeri na jačanje civilnog društva, zbog, kako navodi, pogoršanja stanja vladavine prava, korupcije i slobode medija.
Upravo je poražavajuće stanje vladavine prava u Srbiji i glavna zamerka institucija EU.
Šta kažu evropska dokumenta?
Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji koja je usvojena 22. oktobra ocenjena je kao „daleko oštrija od svih prethodnih“.
U Rezoluciji se pre svega izražava podrška istinskom dijalogu o tome kako Vlada Srbije može da ispuni zahteve studenata, uključujući zahteve za prevremenim izborima.
Rezolucijom je iskazana jasna osuda nasilja koje inspiriše država, njome se osuđuju državno nasilje, zastrašivanja građana i proizvoljna hapšenja mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji.
Evropski parlament je Rezolucijom iskazao i „duboku zabrinutost zbog situacije u Srbiji koja je i dalje puna tenzija, u kojoj vlada polarizacija koja lako može da dovede do nasilja“ i pozvao vlasti da „promovišu inkluzivno političko učešće“.
Rezolucijom se osuđuju i medijske kampanje blaćenja, zastrašivanje nezavisnih medija i zloupotreba ličnih podataka za diskreditaciju demonstranata.
Napadi na novinare i civilni sektor
Rezolucija EP demantuje navode premijera Macuta da je država zadovoljila sve uslove da bude u EU.
Ni Evropska komisija se nimalo pohvalno nije izjasnila o Srbiji i njenom putu ka EU.
U Srbiji postoje izazovi u funkcionisanju demokratskih institucija zbog sve polarizovanije političke situacije na nacionalnom i na lokalnom nivou, navedeno je i Izveštaju Evropske komisije koji objavljen 4. novembra.
U izveštaju se pominju pad nadstrešnice i protesti koji su usledili, napad na predstavnike medija i civilnog društva i izbori u Zaječaru i Kosjeriću. U Izveštaju Evropske komisije podseća se i na promene u Vladi Srbije posle pada nadstrešnice, odnosno ostavke dva ministra, a potom i premijera posle nasilnog fizičkog napada na studente u januaru ove godine.
I baš tada je Đuro Macut postao novi premijer. On se sada osvrnuo na izveštaj Evropske komisije.
Kritika, ali i iskoraci
Macut je naveo da se izveštaj može tumačiti kao kritika, ali je podsetio da je Srbija „napravila važne iskorake” i da se poslednjih meseci ubrzala u sprovođenju reformi.
Naglasio je da će Vlada Srbije i nadalje biti vrlo aktivna po pitanju sprovođenja reformi, da su ministri dobili jasne instrukcije za realizaciju ciljeva, pre svega onih koji se odnose na zakonska rešenja, te da će on intenzivno pratiti njihov rad.
Naglasio je i da Vlada Srbije ima proevropski stav, a dodao da u javnosti ne vidi snažno oponiranje pristupanju EU.
Međutim, istraživanja javnog mnjenja takođe pokazuju drugačiju sliku.
Da li bi Srbi rado u EU?
Na eventualnom referendumu za ulazak Srbije u Evropsku uniju (EU), 46 odsto ispitanika bi glasalo „za“ dok je 44 odsto ispitanika trenutno protiv članstva u EU, pokazalo je prolećno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo CeSID, a čiji su rezultati objavljeni krajem juna.
Osim toga, 79 odsto građana smatra da se Srbija prema EU kreće veoma sporo i sporo, pa ne čudi i da je skoro polovina učesnika u istraživanju (47 odsto) uverena da Srbija nikada neće postati njen deo, navodi se u izveštaju CeSID-a.
Put Srbije ka Evropskoj uniji je već predug. Započet je još 2014. godine, a na njemu se nije daleko stiglo – zatvoreno je tek dva pregovaračka poglavlja, a Srbija ima na pred sobom i pitanje Kosova kao posebno u pregovorima sa EU.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je pominjao da je cilj da Srbija postane članica EU do 2020, zatim je pomerio rok na 2025, a zatim se taj rok koji je pominjao dalje pomerao, pa je nedavno izjavio da postoje realne šanse da Srbija uđe u EU do 2030.
Dok se rokovi predstavljeni građanima Srbije iz godine u godinu pomeraju, Crna Gora i Albanija sve su bliže evropskoj porodici.
Ko će brže istrčati trku, zavisi od njihovih politika, a Srbija će izgleda nastaviti da trči svoj maraton. Samo da na toj stazi ne doživi takozvani „trkački zid” – iscrpi svu snagu i ostane bez prolaska kroz cilj.
