Svaki put kad mi iz banke stigne poruka o uplati penzije od 30.964,11 dinara, zapitam se da li je stvar u meni ili u penziji. Jer, kako to da je moja mama uvek imala para a ja nikad. Ako bih se požalila da nemam za telefon ili za šta god, ona bi rekla evo ti. Kao i moja svekrva i svekar, i roditelji mojih prijatelja. Uostalom, i svi penzioneri koje sam poznavala pre nego što je došlo moje vreme za penziju
Slušajući sinoć Vučića u Novom Sadu, čovek stiče utisak da je u Srbiju došao na traktoru obeznanjen od brige za porodicu. Ispada i da nije 1995. u Glini rekao da Krajina nikada neće biti Hrvatska, seo sa Šešeljem u kola i „zapalio“ za Beograd, a njegovim slušaocima kako bude
Nekako je ispalo da se Druga Srbija i dalje ne miri sa zločinom, ali za svoj ćeif, dok se ona mnogo veća Srbija miri jedino s porazom... Mada ni u to nije baš sigurna: koliko puta ste čuli ono – hajde da mi lepo sačekamo “dok se svetske okolnosti promene”... I mnogi misle da su to upravo i dočekali
Narodni poslanici su položili zakletvu, Vladimir Orlić je posle desetočasovne rasprave izabran za predsednika Skupštine. Utisak nakon svega je da se zakonodavni organ Republike Srbije vratio na predbojkotno stanje: besomučno prepucavanje između šarolike opozicione manjine i orkestrirane režimske većine koja nije u stanju, ili neće da shvati, šta je to parlamentarna demokratija
Vučić je konačno, po tabloidima, od španskog premijera dobio potvrdu da je pametniji i vidovitiji od drugih. I sve bi to bio samo još jedan mali deo ovdašnjeg otužnog političkog rijalitija, da nije sve jači utisak kako su stvari prešle opasnu granicu, kada priče o nadnaravnim moćima Predsednika nisu samo taktika, već u njih zaista veruju. I sam Vučić, i tabloidi, i oni koji ih čitaju
Ako se gazda Jovanjice ičim može pohvaliti, to su jake veze, poznate u narodu kao „leđa“. A kolika je njihova širina, svedoče državna odbrana Koluvije i teška kriza u naprednjačkom vrhu posle njegovog hapšenja
Večerašnji protest u Novom Sadu je odgovor građana na nasilje ljudi iz kriminalnog miljea koji su prošlog četvrtka čuvali odbornike Gradske skupštine. Na protest pozivaju nevladina udruženja okupljena oko kampa „Šodroš survivor“ i poznate ličnosti, a istovremeno, vlast ih poziva na kontraprotest
Hoće li nam sad, nakon svih ideoloških tabua, patriotskih tabua, religijskih tabua i ostalih koji su nas jahali, čak i izvesni rokenrol bendovi postati “svetinje u koje se ne dira”? Pa, ima li to igđe na svijet?!
Dobro je što će posle toliko decenija na Starom sajmištu, valjda, početi nešto da se gradi. Ne znam da li su već iseljeni privatnici koji su se tamo bili proširili. Tamo je bilo i jedno od sedišta stranke čiji je predsednik Aleksandar Vučić. Bio je i jedan restoran koji je, pored svega, služio i krvave bifteke
Neko drugi bi se lako zaneo televizijskom slavom, ali Branko Cvejić je odlično razumeo ono što jeste suština rada, pa ako hoćete, i života u pozorištu: prepoznati i razumeti trenutak, razumeti koji je tvoj zadatak ovde i sada, delovati u skladu sa tim tako da pomeriš granice očekivanog
Pre deset godina, 27. jula 2012, u 4:39 ujutru završena je desetosatna rasprava u Skupštini Srbije. Prva „naprednjačka“ Vlada, mada je premijer bio Ivica Dačić, izabrana je tog dana u podne. Prenosimo delove teksta Milana Miloševića „Videćemo ko je premijer, a ko guverner“ objavljenog u „Vremenu“ broj 1126
U mutnoj vodi ovdašnje politike, ne fali povlaštenih poslova, korupcijskih usluga i protivusluga, a sve pod širokim kišobranom Službe. Zato se i ova toksična baruština toliko ustalasala čim je Jelena Zorić usmerila reflektor na pravo mesto – Jovanjicu kao mafijaško-bezbednjački „državni posao“
Pošto gradonačelnik Beograda “zna” da je Ratko Mladić branio srpski narod po Bosni i sprečio njegov pogrom mogao bi da pokrene inicijativu da konačno dobije Bulevar u Beogradu, ili bar neko sokače na Dedinju, što se Aleksandar Vučić nije usudio otkada je došao na svekoliku vlast
Izložen batinama i s leve i s desne strane, liberalizam se okrenuo sebi i iz sebe porodio ono što se, danas, naziva neoliberalizmom, dakle liberalizmom koji isključuje leve ideje iz sebe. Liberalizam bez levih ideja, međutim, nije liberalizam, kao što ni leve ideje bez liberalizma nisu drugo do savršena podloga za teror
Ako zakoni i društvene norme ne vrede za one koji bi trebalo da ih sprovode, zbog čega moraju da važe za bilo koga drugog; ako ljudi poput Slobodana Milenkovića ili Aleksandra Obradovića – uzbunjivača iz Krušika – izvlače deblji kraj, čemu poštenje i moral
Možda bi bilo bolje da pustimo sve datume na slobodu? Da ni jedan i nigde ne bude zabranjen za pesmu, za pozorište, za proslavu sportske pobede ili bilo šta drugo? U (kakvom-takvom, bolji nemamo) slobodnom svetu se baš tako živi
Da li je more simbol slobode, povezanosti sa svetom, bega od televizije, medija i manipulacije, svojevrsni beg od predsednika Srbije, neka vrsta medijske detoksikacije? I da li ga baš zbog toga on ne voli
Zašto se zabrana Vučiću da poseti Jasenovac pretvorila u otužni cirkus? Zbog čega su krvave godine dvadesetog stoleća postale sredstvo za homogenizaciju biračkog tela? I dokle se otišlo u opskurnoj banalnosti nacionalizma
Lideri tri regionalne sile sastali su se usred svetskog sukoba oko Ukrajine: Vladimir Putin i Ebrahim Raisi koji spadaju u kategoriju “neprijatelja Zapada”, i Tajip Redžep Erdogan koji važi za nepouzdanog saveznika. Sva trojica imaju svoje planove mimo političkih stremljenja zapadnih saveznika. A šta ako je plan Putina da pomogne Iranu da razvije nuklerano oružje
Aleksandar Šapić je istovremeno i gradonačelnik Beograda i v.d. predsednika Opštine Novi Beograd. Bavim se pravom lokalne samouprave skoro dvadeset godina, čitanje zakona mi je profesija, ali za funkciju vršioca dužnosti predsednika opštine nikad nisam čula. Koliko dugo jedna ovakva nezakonitost može da postoji? Gde je prekidač za uključivanje pravne države i da li je možda trajno pregoreo
Predsednik Vlade najmanje nemačke pokrajine Tiringije Bodo Ramelo, moj prijatelj i čitalac mojih knjiga, poželeo je da me privatno poseti povodom mog devedesetog rođendana, preda mi orden Tiringije u užem krugu prijatelja i porodice i večera sa mnom u Klubu književnika. E, to tako nije bilo moguće. Iz Nemačke nisu hteli da ga puste bez dvojice naoružanih telohranitelja, Srbija mu je dodelila još dvojicu naših naoružanih bezbednjaka, a morao je da ispuni i još čitav niz protokolarnih zavrzlama da bi sa mnom, sa sve telohraniteljima, proveo nekoliko privatnih sati. Nema privatnosti kada si na određenoj državničkoj funkciji
Audijencije kod Aleksandra Vučića povodom formiranja nove Vlade koje su u toku nisu nikakve „konsultacije“. Niko, što se Ustava i Zakona o predsedniku Republike tiče, nije u obavezi da ga pita za mišljenje, njemu se saopštava kada neko obezbedi većinu za formiranje Vlade, a on potom mora da postupi po Ustavu. Ko to ne učini, ni na koji način ne omalovažava ustavni poredak
Režim više ne bira bira sredstva za obračun sa policajcem koji je samo radio svoj posao, nije podlegao pritiscima i odbio mito da se „dogovori oko Jovanjice“. Pravo pitanje zato glasi: ima li i jedne institucija u zemlji a da nije razgrađena do temlja
Izgradnja koncentracionog logora Buhenvald počela je 15. jula 1937. Jednom esesovskom oficiru je nekoliko godina kasnije palo na pamet da naruči da se komponuje „Pesma o Buhenvaldu“. Raspisao je konkurs među logorašima i dobitniku obaćao 10 maraka koje bi mogao da potroški u kantini. Lako je pobedio dvojac iskusnih austrijskih muzičara Fric Lener-Beda (1883-1942) i Herman Leopoldi (1888-1959). Obećani honorar im je isplaćen. Ja tu pesmu pevam i danas
