Foto: AP Photo/Michael ProbstSrpski mediji izveštavaju s kim se i koliko dugo Aleksadar Vučić sreo u Minhenu na marginama konferenicje koja praktično ima samo jednu temu: poraz Rusije u sukobu sa Zapadom. Dok se diskusija u gradu FK Bajerna, BMW-a i pivnica vodi o tome kako što brže da se ukrajinska vojska snabde nemačkim, francuskim, britanskim i američkim tenkovima, predsednik Srbije se iz Bavarske javlja sa „lepom vešću“ da je 26. ili 27. afrička ili azijska zemlja povukla priznanje Kosova
Prvi put posle tridesetak godina predstavnici Rusije nisu pozvani na Minhensku bezbednosnu konferenciju. Nije pozvan niko ni iz Belorusije i Irana. Ne bi bio pozvan ni predsednik Srbije, da Aleksandar Vučić ne stavlja u izgled da će Srbija konačno ipak uvesti sankcije Moskvi i izaći iz zagrljaja Vladimira Putina.
On se u subotu uveče uživo preko Pinka javio iz Minhena, hvalio sa kakvim se to važnim ljudima sve sreo na marginama konfenercije, „obradovao“ građane Srbije „lepom vešću“ da je 26. ili 27. zemlja za koju većina nikada nije ni čula povukla priznanje Kosova i ni reč nije nije rekao šta je uvaženim zapadnim partnerima rekao o budućim odnosima Srbije sa Rusijom. Potpuno je, dakle, promašio temu.
A rukovodilac Minhenske konferencije, nekadašnji spoljnopolitički savetnik kancelarke Angele Merkel Kristof Hojzgen je ove godine odustao od prvobitne zamisli ovog skupa da i u teškim vremenima bude platforma za dijalog suprotstavljenih srana o globalnim bezbenosnim pitanjima.
Njegovo obrazloženje zašto je to sada tako: „Isuviše cenimo sebe, a da bismo tim ratnim zločincima iz Kremlja na raspolaganje stavili pozornicu da šire svoju propagandu“. To mogu da čine u Srbiji.
Drugim rečima: ne može se diskutovati o civilizacisjkim razmimoilaženjima.
Pouka za Srbiju: Minhenska konferencija je još jedan korak u pravcu eskalacije sukoba, niti jedan jedini korak u pravcu deeskalacije ni jedna strana nije učinila od početka invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Svaki dan „vrdanja“ slabi spoljnopolitičku poziciju Srbije, pa i u pregovorima sa Prištinom.
Vučić je samo još jednom pokazao da ne vodi spoljnu politiku u interesu Srbije, već zarad sopstvenog rejtinga i opstanka na vlasti.
Pobedićemo Putinovu Rusiju i sve putine ovog sveta
A konferenciju su u petak zajednički otvorili nemački kancelar Olaf Šolc i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji se iz Kijeva uključio preko video-bima. Dali su ton koji će naredna dva dana provladavati skupom.
Zelenski je govorio o borbi „Davida protiv Golijata“ u kojoj će još ove godine pobediti David, ali samo ako dobije „praćku“, to jest tenkove, po mogućnosti i borbene avione, i svo drugo teško i lako moderno naoružanje i municiju.
Svi zajedno moramo da zaustavimo agresiju, moramo da pobedimo Putinovu Rusiju i „sve putine ovog sveta“ jer je to borba za slobodan svet, a Ukrajina mora da postane članica NATO-a, rekao je Zelenski.
Šolc se, naravno, solidrisao sa Zelenskim, kao što će potom učiniti i svi drugi zapadni lideri. Ipak je upozrio na opasnost da NATO bude direktno uvučen u ovaj rat, a isporuke oružja svakako „ne produžavaju rat“, kao što neki tvrde, već ga, naprotiv, skraćuju jer slabe Kremlj i njegovog šefa i „što pre Putin shvati da neće ostvariti svoje imperijalističke ciljeve, to su veće šanse da će se ruske okupacione trupe povući“. Tako je govorio Šolc.
Pre uvodnih govora je pijanista rusko-korejskog porekla Samson Čoi svirao Šuberta, a muziku su pratile slike prošlogodišnjih ratova i kriza među kojima su dominirale one koje prikazuju mrtve ukrajinske civile na ulicama Buče.
Aleksandar Vučić nije građanime Srbije poverio šta misli o centralnoj temi konferencije i svoje utiske o njenom početku.
Svetska berza kontakata
U Minhen se ovog vikenda sjatilo preko 40 šefova država i vlada i oko 100 ministara. Potpredsednica SAD Kamala Haris predvodi, na primer, američku delagaciju koju čini 60 senatora. Predsenik Sjedinjenih Država Džo Bajden će sledeće nedelje da poseti Poljsku.
Da ne bi sve potpuno ličilo na manifestaciju podrške Ukrajini sankcione, antiputinovske koalicije u Minhen je došao i šef kineske diplomatije Vang Ji.
Bezbednosna konfereencija u hotelu „Bajrišer hof“ je velika, svetska berza kontakata na kojoj donosioci odluka mogu oči u oči da se pozabave pitanjima koja ih muče. Zakazani su nebrojeni bilaterani sastanci, pored ostalog i Alksandra Vučića sa Šolcom i Emanuelom Makronom.
A građani Srbije će i dalje biti izveštavani samo o tome koliko je važan Aleksandar Vučić jer mu toliki globalno važni ljudi posvećuju malo pažnje. Sa stanovišta režimkih medija sve drugo se zapravo odvija na marginama Minhenske konferencije.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Na skupu Saveza ekoloških organizacija u Beogradu podignuta crvena linija odbrane životne sredine i zdravlja građana. Zahteva se moratorijum na sve ugovore koje je država zaključila u vezi sa istraživanjem i rudarenjem
Dragan Đilas iz koalicije „Evropska Srbija“ rekao da su predali 10.250 proverenih i valjanih potpisa, i da na izbore ne izlaze kao protivnici studentske liste, već aktuelne vlasti
Studenti su proterani sa Dušanovačke pijace, dok su bicikliste na desetodnevnoj turi kroz Srbiju „Čuvari Ustava“, građani dočekivali sa radošću i aplauzima
Gde god Studentska lista postavi štandove širom Srbije, eto i naprednjaka. Nejasno je čemu to služi, sukoba nema
„Vreme“ donosi pregled svih listi koje su predate ili se uopšte pominju kao potencijalni igrači na izborima krajem oktobra
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
