Foto: WorldInMyEyes/Pixabay
Vučić se u poslednjem obraćanju naciji ponašao poput pravog tinejdžera: te svi su krivi osim mene, te niko me ne razume, te samo da znate šta sam im reko', te otići ću pa se sami igrajte države
Lako je bilo Nikoli Pašiću 1914. i Titu 1948. Prvi je u novinama odmah objavio austrougarski ultimatum, a drugi rezoluciju Informbiroa. Narod je tako saznao kako je i njemu i njima – Baja i Maršal nisu prepričavali što su rekli, a što mislili u razgovorima sa predstavnicima Beča i Moskve.
Danas je mnogo teže. Evropsko-američki plan za Kosovo objavljuje se u albanskim, ali ne i u srpskim novinama. Zbog toga predsjednik Srbije mora javno dijeliti vlastite osjećaje poslije pregovora sa „petorkom“.
To je bio pakao. Naravno, ne plaši se on ničeg: kad je onomad sa obezbjeđenjem izišao u hol Predsjedništva na ferku Vuku Jeremiću i trojici prvaka Narodne stanke koje je procijenio na cca. 500 kila, zašto ne bi Nijemcu, Francuzu, Talijanu, Amerikancu i Slovaku? Pa šta ako imaju sto kila više? Pet na jednog za njega nije ništa.
Ukratko, Aleksandar Vučić je bio vrlo blizu da im na Svetog Jovana pokaže vrata i, dok izlaze, za njima zafrljači telefon. Ali nije, suzdržao se – ne zbog svog opstanka na vlasti, već zbog investicija, bezviznog režima i evropskog puta Srbije. Svašta je pretrpio u obrani Ustava i države, a i tek će.
Zapravo, Vučić se posljednjem obraćanju naciji ponašao kao pravi tinejdžer. Na primjer, svi su krivi za Kosovo – od Miloševića, preko Koštunice, do Borka Stefanovića i Tadića – samo nije on. Niko ga ne razumije, pa će naduren strpati u kutiju stvari sa radnog stola i izići iz zgrade Predsjedništva – eto vam države, sami se igrajte… Taj nastup podvučen je i adekvatnim tinejdžerskim kontradiktornostima. Najprije – zamrznuti konflikt nije rješenje, vremena nema; zatim – spreman je na ostavku kako bi Srbiji kupio vrijeme…
Poštovani čitaoče, bez brige. Ako vam nije jasno što šef države govori, ima kome jeste. To je njegova partijska ekipa koja djetinjasto kači slike vukova (Canis lupus) po društvenim mrežama kao šašava. Time školskom dvorištu čoporativno poručuju i da će sa svojim alfa mužjakom i predvodnikom složno zavijati na mjesec kakav god bio – pun ili mlad, svejedno. Nije važno da li se frekvencija razlikuje od onih prethodnih noći. Naprosto, naprednjaci su čuli dvije sjajne vijesti.
Prva je da velike sile ne zanima demokracija, a druga da opozicija lako može postati talac Kosova. Naime, tko pokuša da napakosti Vučiću zbog plana „petorke“, samo će dupetom zatvoriti sebi vrata u Briselu. Predsjednik Srbije zato i uživa u onolikom mahanju ostavkom, veselo poskakujući poput razdraganog vučića.
Kad se počelo Pašićem i Titom, red je njima i završiti. Obojica su narodu rekli što je bilo na stvari 1914. i 1948. Nisu se durili, kukali i bježali od odgovornosti. Iako očevi, očito su zaboravili koliki manipulatori mogu biti tinejdžeri.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Za razliku od vlasti, opozicja treba da se drži zakona, institucija i pravila. Ako Vučić posle deset godina sada hoće da razgovara sa njenim predstavnicima o Kosovu, neka ima lepo zvanično pošalje poziv za sastanak, a ne da ih poziva preko televizije. Neka im pošalje dokument o kome treba da razgovaraju i odlučuju u Skupštini Srbije, pa neka onda učestvuju u tome. Nije Skupština pričaonica kao u Zadruzi ili Parovima
Sporazum između Beograda i Prištine neće potpisati predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, iako je on godinama glavni pregovarač u dijalogu sa „lažnom državom“, već predsednik/predsednica Vlade, piše Demostat. Validnost sporazuma podrazumevala bi ratifikaciju u parlamentu, a možda i izjašnjavanje građana na referendumu.
U ideju o Kosovu unutar Srbije ne veruju ni vučići uveoci, ni obradovići, ni milanjovanovići, ali šta ih košta da baljezgaju. Sve dok neko od njih ne bude morao da prizna stvarnost, a to će, gle pravde, biti baš Vučić Aleksandar, čovek koji je, zajedno s Ivicom Dačićem, Slobodanom Miloševićem, Vojislavom Šešeljem, Tomislavom Nikolićem, Aleksandrom Vulinom (itd.) izgubio Kosovo „de facto“ i „de iure“. I u tome ga, Vučića, svom gađenju uprkos, treba podržati
