Ja tebi Netfliks, ti meni HBO, nađemo još nekog ko ima Amazon ili Hulu i svi gledamo sve za cenu jedne pretplate. Otprilike tako trenutno funkcioniše tržište video platformi na internetu. Popularni servisi, uglavnom američki, koncipirani su da zadovolje tamošnje potrebe gde svako domaćinstvo ima više televizora, kompjuter, tablet, mobilne telefone. Ko plati pretplatu obično može da priključi pet uređaja, što se smatra dovoljnim za jednu porodicu, odnosno domaćinstvo. Netfliks je, vremenom, čak ta ograničenja ukinuo.
Kako ne koristi svako domaćinstvo svih pet uređaja, većini su dovoljna tri, ova dva “viška” obično se prepuste nekom bliskom koji ne bi ili nema da plati sam. Ili ne koristi servis dovoljno da bi mu se isplatilo da se pretplati, ali bi da pogleda nešto tu i tamo.
MOTIVI ZA AKCIJU
Nije da su u Netfliksu bili srećni zbog toga, ali nisu se puno time bavili jer je broj pretplatnika stabilno rastao dostigavši 220 miliona korisnika pre godinu dana. Udvostručio se za pet godina. Servis se širio i bilo je važnijih poslova od sprečavanja šerovanja pasvorda. Ali, početak rata u Ukrajini za posledicu je imao prekid poslovanja u Rusiji i gubitak oko 700.000 korisnika, takoreći u jednom danu. Po prvi put su planovi o porastu broja korisnika podbacili, još gore, broj korisnika počeo je da pada i na drugim tržištima, uključujući i SAD. To je rezultiralo nervozom kod investitora i padom cene kompanije na berzi.
Istovremeno je konkurencija bivala sve jača, Dizni se hvalio da je njihov servis već dobacio do 200 miliona korisnika, tu je negde i Amazon, HBO Max tek malo zaostaje. Za razliku od početka prošle decenije, prostor za rast ne samo da se smanjio nego je i tesan za sve koji bi da ga osvoje, pa je Netfliks odlučio da zahvati iz drugog bunara. Da natera gledaoce koji se švercuju da se legalizuju, što je opravdana poslovna logika. Radi se o onima koji već koriste servis, dakle ne treba ih privući što je komplikovano i skupo, već ih nekako naterati ili privoleti da plate.
Procene kompanije su da je takvih domaćinstva oko sto miliona u svetu, a u Netfliksu računaju da na toj praksi godišnje štete oko šest milijardi dolara. Daleko od zanemarljivog i dovoljno motivišuće za akciju.
Kao i većina globalnih kompanija koje posluju na internetu, i Netfliks je odlučio da “digitalne ridžovane” pusti na nekim manjim tržištima, u ovom slučaju odabrali su Južnu Ameriku, odnosno Čile, Kostariku i Peru. O tome se više saznalo kada je na delu njihovog sajta za pomoć korisnicima “slučajno” osvanulo obaveštenje o tome da će korisnici ubuduće svakoga meseca morati da verifikuju sve uređaje na kojima im je instaliran Netfliks, i to sa matične IP adrese.
Za one koji se slabije razumeju u internet, to znači da svaki uređaj mora jednom mesečno da se priključi na servis na onoj adresi koja je prijavljena kompaniji, jer se internet adresa i fizička adresa po pravilu poklapaju. Dakle, ako koristite Netfliks na mobilnom telefonu, moraćete da mu pristupite barem jednom mesečno, na primer, iz dnevne sobe u kojoj vam se nalazi “matični” televizor. Ukoliko Netfliks koristite na televizoru koji se nalazi na nekoj drugoj adresi, onda ste u problemu. Sem ako ćete televizor jednom mesečno da donosite na primarnu adresu kako biste ga reaktivirali.
Navodnici za “slučajno” su tu budući da je kompanija povukla ovu objavu čim su je mediji uočili, i saopštila da se tamo pojavila “greškom” jer je namenjena samo za tri pomenuta južnoamerička tržišta. Nije nemoguće, kao što ne treba isključiti mogućnost da je propust napravljen namerno kako bi se opipao puls javnosti. Šta god bilo tačno od toga, i pritisak i puls korisnika skočili su na dvesta. Naročito posle jasne i nedvosmislene poruke da će do kraja marta deljenje pasvorda biti onemogućeno, ili makar izuzetno otežano u celom svetu.
Netfliks će se naći pred mnogo problema, a ako uspe da ih reši, nesumnjivo je da će ostali servisi to smesta prekopirati.
ŠTA JE “DOMAĆINSTVO”
Prvi problem je definicija domaćinstva, šta se pod tim podrazumeva? Na engleskom je to “household” i pretpostavlja se da je u pitanju jedna fizička adresa. Da ponovimo, na toj adresi nalazi se internet priključak sa jedinstvenom IP adresom, što znači da svi prijavljeni uređaji Netfliksu pristupaju preko iste adrese. Svaki uređaj mora da se predstavi serveru tako da Netfliks ima uvid u sastav domaćinstva, broj i vrstu uređaja koje domaćinstvo koristi, vreme korišćenja, sadržaje koje ukućani gledaju i sigurno još svašta.
Sve ove podatke Netfliks sme da prikuplja jer su se pretplatnici sa tim složili. Netfliks, dakle, u svakom trenutku zna gde se članovi domaćinstva nalaze i šta gledaju, ne moraju nužno biti ni povezani na servis, dovoljno je da su na mreži. Neki kažu da je to previše ličnih informacija koje prepuštamo nekoj firmi i povrh toga nam traži pare.
Kao i većina američkih kompanija i Netfliks pokazuje duboko razumevanje za svaku vrstu različitosti, pre svega se misli na rodnu i rasnu. Ali, definicija domaćinstva ili hausholda im je prilično rigidna. Ne dopuštaju da jedno domaćinstvo može da živi na više adresa, jer je neko na studijama i ne dolazi svakog meseca u matični dom, ili neko radi u drugom gradu ili drugoj zemlji (nalozi su globalni), ili naprosto imaju dva stana ili stan i kuću u blizini, a sve ovo u okviru istog domaćinstva. U svim pomenutim slučajevima Netfliks će insistirati na kačenju na servis na jednoj prijavljenoj adresi svakog meseca, bez razumevanja za različitosti u ovom slučaju.
Ono što Netfliks razumeo je da bi korisnike brzo (iz)gubili ako bi nastupili grubo i naložili svima da plate punu cenu pretplate (od osam do 12 evra mesečno). Zato u Južnoj Americi testiraju ponudu da korisnik može da se uključi na servis sa jednog uređaja i ako nije fizički u istom domaćinstvu (istoj adresi), ali za to nosilac licence mora da doplati između 1,70 i 2,99 dolara u zavisnosti od tržišta. Pretpostavka je da će posle perioda testiranja prevagnuti ova viša cifra.
To je, takođe, dobro poslovno razmišljanje. Doplata je u razumnim okvirima, a status se legalizuje. Korisnik može, s punim pravom, da se obrati helpdesku ako naiđe na neki problem, dok sada kao “ilegalac” gleda da bude neprimetan. Vlasnik naloga svom rođaku ili prijatelju sada sasvim opravdano može da traži da se “učipi”, sem ako mu je želja da ga sam sponzoriše. Jer, taj priključak proizvodi dodatni trošak i zamoliti prijatelja da vam pozajmi pasvord više nije samo pitanje dobre volje. To je kao da mu svakog meseca tražite tri dolara koja nećete vratiti.
Veštiji korisnici interneta će vam reći da se novoj politici Netfliksa može dohakati (interesantan turcizam koji je očito ispred svog vremena). Jednostavno, upotrebite VPN, pomoću jednostavne aplikacije pristupite nekom od kompjutera u matičnom domaćinstvu, a onda s tog kompjutera odete na Netfliks koristeći samo internet vezu. Netfliks bi trebalo da prepozna vaš uređaj i IP adresu domaćinstva koje plaća pretplatu. I to uradite jednom mesečno da bi se zadovoljila forma.
Međutim, ima stručnjaka koji kažu da bi Netfliks mogao da prepozna korišćenje VPN-a i kazni vlasnika naloga, odnosno da je kompanija “korak ispred korisnika” kada su hakovanja u pitanju.
PREDNOSTI LEGALIZACIJE
Tako dolazimo do one tačke gde bi nova politika Netfliksa mogla da utiče na sve korisnike interneta. Ako im ovaj plan prođe, nateraće milione ljudi da plaćaju ono što nisu nameravali kroz potpuno novi pristup pretplati. S jedne strane koristiće tehnološku superiornost da prepoznaju svakog ko je priključen do “u glavu”, a s druge će im ponuditi da se povoljno legalizuju. Budući da sva televizija polako prelazi na emitovanje na internetu za očekivati je da to postane primaran način za naplaćivanje pretplate za javne servise, a vrlo verovatno je da će ga prvi isprobati BBC, kojem sadašnji ugovor sa državom ističe 2027. godine. A ono što primeni BBC obično preuzmu i svi ostali.
Iako je mnogo onih koji ovih dana na društvenim mrežama besne i nagađaju da će doći do masovnog egzodusa sa Netfliksa na torente, gde se filmovi i serije mogu skinuti besplatno, neki posmatrači predviđaju sasvim drugačiji trend pozivajući se na sledeće argumente.
Ljudi, zapravo, vole da plate za sadržaj koji im se sviđa ako im to omogućava jednostavan pristup. Torenti i slične stvari zahtevaju nekakvo snalaženje na internetu, a posebno zahtevaju zaštitu kompjutera koji se može napuniti virusima i štetnim aplikacijama. Netfliks, kao kuća koja je pet godina unazad u konkurenciji za oskara za najbolji film, svakako predstavlja sadržaj koji se voli.
Cena mesečne pretplate niža je od cene dve bioskopske karte, što zvuči dosta povoljno, dovoljno je da na Netfliksu odgledate dva filma mesečno u društvu i već ste na dobitku. Napomenimo da se tu filmovi prikazuju premijerno, neki od njih se ni nude bioskopima, o serijama da ne govorimo. Za razliku od vremena kada je u kabl išlo ono što je već sve izmuzlo u bioskopima u celom svetu.
Drugi motiv je taj što na torentima imate nabacane sadržaje dok vam ih servisi poput Netfliksa isporučuju sistematizovano, a algoritam vam vešto pronalazi ono što vam najviše odgovara ili je trenutni hit. Pamti gde ste stali, ima titl koji se lako uključuje, generalno interfejs je prilagođen ne preterano veštom korisniku.
Konačno, plaćanjem pretplate dobijate sadržaj bez reklama, mada ima planova, odnosno pretplatnih nivoa koji nude i izvestan stepen marketinga za nižu cenu.
Izgleda da i sam Netfliks prolazi kroz ozbiljnu reorganizaciju, sa čela kompanije sišao je Rid Hejstings, čovek koji je za 25 godina od video kluba napravio najvećeg distributera filmova i serija na svetu, ali i jednog od najvećih proizvođača vrhunskih video sadržaja. U svojoj knjizi “Nema pravila”, objavljenoj i u Srbiji, Hejstings objašnjava kako je pre drugih shvatio šta će internet promeniti na tržištu i kako nije robovao uvreženim menadžerskim principima, što mu je omogućilo da brzo manevriše i postane sinonim za OTT servise na internetu.
Ali, praviti oštre zaokrete sa malim timom i vući sa sobom više od dvesta miliona ljudi nisu isti par rukava. Manevri tih razmera ili slupaju kompaniju ili povuku sa sobom ceo internet. Biće uzbudljivo, ako platite tri dolara film će imati srećan kraj, u suprotnom ruše bioskop.
