Istraživanje, 2020.

09.decembar 2020.  

Da li smo tu za drugog

U odnosu na pre dve i po godine, nesumnjivo je porasla opšta svest o nedostatku solidarnosti, to jest porastao je osećaj potrebe za njom – naročito u kriznim vremenima i kritičnim situacijama. A to je takođe pozitivan rezultat i nužna pretpostavka svakog daljeg pravog napretka po tom pitanju. Drugim rečima, solidarnost doskora praktično uopšte nije bila tema. A danas se doživljava kao podrazumevana vrednost i na različitim nivoima postavlja se pitanje – zašto je nema više

Intervju – Dalibor Petrović, sociolog

25.novembar 2020. Z. Drčelić

Podstrekavanje na humanost

"Kako smo se, zahvaljujući društvenim mrežama, vratili predmodernim obrascima solidarnosti: u tom predmodernom obrascu društvenosti upravo je solidarnost zajednice, a ne država, rešavala probleme. Onda je, na mesto zajednice, došla moderna država i preuzela na sebe tu ulogu. Potom smo se vratili korak unazad gde država opet ne obavlja tu funkciju ili je ne obavlja na dobar način pa, s ekspanzijom društvenih mreža, zapravo oživljavamo zajednicu tako što se solidarišemo"

Internet i zajednica

25.novembar 2020. Zora Drčelić

Dobra strana društvenih mreža

Dosad se mnogo puta pokazalo da, iznevereno od države, srpsko društvo ume i hoće da se organizuje, da zajednica postoji i spremna je da pomogne, da se ujedini i suprotstavi. S manje ili više uspeha. Bilo da je reč o pobuni građana protiv seče Košutnjaka, akcijama za odbranu reka Stare planine, aktiviranju građana da se uključe u gašenje požara po planinama ili punjenje džakova peskom u odbrani od poplava, sakupljanju novca za lečenje dece, akcijama protiv izvršitelja i izbacivanja ljudi iz stanova, do sada su se upravo društvene mreže pokazale kao najbolji "alat" u pokretanju zajednice. I solidarnost je svaki put bila – tačan odgovor

Intervju – profesor Zoran Stojiljković, predsednik UGS

25.novembar 2020. Sonja Ćirić

Čeka nas postpandemijsko preživljavanje

"Sve dok efikasna vakcina protiv virusa korona ne postane dostupna, opstaće trostruki krug siromašenja radnika: slabo plaćeni esencijalni radnici, od čijeg rada svi zavisimo, a koji moraju da odlaze od kuće da bi obavljali svoj posao, čime se izlažu znatnoj opasnosti; bolje plaćeni zaposleni koji rade od kuće, ali od kojih će poslodavci očekivati da budu na izvolte tokom celog dana; neplaćeni ili veoma slabo plaćeni radnici u domaćinstvu, najčešće žene, koji se staraju da svi budu siti, odeveni i emocionalno kako-tako namireni"

Intervju – Zoran Simić, biznismen

11.novembar 2020. Zora Drčelić

Stepenik po stepenik

"Odrastao sam u vreme kada ljudi nisu primećivali različitost, makar je mi kao deca nismo primećivali. Ali početkom devedesetih sve se menja. (…) Mene je ubistvo Duška Jovanovića 1997. osvestilo da treba da postanem politički i društveno aktivan, ali sam diskriminaciju uočavao i pre toga. Počev od toga da čujem na ulici da se detetu preti: ‘budi dobar ili će Cigani da te pokupe’, jer koliko nam god to izgledalo bezazleno, nekima i simpatično, od takvih rečenica sve počinje"

Lični stav

11.novembar 2020. Gordana Nešović

Poznajete li svoje komšije

Prva žena doktor nauka u modernoj Evropi bila Romkinja Sofija Kovalevskaja; autor jedne od najprevođenijih knjiga na svetu, Hodočasnikova putovanja, bio je engleski Rom Džon Banjan; Romi u svojim redovima imaju i dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovako se može nabrajati unedogled…

Država – neprijatelj siromašnih

11.novembar 2020. Sonja Ćirić

Po vodu do Strazbura

Srbija je jedina zemlja u regionu koja nije uvela niti jednu posebnu meru socijalne politike prema najugroženijim građanima tokom vanrednog stanja i prvog talasa krize. Među njima dominiraju Romi

Ekonomski položaj Roma

11.novembar 2020. Radmilo Marković

U začaranom krugu bede

Zvanično, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji živi nešto manje od 150.000 Roma. Nezvanično, prema podacima nevladinih organizacija, ta brojka je barem tri puta veća, a jedan od razloga za to stanje jeste taj što se Romi ne izjašnjavaju kao Romi – da bi sebi dali veću šansu da uspeju u Srbiji. Diskriminacija prema njima raste, sistemski problemi se ne rešavaju, a pandemija je dodatno otežala situaciju

Esej

14.oktobar 2020. Andrej Đuriček

Preka potreba za integralnim pristupom

Crkva se nalazi i deluje u konkretnom društvu za koje snosi odgovornost u smislu imperativa služenja (diakonije) drugima i izvan konfesionalnih, crkvenih granica pripadnosti. Smatram da kršćanske zajednice mogu služiti društvu u vremenu pandemije i vanrednih situacija u Srbiji kroz insistiranje na istini i ljubavi u javnoj komunikaciji, suzbijanje antropofobije, straha od drugih i zalaganje da se uzme u obzir pluralizam fenomena čovjeka

Intervju, Vladimir Marković, sekretar Verskog dobrotvornog starateljstva

14.oktobar 2020. J. Jorgačević

Pomažemo svima kojima je potrebno

"Naša pravoslavna vera i ljubav prema svima u ovakvim situacijama su bili na ispitu. Od nas se očekivalo da se molimo za one koji su u potrebi i nemoći i da činimo sve što je u našoj moći, pa čak i više, žrtvujući se za potrebite, projavljujući svoje milosrđe i čovekoljublje, ali na odgovoran način, kako bi bilo najviše na korist našim korisnicima, a ne ugrožavajući ničije zdravlje"

Esej

14.oktobar 2020. Ivan Ejub Kostić

Ka pravičnijem svetu

Da li su kuranski principi – poput brige za obespravljene i ugrožene ali i zalaganje za opšti boljitak društava u kojima žive, te odbrana tih društava od nepravednog vladara – u današnje vreme živuća realnost ili su postali samo "mrtvo slovo" na papiru? Koji fenomeni su važni da bismo razumeli odsustvo islamskog društvenog aktivizma? Kako postići da verujući muslimani omoguće ponovno uspostavljanje atmosfere u kojoj će cvetati mnogostrukost mišljenja i slavljenje različitosti?

Hrišćanski pogled na solidarnost

14.oktobar 2020. Nenad Živković

Pružanje pomoći je svedočenje vere

Briga za drugoga je, razume se, višestruka, odnosno može se, u zavisnosti od konkretnih okolnosti, iskazati na mnogo načina. Međutim, jedan od opštevažećih trebalo bi da bude da se, kao hrišćani, trudimo da, u onoj meri u kojoj to od nas zavisi, čuvamo jedni druge od moguće zaraze odnosno da poštujemo osnovne higijenske mere. U ovoj situaciji to jeste delo ljubavi

Saopštenje Delta holdinga

30.septembar 2020.  

Zainteresovani za Sava centar – ne pod ovim uslovima

Delta holding nije učestvovao na ponovljenom tenderu za kupovinu Sava centra. Ponuđena cena od 21,9 miliona evra i ulaganje od 60 miliona evra, koje naši konsultanti smatraju neophodnim, čine ovu investiciju neisplativom u razumnom roku

Raiffeisen banka

16.septembar 2020.  

Prva metalna Visa kartica u Srbiji

Raiffeisen banka je klijentima u Srbiji ponudila uslugu privatnog bankarstva, pridruživši se tako drugim bankama u grupaciji koje već nude ovu ekskluzivnu bankarsku uslugu