Dodatno

Temperatura i zdravlje

Kad toplomer kaže »37 sa 2«

Čemu tolika nauka oko merenja temperature? Šta nam govori temperatura našeg tela i u kojim granicama se smatra idealnom

Temperatura i živi svet

Kad šuma nazebe

Sposobnost biljaka i riba koje žive u vrlo hladnim vodama da prežive ekstremno niske temperature naziva se "duboko superhlađenje"

Temperatura i pčele

Podno grejanje u košnici

Pomoću receptora koji se nalaze na njihovim antenama, pčele mogu da detektuju promenu temperature od samo 0,25 stepeni. Zimi koriste sofisticirane metode za upravljanje toplotom da bi zaštitile zajednicu od mogućeg smrzavanja. Šta o čuvanju toplote možemo da naučimo od njih?

Temperatura – Veličine

Život iznad nule

Danas, znajući samo temperaturu, na primer, vazduha u zimskom danu ili čoveka koji laže na saslušanju, znamo bar pola istine. I šta mu sledi. Ne tako davno, temperatura kao da nije postojala, nije se merila, niti je uzimana u razmatranje

Intervju – Desanka Radunović, predsednica Nacionalnog prosvetnog saveta

Problemi na tržištu znanja

"Ne znam da li postoji profesija u kojoj imate manje slobode da radite svoj posao na način na koji mislite da treba nego što je to nastavnička. Bila sam potpuno šokirana kada mi je Holanđanin iz tamošnjeg Centra za evaluaciju rekao da oni uopšte nemaju kurikulum. To znači da ne postoji plan i program u školama, Holandija ja vrlo visoko kotirana na PISA testovima. Bojazan da će popuštanje dizgina stvoriti anarhiju je neopravdana pod uslovom da se nastavnici osposobe da preuzmu odgovornost, što sada nije slučaj"

Obrazovanje za XXI vek (28)

Vesti

»Bolonja« i profesori

(Na)opaka reforma

Ako bi se poštovao Zakon o visokom obrazovanju, od ove školske godine "bolonjci" bi morali da sakupe svih 60 bodova da bi upisali narednu godinu studija. Prema analizama Beogradskog univerziteta, otprilike petina studenata je u stanju da ispuni ovaj zahtev. Drugim rečima, ako se bude išlo po Zakonu, ponovo slede štrajkovi. O drugim posledicama i da ne govorimo. Ako se bude pratilo stanje na terenu, dolazi se do pitanja koje je pre nekoliko dana postavio rektor BU Branko Kovačević: šta je smisao reforme ako je sprovodimo polovično? I postoji li volja da se ona dovrši

Obrazovanje za XXI vek (28)

Prosvetno savetovanje

PR industrija

Pokazati svu snagu

Društveno odgovorno poslovanje – Ksenija Graovac, BCIF

Filantropija je dnevno pitanje

"Obično su davanja najveća tamo gde država pokazuje najmanje interesovanje ili je najmanje u mogućnosti da reši neki problem"

Deset trendova koji će oblikovati industriju u 2012. godini

Radost starenja u malim pakovanjima

"Hiperpersonalizacija će brzo prerasti u haos jer će biti previše uskih marketinških poruka koje više niko neće hteti da sluša, pa će potrošačima biti potreban širi pogled na ponudu"

Vreme uspeha! (feb. 2012)

Poslovne vesti

Intervju – Živorad Vasić, generalni direktor hotela Continental

Luksuz Crowne Plaza brenda

"Delta Real Estate jedini je investitor rekonstrukcije hotela i bitno je naglasiti da nismo potpisali franšizni, već menadžment ugovor. To je skuplja vrsta ugovora, ali bolja jer dobijamo punu podršku InterContinental lanca"

Geološka doba

Jedan sat za stvaranje života

Genealogija

Predak naš najstariji

Imamo li zaista svi jednog zajedničkog pretka? Matematički model pokazuje da, nimalo ne dovodeći u sumnju evolutivne procese, svi manje-više potičemo od istih predaka. Odnosno, da smo potekli od ljudi koji su živeli u vreme kada je nastala poljoprivreda. To naravno, ne znači da su ljudi tada nastali, bilo je odavno i drugih Homo sapiensa, ali se naslednici njihovih savremenika nisu razmnožili i raširili svetom u neprekinutom nizu

Mezozoik

Kenozoik

Paleozoik

Vreme nauke

Trideset četiri

Obrazovanje za XXI vek (27)

Vesti

Strani studenti u EU

Problemi »generacije švorc«

Raznolikost uslova studiranja unutar EU izaziva određenu vrstu lančane reakcije u studentskim migracijama. Zbog visokih školarina u svojoj zemlji, britanski studenti najčešće odlaze u Nemačku na studije, dok se njihove nemačke kolege zbog ograničenja u svojoj zemlji odlučuju za studiranje u Holandiji, i tako redom...

Iz ličnog ugla

Sećanje na studentske dane

Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji

Strani studenti u Srbiji

Retko viđeni gosti

Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom