Iz agencije Studio Marketing JWT, srpskog dela svetskog marketinškog i komunikacijskog lanca JWT, stigla je prognoza o deset trendova koji će uticati na ponašanje potrošača u 2012. godini, a rezultat je istraživanja i obrade podataka iz celog sveta. Prognoza uključuje ocene od preko 70 planera iz 24 zemlje sveta i intervjue sa preko 15 uticajnih stručnjaka iz sektora maloprodaje, medija, tehnologije, urbanog planiranja, psihologije i obrazovanja. Iz obimnog istraživanja prenosimo najvažnije uzroke deset trendova koji će uticati na industrijsku proizvodnju, marketing i medije.
NAVIGACIJA NOVE NORMALNOSTI: Primat u 2012. godini biće stvaranje jeftinijih proizvoda i usluga. Novo uobičajeno ponašanje potrošača u razvijenim zemljama menja se zbog ekonomske krize. Zato će više brendova ući u svet cenovno osetljivijih potrošača. Stručnjaci traže nove načine za ponudu kroz manja pakovanja ili na neki drugi način koji proizvod čini dostupnijim. „Plati manje, imaj manje“ je slogan pod kojim potrošač troši, a „manje“ može da se odnosi na sadržaj, količinu, karakteristike ili udobnost.
ŽIVOT „POMALO„: Suočeni sa stalnim savetima šta treba da rade, a šta ne, i umorni od nekoliko godina štednje, potrošači će tražiti načine da žive opuštenije kako bi sebi pružili malo oduška. U petoj godini krize vraća se želja sa luksuzom, a kako još uvek nema dovoljno novca, on se kupuje u malim pakovanjima.
„GO“ GENERACIJA VAN SISTEMA: Mladi ljudi odrasli u savremenom svetu, i nezadovoljni statusom kvo, transformisaće se u snalažljivu grupu koja će razviti preduzetnički duh oslobođen tradicionalnih barijera. Uz veliki procenat nezaposlenih, a sposobnih, „Go“ generacija je spremna na rizične poteze i ima osećaj potpune kontrole nad svojim životima. Povezani savremenim tehnologijama, ne poznaju granice i realizuju obimne projekte jednim klikom miša. Laptop offices su sve popularniji, uz minimalna ulaganja i veliku dozu kreativnosti. „Go“ generacija ne veruje u korporacije i ima dovoljno samopouzdanja da ostvari zamišljeno. Marketing namenjen njima mora da uključuje društvene mreže i mobilne medije.
USPON ZAJEDNIČKIH VREDNOSTI: Nestaju granice između biznisa, neprofitnih organizacija i državnih ustanova. Više nije važno koji tip organizacije kreira vrednosti, važno je da se one poštuju i donose rezultate za celokupnu zajednicu. Potrošači širom sveta vode računa o društvenoj zajednici i traže to isto od korporacija. Zajedničke vrednosti neće predstavljati ono što kompanije rade, već ono što one jesu.
HRANA KAO NOVO EKO–PITANJE: Kompanije, restorani, hoteli, pa čak i vlade nekih zemalja uvode nove mere za smanjenje procenta hrane koja se baca, jer nije dobro procenjena količina koja se priprema ili kupuje. Raste svest o zemljoradnji kao jedinom zdravom načinu proizvodnje hrane i širi dijapazon namirnica koje se mogu jesti (nepopularne vrste ribe umesto lososa i tunjevine, insekti umesto mesa, piletina umesto govedine).
BRAK SAMO OPCIJA: Raste broj žena koje pronalaze alternativne načine življenja, a brak ne vide kao ključan za svoj život, već kao opciju. Ugovorni koncept „zauvek srećni“ redefinisan je samostalnim, neformalnim zajedničkim životom ili samohranim materinstvom. Edukacija menja očekivanja žena i balans moći između polova. Žene se ostvaruju na poslovnom planu i sve manje romansu vide kao prvi prioritet u životu. Gornja granica godina udatih žena sve se više pomera i sve je veći procenat neudatih, a usled razvoda nakon dve godine sve više raste fenomen „braka sa rokom trajanja“.
REINŽINJERING SLUČAJNOSTI: Lični svetovi postali su personalniji, a marketinški sadržaji i poruke sve uži. U narednoj godini naglasak će biti na ponovnom uvođenju slučajnosti, otkrivanju novih i drugačijih gledišta. Trenutna hiperpersonalizacija brzo će prerasti u haos, jer će biti previše uskih marketinških poruka koje više niko neće hteti da sluša, pa će potrošačima biti potreban širi pogled na ponudu. Danas više radimo od kuće, više kupujemo od kuće i više vežbamo kod kuće, što potrošače počinje da pritiska i traže da izađu iz svojih ograničenih prostora.
INTERAKCIJA PUTEM EKRANA: Sve više ravnih površina postaće monitori, a sve više ekrana i monitora postaće interaktivno. Više ćemo ih dodirivati, mahati im i pričati s njima, što će postati deo naše svakodnevice. Touch screens sada postaju veći i precizniji i ima ih svuda: od njih možete da kupite maramice i novine, s njima možete da se igrate, od njih čak možete i da dobijete savet za negu. Sve više menjaju čoveka u određenim uslužnim pozicijama, pa time postaju i jeftiniji i isplativiji.
PROSLAVA STARENJA: Percepcija starosti se menja i sve više ljudi ima pozitivniji stav o poznim godinama. U skladu sa medicinskim savetima, reoblikuje se značenje starosti, što je najizraženije u industrijski razvijenim zemljama gde populacija rapidno stari. Američki „bebibumeri“ ušli su u šezdesete, i preuzimaju dobar deo marketinškog tržišta u odnosu na „milenijumce“. Za njih se proizvodi čitav dijapazon novih proizvoda, a postojeći se prilagođavaju. Sredovečnost je pomerena do 65. godine, jer i nakon tih godina uz pomoć medicine ljudi mogu da imaju još 20 do 30 godina kvalitetnog života. Sve više starijih poznatih ličnosti je još uvek sexy (Madona, Mik Džeger, Monika Beluči, Vivijan Vestvud), a na listi najlepših ljudi na svetu magazina „People“ sve je više ličnosti koje su duboko zagazile u petu deceniju.
OBJEKTIVIZACIJA OBJEKATA: Kako se objekti zamenjuju virtuelnim i digitalnim, ljudi počinju da fetišizuju fizičko i taktilno. Kao rezultat imamo povećanje broja „motivacionih objekata“ (predmeta koji prate digitalne) i digitalne alatke koje pomažu da se napravi nešto konkretno i opipljivo.
