Kao maloj, temperaturu su mi merili staklenim medicinskim toplomerom. Stavili bi mi ga pod pazuh (mama nežno u strahu da ne pukne i da se živa ne prolije, tata „muški“ da toplomer dihtuje), naredili bi mi da budem mirna i da u tom, obično, neprijatnom položaju provedem tačno pet minuta – ni manje ni više. Ukoliko bi toplomer pokazivao manje od 37 stepeni, temperatura bi se merila ponovo „za svaki slučaj“. Ukoliko bi trag žive otišao iza broja 38, mama i baka bi me panično trljale komovicom i ušuškavale da se dobro preznojim. Non-stop bi me svi redom pipkali po čelu da po osećaju provere stanje.
Metode moje porodice danas se smatraju zastarelim i prevaziđenim. Sada se koriste toplomeri koji u sebi, uglavnom, nemaju živu. U našoj sredini se još uvek preporučuje aksilarno merenje temperature (pod pazuhom). Odojčetu koje nema dijareju (proliv) temperatura se može meriti i rektalno, dok je na Zapadu uobičajeno merenje temperature u ustima, a često i u ušnom kanalu. Temperatura se sada meri tri minuta, pre obroka (na prazan želudac) i kod deteta koje je prethodno mirovalo.
Odrasli bi pre merenja uvek trebalo da sačekaju da prođe 20 minuta do pola sata ako su pušili, jeli ili pili topao ili hladan napitak, odnosno sat vremena ako su imali fizičku aktivnost ili se tuširali toplom vodom.
U toku dana dovoljno je meriti temperaturu dva-tri puta. Dete ne treba buditi radi merenja temperature, a stavljanje dlana na čelo za procenu temperature smatra se nepouzdanim i stoga se ne preporučuje.
Čemu tolika nauka oko merenja temperature? Šta nam govori temperatura našeg tela i u kojim granicama se smatra idealnom?
Pre svega, važno je znati da se telesna temperatura menja u toku dana, bilo da smo bolesni ili zdravi. Najniža je rano ujutru, između četiri i šest časova, a najviša rano uveče, između šest i osam sati. Osim od doba dana i našeg zdravstvenog stanja, temperatura našeg tela zavisi i od temperature vazduha, ali i od naših fizičkih aktivnosti. Tako, na primer, ako je temperatura vazduha 20 stepeni Celzijusovih, temperatura našeg trupa biće oko 37, ruku 28, a nogu 31°C, dok će nam usled jakog mišićnog naprezanja porasti i za dva stepena. Telesna temperatura je, takođe, veoma osetljiva na nivo hormona, i kod žena može biti neznatno povišena u periodu ovulacije ili menstruacije.
Uprkos svim spoljašnjim i unutrašnjim uticajima, „normalna“ telesna temperatura kreće se u rasponu od 36,1–37,2°C. Centar za termoregulaciju se nalazi u mozgu (hipotalamus) i njegova osnovna uloga je upravo da održi stalnost temperature u tom rasponu.
Međutim, kako bi trebalo da se odnosimo prema temperaturi kada „preskoči“ dozvoljenu granicu od 37,2°C?
Povišena temperatura sama po sebi uglavnom nije opasna (opasnost može da postoji, ali ne od same povišene temperature, već od bolesti koja ju je izazvala). Organizam od nje, zapravo, ima koristi u odbrani od napadača – bakterija i virusa.
Febrilnost je stanje u kome organizam ima povišenu temperaturu preko 37,8 do 38,2°C. Niska temperatura (37,6–37,9°C) – tzv. „temperatura koja lomi“ – smatrana je znakom ozbiljne bolesti u doba kada je harala tuberkuloza, i kasnije. Međutim, u dečjem uzrastu, ovakva temperatura uglavnom govori o tome da dete ima dobre mehanizme odbrane. Kada poraste iznad 37,8°C, temperatura se smatra groznicom i može biti reakcija na razne infekcije u organizmu, zatim povrede ili stanja poput artritisa, hipertireodizma, pa čak i na neke oblike raka.
Visoka febrilnost označava temperaturu preko 39°C, a hiperpireksija je temperatura preko 41°C.
Kako se obara temperatura? Sve dok ne poraste iznad 38,5°C, stručnjaci ne preporučuju obaranje, zato što temperatura tada ima zaštitnu ulogu i pomaže u odbrani.
Masiranje alkoholom trebalo bi zameniti desetominutnim tuširanjem prijatnom toplom/mlakom vodom (na svakih sat vremena, ako je temperatura baš visoka).
Takođe, pomažu lekovi za skidanje temperature – paracetamol ili ibuprofen. Čak i ukoliko uzmete lek pri temperaturi koja je niža od ove, stručnjaci kažu da nećete učiniti ništa loše, jer lek ne obara temperaturu ispod normalne. To se ne odnosi i na decu mlađu od tri meseca, pa zato ništa ne bi trebalo činiti bez konsultacije sa lekarom.
I ako ste pospani, raskomotite se, uzimajte dovoljno tečnosti i neki antipiretik i slobodno odspavajte.
