Renoviranje najvećeg beogradskog hotela Continental najavljeno je za početak jula ove godine. Kada vrata luksuznog hotela sa pet zvezdica budu otvorena za godinu dana, na leto 2013, gosti će imati jedinstvenu priliku da u Srbiji borave u hotelu Crowne Plaza. Ovaj brend jedan je iz spektra InterContinental Hotels Group (IHG) koji u svom sastavu ima i brendove InterContinental, Holiday Inn, Holiday Inn Express, Candlewood, Staybridge i Indigo Hotel. Renoviraće se svi sadržaji i fasada, a hotel će imati 420 soba i 14 konferencijskih sala. O Crowne Plaza brendu, novim sadržajima i potencijalima za razvoj hotelijerstva u Srbiji razgovarali smo sa Živoradom Vasićem, generalnim direktorom hotela Continental.
„VREME„: Zašto ste odabrali baš Crowne Plaza od svih brendova iz InterContinental Hotels Group?
ŽIVORAD VASIĆ: Iz više razloga. Prvo, Crowne Plaza je hotel koji dobija potpuno nov izgled u okviru InterContinental Hotels Grupe. Oni su u razvoj tog brenda poslednjih godina najviše uložili. Njegova ciljna grupa su poslovni ljudi, konferencije i sve usluge na kojima hotel najviše pravi profit. Samim tim taj brend najviše odgovara onome što Beogradu nedostaje. U novom hotelu proširićemo kapacitete i imaćemo 14 konferencijskih sala. Ideja nam je da se najviše koncentrišemo na goste koji dolaze u grupi: na seminare, takmičenja ili konferencije. Takođe, novi koncept predviđa da se vikendom više pažnje posvećuje turistima.
Crowne Plaza je noviji brend od InterContinentala, mada postoji već 20 godina. Postoje fantastični hoteli Crowne Plaze u Briselu i Parizu, a uskoro će biti otvoren i hotel u Istanbulu. Mi smo želeli da se uklopimo u tu novu filozofiju, jer su oni ubedljivo najveća hotelska kompanija koja u svom lancu broji preko 1440 hotela.
Ko su investitori i izvođači radova i kakav ugovor Delta Holding ima sa IHG?
Delta je jedini investitor rekonstrukcije hotela i bitno je naglasiti da nismo potpisali franšizni, već menadžment ugovor. To je potpuno drugačija vrsta ugovora. Možda skuplja, ali bolja jer dobijamo punu podršku InterContinental lanca, i moramo da radimo po specifikacijama IHG. Oni proveravaju da nivo usluga i sadržaja bude isti kao u svim hotelima Crowne Plaza. Angažovali smo britansku projektantsku kuću Virgil Stone, jednu od najboljih u svetu u oblasti hotelijerstva. Oni su radili mnogo projekata za IHG i napravili su idejni projekat i za naš hotel. Za nadzor će biti zadužena američka kompanija Turner.
Kako će izgledati hotel nakon rekonstrukcije?
Nije nam ideja da menjamo izgled ovog hotela, koji je prepoznatljiv već 35 godina i svojevrsna je ikona Balkana. Otvoren je pred Samit nesvrstanih i tada je bio hit u regionu. Zato ćemo zadržati identičnu fasadu, samo ćemo stakla zameniti sa energetski efikasnijim. Ono što će se potpuno promeniti su unutrašnjost i sadržaji. Novitet će biti 120 luksuznijih club level soba, dizajniranih po standardima InterContinental Grupe. One će biti veće, pod drven, a nameštaj moderan i luksuzan. Detaljno smo razradili koncept club level soba, pa smo predvideli da gosti dobiju i karticu sa kojom mogu direktno iz soba da odu u club lounge, koji će biti zatvorenog tipa. Osim club soba, imaćemo i junior i predsedničke apartmane, koji će biti na višem nivou. Mislili smo i na zabavne i rekreativne sadržaje: spa centar će biti još veći, bazen će biti veličine 18 puta 7,5 metara. Imaćemo sobe za masažu, sve vrste sauna, a teretanu ćemo proširiti i modernizovati. Naša najveća sala, Ball room, zadržaće isti prostor od 880 kvadrata i ona je predviđena za organizaciju najraznovrsnijih manifestacija: privatnih i korporativnih proslava. Samo prošle godine tu smo imali 96 svadbi.
Hotel će imati dva restorana i trenutno tražimo kuvara koji ima Michelin zvezdicu. Jedan restoran će naravno zadržati hotelski sadržaj. To će biti kombinacija dobrog američkog bife stola i korporativnog restorana za večere sa švedskim stolom i kuvarom sa otvorenom kuhinjom koji sprema jela pred gostima. Drugi restoran će biti ekskluzivan.
Postojaće naravno i veliki Loby Bar ne samo za goste hotela, već i posetioce iz Beograda koji će se tu sastajati radi poslovnih sastanaka. Nameštaj će biti tako dizajniran da bude što funkcionalniji i da se lako prilagođava broju gostiju. Želimo da obezbedimo potpunu interakciju, pa će postojati i bar u obliku polumeseca. Lagana hrana i piće iz bara služiće se sa dve strane, a u tom prostoru imaćemo i muzičara koji će tiho svirati modernu muziku.
Prema listi Međunarodne kongresne asocijacije, Srbija je među najbrže rastućim tržištima. Koliko je održavanje kongresa u našoj zemlji značajno za razvoj hotelijerstva?
Kongresni biro Srbije veoma dobro predstavlja našu zemlju i uprkos nedostatku materijalnih sredstava napravili su veliki uspeh na poslednja dva svetska sajma turizma u Barseloni i Frankfurtu. Bio sam sa njima i iskreno ih podržavam . Mi smo tamo dogovorili poslove u vrednosti od preko 600.000 evra i obezbedili dolazak grupa koje su se slučajno i na licu mesta odlučile da dođu u Srbiju. To je velika mogućnost za razvoj dugoročnog biznisa, jer mnoga strana profesionalna udruženja i kompanije svoje simpozijume planiraju čak nekoliko godina unapred, pa već sada bukiraju hotele za 2015. godinu. To je dosta drugačija praksa nego kod nas, gde se još uvek radi i misli tri dana unapred.
Mi smo jedna od zemalja koje imaju najbrži rast u kongresnom turizmu i zato što KBS edukuje hotelijere. Vrlo je komplikovan proces kako učestvovati na bidu (slično tenderu) za neki simpozijum. Kongresni biro Srbije je doveo i izvanrednog savetnika, Gerija Grinera, koji je vodio Kongresni biro u Bostonu i u Australiji. On je zaslužan što je KBS napredovao, ali najveća zasluga je to što su momci koji ga vode veoma posvećeni i taj posao rade fenomenalno.
Da li je za hotelijerski biznis veća šansa u kongresnom nego u klasičnom turizmu?
U klasičnom turizmu nikada se ne može zaraditi koliko u kongresnom. Ipak, treba imati u vidu i da je internet apsolutno pobedio u bukiranju soba. To znači da mnogi gosti koje smatramo klasičnim turistima, putem interneta bukiraju sobe u hotelima, a u grad dolaze zapravo radi poslovnih sastanaka. Oni traže hotel koji ima najbolji rejting, pogledaju šta Trip Adviser kaže za taj hotel i koja je cena. Tek onda odlučuju gde da bukiraju sobu. Dok sam radio u SAD kao menadžer recepcije, primetio sam da smo 2001. imali tri do četiri rezervacije dnevno preko interneta, a već 2004. čak 50 do 100 rezervacija svaki dan. Kongresni turizam je veoma važan kao okosnica dobrog poslovanja hotela, ali u najboljem slučaju hotel ima tri kongresa mesečno. To je odlično, ali to je možda pet ili šest dana tokom meseca. Zato se mi posvećujemo svim kategorijama gostiju i nudimo posebne pogodnosti i popuste tokom vikenda, kada su hotelski kapaciteti najmanje popunjeni. U hotelijerskom biznisu nema većeg troška od prazne sobe, i zato zagovaram ideju da beogradska hotelska ponuda, kao i avio-karte, bude cenovno konkurentnija u odnosu na evropske metropole.
Kapaciteti u Continentalu su u 2010. bili popunjeni 57 odsto, a prošle godine preko 62 odsto. To je fantastičan rezultat za hotel sa 420 soba, što znači da su nama 365 dana u godini 244 sobe pune. Pod brendom Crowne Plaza, očekujemo da zauzeće prve godine bude oko 64 odsto, druge 68 odsto, a 2015. i preko 70 odsto. Što se tiče profita, planiramo da ga već u prvoj godini dupliramo u odnosu na dobit koju smo pravili do sada.
Pre dolaska u Continental, deset godina ste radili u Bostonu za Hayatt, a u SAD ste se i školovali u oblasti finansija i hotelijerstva. Koje principe poslovanja ste preneli?
Temelj naše politike „Vrednost za vaš novac“ vezan je samo za finansijski uspeh. U hotelijerstvu postoji lista mnogih stvari koje moraju da se poštuju. Prvo, svaki direktor hotela koji sedi u kancelariji nije dobar u hotelijerstvu. Zato u kancelariji ne provodim više od dva sata dnevno. Uglavnom sam sa osobljem u restoranu, lobiju, sektoru tehnike i domaćinstva. Hotel je grad za sebe i ima milion komponenata koje moraju da se usklade da bi sve glatko funkcionisalo. Veliki je problem ako prvi čovek hotela nije motivisan i ne ume da prenese gostoprimstvo na zaposlene. Najvažnija je usluga prema gostu. Lično izuzetno brinem o svakom gostu koji dođe ovde, i trudim se da to prenesem na svoje zaposlene. U Americi sam naučio da hotel može da ima lošiji kvalitet kreveta, ali ako ima dobru uslugu „kupiće“ gosta koji će se uvek rado vraćati. Radio sam 2000. u hotelu Hayatt Cambridge u Bostonu, koji je bio veoma star, ali smo imali treći najbolji rezultat od 150 Hayatt hotela prema kriterijumu usluga prema gostima. Iako je sve bilo staro i istrošeno, stvarno smo se trudili da zapamtimo šta svaki gost voli i pružimo mu „male stvari koje život znače“.
Redovni podlistak nedeljnika „Vreme“, izlazi svakog prvog četvrtka u mesecu.
Uređuje Ana Radić.
Podlistak u PDF-u
