U sudanskom gradu El Fašir, gde je prošlog oktobra ubijeno desetine hiljada civila, istražitelj Ujedinjenih nacija upozorava da zločini imaju sve odlike genocida
Američka pomorska blokada Irana, uvedena nakon eskalacije sukoba, ima za cilj politički pritisak na vlast u Teheranu, ali njene posledice najviše pogađaju obične građane
U Austriji, Češkoj i Slovačkoj pronađene su teglice dečje hrane sa otrovom za pacove, a nemački proizvođač Hipp saopštava da je reč o pokušaju ucene. Policija traga za nepoznatim počiniocem, dok su nadležne službe pokrenule hitne mere zaštite potrošača
U Sjedinjenim Američkim Državama počeo je povraćaj carina koje je Vrhovni sud proglasio nezakonitim, a reč je o potencijalnih do 175 milijardi dolara za više od 330.000 pogođenih firmi
U Sjedinjenim Američkim Državama ponovo je otvorena rasprava o standardima potrošnje vode u domaćinstvima, nakon što je predsednik Donald Tramp predložio ublažavanje propisa koji ograničavaju količinu vode koju koriste toaleti
U Libiji je počela velika međunarodna vojna vežba „Flintlock 2026“, koju predvodi Komanda SAD za Afriku (AFRICOM), a u kojoj učestvuje oko 30 zemalja iz Evrope i Afrike. Vežba po prvi put okuplja i suparničke libijske snage, dok Sjedinjene Države poručuju da je cilj stabilizacija i eventualno ujedinjenje zemlje i njene vojske
U Sudanu već tri godine traje rat između zaraćenih vojnih frakcija, dok milioni ljudi zavise od humanitarne pomoći, a prekid vatre i dalje nije na vidiku
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
Nakon američke odluke o blokadi iranskih luka, Kina je upozorila da bi potez mogao dodatno eskalirati tenzije na Bliskom istoku i ugroziti globalne energetske tokove
Nakon promene političke vlasti u Mađarskoj, Peter Mađar najavljuje povratak evropskim integracijama, jačanje pravne države i obračun sa korupcijom iz prethodnog perioda. Kako Mađar to namerava da uradi?
Predizborna kampanja u Mađarskoj bila je usijana, a mnogi se nadaju da bi na izborima u nedelju 12. aprila mogla da se okonča era Viktora Orbana koja traje već 16 godina
Izbori u Mađarskoj, zakazani za 12. april, se bliže. Beograd sa nestrpljenjem prati – Orbanov poraz mogao bi uticati na spoljnopolitički položaj Srbije
Poseta Donalda Trampa Mlađeg Banjaluci, je političko-marketinški događaj koji Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) sa Miloradom Dodikom na čelu pokušava da pretvori u dokaz da je Republika Srpska ponovo „u igri“ na važnim adresama
Bivši američki ambasador pri NATO upozorava da je savez u najdubljoj krizi u istoriji, dok sukobi između Donalda Trampa i Evrope otvaraju pitanje – može li NATO bez SAD
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Oko 250.000 birača izlazi na birališta u deset opština. Iako lokalni, ovi izbori mogu najaviti raspoloženje pred parlamentarne. Cilj je osvojiti glasove oko 250.000 birača na izborima u nedelju 29. marta u deset opština u Srbiji: Aranđelovca, Bajine Bašte, Bora, Kladova, Knjaževca, Kule, Lučana, Majdanpeka, Sevojna i Smederevske Palanke
Iran je u prvim danima sukoba lansirao stotine balističkih raketa i hiljade dronova, ali tempo napada opada. Dok Izrael tvrdi da je uništio veliki deo iranskih lansirnih rampi, stručnjaci upozoravaju da Teheran i dalje raspolaže značajnim arsenalom i strategijom produžavanja rata
Pred novi krug pregovora u Ženevi, tenzije između Sjedinjene Američke Države i Iran dostižu tačku usijanja. Prema navodima lista Volstrit džurnal, predsednik Donald Tramp razmatra ograničeni vojni udar kao sredstvo pritiska. Da li je Ženeva poslednja šansa za diplomatsko rešenje
Viralna objava tehnološkog preduzetnika Meta Šumera pokrenula je raspravu o tome da li će AI uskoro ugroziti milione kancelarijskih poslova - dok stručnjaci upozoravaju da su takve tvrdnje preterane i zasnovane na spornim pretpostavkama. Ima li razloga za strah
Blokada globalnih platformi u Rusiji dobila je novu dimenziju jer prema navodima stručnjaka i korisnika, domeni Jutjuba i Vocapa uklonjeni su sa DNS servera ruskog regulatornog tela Roskomnadzor, što je dovelo do ozbiljnih poteškoća u pristupu toj video-platformi iz Rusije
Od pokušaja provala u transformatorske stanice do incidenata na železnici i navodnih izviđanja dronovima, nemačke vlasti beleže nagli porast sumnjivih aktivnosti. Prema podacima policije, tokom 2025. zabeležen je 321 slučaj sumnje na sabotažu širom zemlje
Kontroverza oko dočeka bronzanih rukometaša u Zagrebu pokazala je duboku podeljenost hrvatskog društva i nemogućnost formiranja zajedničkog narativa. Politički od toga profitiraju i levica i desnica
Masovne deportacije koje sprovodi američka imigraciona služba ICE praćene su naglim rastom broja zaposlenih i promenama u sistemu obuke. Kritičari upozoravaju da je naglasak stavljen na kvantitet, dok se istovremeno povećava broj konflikata, protesta i smrtonosnih incidenata
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
pubdate: '2026-04-28 15:30:21',
authors: authors,
sections: "Svet",
tags: "Genocid,Masakr,Sudan",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Desetine hiljada ubijenih u El-Faširu: Masakr sa „jasnim obeležjima genocida"',
'pageContent': 'Procenjuje se da je prošlog oktobra možda čak oko 70.000 ljudi masakrirano u darfurskom gradu El-Faširu. Istražitelj UN vidi jasne znake da je reč o genocidu.
Prsti su joj sasvim tanki, samo kost i koža. Nervozno okreće prsten koji joj gotovo spada sa prsta. Hasaina, četrdesetpetogodišnja Sudanka, i dalje ima teške ožiljke, i fizičke i mentalne.
https://vreme.com/razno/sudan-rat-humanitarna-kriza-tri-godine/
Prošlo je oko pola godine otkako je majka sa svoje četvoro dece preživela masakr u rodnom El‑Faširu, u ratom pogođenom regionu Darfuru u Sudanu. U međuvremenu su uspeli da pobegnu u Ugandu, gde su danas izbeglice. I svedoči:
„Svojim očima sam videla genocid i doživela ga na sopstvenoj koži“, govori kroz suze Sudanka našim novinarima.
Sve odlike genocida
U Sudanu već tri godine traje rat. Humanitarne organizacije procenjuju da je na stotine hiljada ljudi poginulo u borbama ili od posledica rata. Nasilje je dostiglo vrhunac prošlog oktobra: milicija RSF (Snage za brzi odgovor), koja se bori protiv vladine vojske i njenih savezničkih milicija, nakon duge opsade zauzela je El‑Fašir, najveći grad regiona Darfur, i počinila masakr ogromnih razmera nad civilnim stanovništvom. U tih samo nekoliko dana u potpunosti se promenio život naše sagovornice.
„Ta zverstva pokazuju obeležja genocida“, zaključuje glavni istražitelj UN Mohamed Čande Otman u razgovoru za DW. On je u februaru, nakon otprilike tri meseca istrage, pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ženevi predstavio izveštaj na 30 strana i istovremeno ga predao Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu. Svoje zaključke, kako kaže, bazira na tri ključna nalaza:
„Prvo, postojanje masovnih ubistava. Drugo, mučenje i stravično seksualizovano nasilje. I treće, dugotrajno izgladnjivanje kroz uskraćivanje humanitarne pomoći i uništavanje medicinskih ustanova.“
[caption id="attachment_4990028" align="aligncenter" width="2560"] Grad smrti: šta se dogodilo u El Faširu[/caption]
Beg je bio nemoguć
Više od 18 meseci RSF je držao El‑Fašir u opsadi. Internet i telefonske mreže bili su isključeni. Ni zrno pirinča, ni kap benzina nisu mogli da prođu kroz drumske blokade RSF‑a. I niko nije mogao da pobegne.
U El‑Faširu se nalazilo i komandno mesto 6. divizije vojske, protiv koje se RSF borio. U početku su vojnici uspevali da brane grad. Zatim je RSF presekao svako snabdevanje, a i stanovništvo je proglašeno „neprijateljem“. Kada su se vojne jedinice na kraju predale, oko 250.000 preostalih stanovnika bilo je u potpunosti prepušteno na milost i nemilost RSF‑u.
Među njima i Hasaina sa porodicom. Kada je RSF u noći između 25. i 26. oktobra 2025. godine zasuo grad artiljerijskim granatama i dronovima, naša sagovornica je pobegla sa svojom malom decom. To je bio poslednji put da je videla muža, koji je želeo da pomogne ranjenom rođaku.
Neprijateljska milicija je tokom opsade bagerima oko grada iskopala rov dug 30 kilometara, širok i dubok po četiri metra. Iza njega je podignut zemljani nasip — nepremostiva prepreka, kako danas kaže:
„U haosu sam pala u rov, zatrpali su me zemlja i leševi. Kada sam došla sebi, već je bilo svetlo. Oko sebe sam videla toliko mrtvih.“
Tako se bekstvo završilo zarobljeništvom. Nakon što je rođak iz Australije platio otkupninu, ona i njena deca na kraju su pušteni i, posle brojnih peripetija, stigli su u izbeglički logor u Ugandi.
RSF se čak i hvalio zverstvima
Milicija je sama dokumentovala svoje zločine, a takvih svedočanstava ima bezbroj. Nakon potpunog komunikacionog mraka, internet je ponovo uključen i oni su na svom Telegram-kanalu objavljivali video‑snimke zločina iz neposredne blizine, praćene pompeznom muzikom. Objavljeni su i snimci iz vazduha terenskih vozila koja su se kretala gradom. Vidi se rov i hiljade ljudi koji su pokušali da pobegnu, ali su upali u smrtonosnu zamku iskopanog jarka.
Na jednom snimku vidi se kako komandant RSF, Abu Lulu – jasno prepoznatljiv po raščupanoj kovrdžavoj kosi, što potvrđuju brojni mediji i istraživački instituti – puca u sve one u rovu koji su još živi. Drugi video, snimljen istog dana u bolnici u El‑Faširu, prikazuje borce koji prolaze kroz napola razrušenu zgradu i pogubljuju sve koji još živi leže u krevetima ili čuče na podu: ratni zločin i zločini protiv čovečnosti — pred kamerama.
Masovna silovanja – od bebe, do bake
Prema procenama Međunarodne organizacije za migracije (IOM), samo oko 100.000 ljudi uspelo je tog dana nekako da pobegne. Neki su, poput naše sagovornice i njene dece, stigli u Tavilu, izbeglički kamp udaljen 70 kilometara jugozapadno, gde su konačno dobili hranu.
Tamo je radio i Bob Kičen iz Međunarodnog komiteta spasa (International Rescue Committee), jedne od retkih humanitarnih organizacija koje su se usudile da deluju u Sudanu. Razmere brutalnosti kojoj su ljudi bili izloženi duboko su ga potresle, kaže Kičen:
„Gotovo svi s kojima smo razgovarali bili su seksualno zlostavljani“ – bez obzira na uzrast, od beba do baka. „Uglavnom se radilo o grupnim silovanjima izuzetne brutalnosti – to nasilje je jasno služilo kao sredstvo kažnjavanja.“
[caption id="attachment_4990031" align="aligncenter" width="2560"] Opsada, glad i masovna ubistva[/caption]
I sateliti su sve zabeležili
Ono što se tokom meseci opsade dešavalo u El‑Faširu uglavnom je prošlo nezapaženo u svetskoj javnosti i tek povremeno bi se pojavila poneka kratka vest. Tim forenzičara s ugledne američke Škole Jejl za javno zdravlje uspeo je da događaje prati gotovo u realnom vremenu pomoću satelitskih snimaka.
U svojoj najnovijoj analizi, američki stručnjaci dokazali su da je RSF još pre napada uništio polja i seoska naselja u okolini koja su snabdevala grad hranom, kako bi se stanovništvo izgladnelo.
Iz orbite su forenzičari tokom oktobra, nakon što je RSF zauzeo grad, na prašnjavim putevima mogli da prepoznaju leševe, pa čak i mrlje krvi. Izbrojali su oko 150 gomila tela i brojne masovne grobnice, kaže Nejtanijel Rejmond sa Univerziteta Jejl. Njegov tim pokušava da proceni broj žrtava. On veruje da se najmanje „oko 70.000 ljudi mora smatrati mrtvima ili nestalima“.
Nakon opsade El‑Fašira, koju gotovo niko nije želeo da vidi, oktobarski masakr ipak je izazvao šok širom sveta. Sve su glasniji pozivi na nezavisnu istragu.
Za Hasainu koja je u izbeglištvu, deo krivice snosi međunarodna zajednica: „Svetska zajednica nas je ostavila na cedilu. Morala je da interveniše već tokom opsade kako bi sprečila najgore. Ali ništa se nije dogodilo. Opet.“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-04-28 15:30:21',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
