Najava da će Ratko Mladić biti sahranjen uz državne i vojne počasti u Beogradu izazvala je burne reakcije širom regiona. Dok su u Republici Srpskoj služeni pomeni i paljene sveće za generala, iz Sarajeva i Zagreba stigle su osude glorifikacije nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske, koji je pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom
U Srbiji je najavljena sahrana Ratka Mladića uz vojne počasti. U Republici Srpskoj su sinoć (27. avgust) u crkvama služeni pomeni i paljene sveće „za pokoj duše generala“.
Poziv da se to veče obeleži na takav način stigao je od ministra rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Radana Ostojića. On je pozvao sve demobilisane borce, ratne vojne invalide, porodice poginulih boraca i građane da izađu na trgove, kod spomen-obeležja i u crkve, i da zapale sveću za generala Ratka Mladića, piše Dojče vele.
„Sve nas je ovo vratilo u dane kada je Haški tribunal hapsio Srbe gde god stigne. Ako uzmemo u obzir godine na koje su presuđeni, a onda vidimo pripadnike drugih naroda, shvatimo koliko je to bilo jednostrano i koliko je to bila jedna velika nepravda“, rekao je predsednik vlade RS Savo Minić, nakon služenja pomena Mladiću u Banjaluci.
Zvanična politička reakcija u Banjaluci tekla je paralelno s tim verskim obeležavanjem. Predsednik Republike Srpske Siniša Karan, vest je, kaže, primio „s dubokom tugom“. Članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović rekla je da joj je teško oteti se utisku da je Mladićeva smrt „rezultat krajnje nehumanog tretmana prema teškom bolesniku“. A opisala ga je kao komandanta koji je „u najtežem periodu stao na čelo slavne Vojske Republike Srpske koja je odbranila narod i granice naše Republike“.
SDP BiH najavo je da će Tužilaštvu BiH podneti krivične prijave protiv svih onih koji budu „veličali zločinca Ratka Mladića“.
„U narednim danima ćemo, prateći javne istupe, podneti krivične prijave protiv javnih zvaničnika koji budu veličali zločinca Ratka Mladića i osporavali, poricali, pravdali ili umanjivali zločine za koje je osuđen, uključujući genocid“, saopštili su iz te stranke nakon što su najavili da će krivične prijave odmah podneti protiv Milorada Dodika, Draška Stanivukovića i Nenada Stevandića. Pozvali su i građane da urade isto.
Predsedavajući Predsedništvu BiH Denis Bećirović naglasio je da presuda ostaje nepromenjena, bez obzira na to kako je ko doživljava, a predsednik federalne vlade i SDP-a Nermin Nikšić istakao je da Mladićeva smrt „ne menja istinu, niti umanjuje odgovornost utvrđenu presudama“, te da je umro upravo onako kako je i osuđen – kao zločinac.
Predsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović rekao je da će Ratko Mladić ostati zapamćen onako kako ga je definisala pravosnažna presuda Međunarodnog suda u Hagu.
„Mladić je umro, ali posledice njegovih zločina i dalje žive. One su prisutne u porodicama koje još uvek tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih, u povratnicima koji se i danas bore za svoja prava, u gradovima i selima koja se još oporavljaju od razaranja, ali i u pokušajima negiranja genocida, veličanja ratnih zločinaca i relativizovanja istorijskih činjenica“, naveo je Izetbegović.
Razlika unutar samog Predsedništva BiH, ali i čitave te države, najbolje pokazuje dubinu podele koja tri decenije nakon rata i dalje opterećuje BiH.
Beograd je, za razliku od Banjaluke, ostao uzdržaniji u prvim satima – bez snažnih zvaničnih izjava predsednika ili vlade Srbije. Zanimljivo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, do objavljivanja ovog teksta nije se oglasio o smrti Ratka Mladića.
Međutim, druga vest odjeknula je jače od bilo kakvog komentara: Mladić će biti sahranjen uz najviše državne i vojne počasti, na Topčiderskom groblju u Beogradu, pored kćerke Ane.
„General Mladić je general i znaju se protokoli. Zna se i njegova uloga, ali i ono što pripada generalu Mladiću to će sigurno biti ispoštovano“, rekao je ministar pravde Srbije Nenad Vujić.
Deo javnosti smatra da će se na taj način ući u novi krug regionalnih tenzija.
Unutar same Srbije, ipak, nije nedostajalo glasova koji su odbili taj narativ. Marinika Tepić, iz Stranke slobode i pravde, jedna je od retkih političkih figura koja je reagovala drugačije. Poručila je da generacije koje nisu učestvovale u zločinima devedesetih ne treba da nose teret što se ime Srbije decenijama povezuje upravo s takvim imenima, podsetivši da je Mladić pravosnažno osuđen za niz ratnih zločina.
Demokratska stranka je u sličnom tonu saopštila da „smrt pojedinca ne menja činjenice utvrđene pred međunarodnim sudovima, niti može izbrisati odgovornost za počinjene zločine“.
Ruska ambasada u Srbiji izrazila je saučešće povodom smrti Ratka Mladića: „Povodom smrti generala Ratka Mladića izražavamo iskreno saučešće njegovoj porodici i najbližima“, navedeno je u poruci ambasade Rusije, koja je na Instagramu objavila crno-belu fotografiju Mladića.
Zagreb je govorio jednim glasom. Ministar obrane Ivan Anušić žali što Mladić nije bio osuđen i za zločine počinjene na tlu Hrvatske, podsetivši da je „prve zločine počinio upravo u Republici Hrvatskoj“ i da nikada nije odgovarao za njih.
„To je ono što potvrđuje politiku Aleksandra Vučića i što potvrđuje politiku devedesetih godina“, rekao je Anušić, komentarišući najavu da bi Mladić mogao biti sahranjen uz državne i vojne počasti.
Ministarstvo hrvatskih branitelja poručilo je da njegova smrt „ne briše odgovornost“ i da za Hrvatsku njegov odlazak predstavlja kraj života „jednog od najodgovornijih za brutalne ratne zločine“, uz podsećanje da nikada nije odgovarao za masakr u Škabrnji.
„Žalimo zbog te nepravde, koju i danas osećaju porodice žrtava. Ratko Mladić simbol je propasti i poraza ideologije i režima koji su iza sebe ostavili stravična razaranja i hiljade ubijenih nedužnih civila“, saopštili su.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš, izrazio je solidarnost sa žrtvama, preživelima i njihovim porodicama koje su pretrpele zločine za koje je Mladić proglašen krivim.
„Generalni sekretar ponavlja svoj poziv svima koji su na vlasti da se uzdrže od poricanja ozbiljnosti zločina koji su presuđeni“, rekao je portparol Gutereša, Stefan Dižarik.
Oglasili su se i iz Organizacije za zaštitu ljudskih prava (HRW): „Smrt Ratka Mladića podsetnik je na stalnu potrebu za pravdom, istinom i reparacijama na Zapadnom Balkanu. Potpuna odgovornost za tako strašne zločine, u Bosni i drugde, zahteva posvećenost vlada pravdi, čak i decenijama nakon samih događaja“, rekla je Elizabet Evenson, direktorka za međunarodnu pravdu u HRW.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Spisak aboliranih se skriva do izbora kako ne bi izazvao gnev građana, smatra Akademski plenum, i traži objavljivanje 49 imena koji su Vučićevom odlukom na slobodi. Isti zahtev ima i Studentska lista
Bulevar Mihajla Pupina se nakon tri decenije više ne zove pogrešno – Mihaila, a autobusi koji voze do Ekspa biće prefarbani u boje ove izložbe, da bi po njenom završetku opet postali plavi
Prema navodima Pokreta ujedinjenih fantoma (PUF) policija u Zrenjaninu privela je njihove aktiviste Milana Minju Pernata i Petra Petrovića tokom skupa podrške listi Aleksandra Vučića
Došlo je vreme da Srbija postane kraljevina, smatra akademik Matija Bećković
Promena vlasti dovela bi do zaokreta u spoljnoj politici Srbije, uključujući uvođenje sankcija Rusiji i priznanje nezavisnosti Kosova, smatra Aleksandar Vučić
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Predizborna kampanja i političko nasilje
Stvarne žrtve i Vučićevo glumatanje Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
