Ukrajina i Rusija signalizirale su spremnost da obnove trilateralne pregovore pod pokroviteljstvom Vašingtona. „Pripremamo se. Za oktobar“, izjavio je Kirilo Budanov, šef kabineta ukrajinskog predsednika. Slične poruke stižu i iz Moskve: „Ne isključujemo takvu mogućnost. Govorimo o doglednoj budućnosti“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner posetili su Moskvu i Kijev u prvoj nedelji septembra sa ciljem da ožive trilateralne pregovore i okončaju rat u Ukrajini. Prethodna runda razgovora održana je u januaru i februaru 2026. godine u Abu Dabiju i Ženevi, ali bez rezultata, jer je pitanje kontrole nad teritorijama na istoku Ukrajine ostalo nerešeno, piše Dojče vele.
Pitanje teritorija i dalje kamen spoticanja
Vladimir Putin i dalje zahteva više teritorija nego što Rusija trenutno kontroliše, potvrdio je Kušner 12. septembra, tokom onlajn uključenja na bezbednosnu konferenciju YES u Kijevu.
„Predsednik Putin je jasno povukao liniju onoga što želi da postigne. Ako Ukrajina želi da se povuče na tu liniju, očigledno je da imamo spreman ostatak sporazuma. Ukrajina to u ovom trenutku ne želi“, naglasio je američki izaslanik.
Ukrajinska vlada je nagovestila spremnost da zamrzne sukob duž trenutne linije fronta u zamenu za bezbednosne garancije.
Prema anketi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju iz leta 2026. godine, takav korak bi podržalo 60 odsto Ukrajinaca. Istovremeno, većina ispitanika odbija predaju teritorija koje Rusija nije uspela da osvoji, dok 33 odsto smatra da Ukrajina treba da prepusti oblasti koje Putin zahteva.
Ruska nadmoć u vazduhu – ključni problem za Kijev
Malo ko očekuje brzi uspeh u pregovorima. „Da bi se rat okončao pregovorima, mora da postoji paritet. Trenutno vlada pat-pozicija na frontu i tamo se malo toga menja, ali u vazdušnom ratu Rusija, nažalost, ima značajnu prednost“, izjavio je za DW politikolog Volodimir Fesenko iz Kijeva.
Ukrajini ponestaje raketa za presretanje ruskih balističkih projektila. Pored toga, Rusija je intenzivirala napade novim dronovima na mlazni pogon, koji lete brže od starijih modela i teže ih je oboriti. Ruski vazdušni udari sve više pogađaju ukrajinsku ekonomiju – skladišta, energetska postrojenja, benzinske pumpe i železničku infrastrukturu.
Sa druge strane, Kremlj optužuje Kijev da je otvorio „Pandorinu kutiju“ napadima dugog dometa na rusku privredu i energetske objekte, koji traju od leta. Kijev tvrdi da ovi napadi imaju za cilj da primoraju Rusiju da sedne za pregovarački sto.
Ukrajina strepi od zime
Zapadni saveznici Kijeva smatraju da strategija Ukrajine daje rezultate.
„Eskalacija nije problem, već znak uspeha“, ocenio je Džonatan Pauel, savetnik za nacionalnu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva, na konferenciji YES u Kijevu 11. septembra. „Naravno da Putin ne ide pravo na pregovore, već pokušava da eskalira situaciju na načine na koje može.“
Pauel je dodao da Zapad mora da „zadrži pritisak“ kako bi naterao Putina na ozbiljne pregovore.
Međutim, ovaj optimizam se kosi sa ozbiljnom zabrinutošću u samoj Ukrajini zbog predstojeće zime. Tokom 2025. godine, ruski napadi na energetsku infrastrukturu izazvali su dugotrajne restrikcije struje i ostavili građane bez grejanja na niskim temperaturama.
„Očekujemo veoma tešku zimu, kako zbog kritične infrastrukture koja se svakodnevno uništava u ruskim napadima, tako i zbog opštih ekonomskih uslova u zemlji“, izjavio je ukrajinski ministar ekonomije Oleksandr Kravčenko.
Zelenski poziva na delimičnu deeskalaciju
Rusija je odbacila ideju o prekidu vatre tokom predstojećih razgovora. Kijev stoga poziva na obustavu napada na energetsku infrastrukturu i deblokadu izvoza žita preko Crnog mora.
„Šta nas uopšte može dovesti do pregovora? Energija i žito. To je prvi korak, ono što možemo da postignemo“, rekao je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski u intervjuu za DW, emitovanom 12. septembra.
Politikolog Fesenko smatra da bi dogovor o izvozu žita mogao biti lakši zadatak: „Na Crnom moru se i Ukrajina i Rusija suočavaju sa velikim problemima. Izvoz žita je blokiran, luke su zatvorene, pa obe strane imaju interes da se to reši.“
Sa druge strane, energetsko primirje je teško dostižno. Ranjivost Ukrajine tokom zime daje Putinu moćno sredstvo pritiska koje neće lako ispustiti, ocenjuje Fesenko.
Istovremeno, SAD pojačavaju pritisak na Kijev da obustavi napade na ruska energetska postrojenja.
„Gospodin Zelenski mora da uradi jednu stvar: mora da prestane da uništava dizel gorivo u Rusiji“, izjavio je Donald Tramp u nedelju, 13. septembra. „Postoji mnogo drugih meta. Ne udarajte na dizel gorivo, to nanosi štetu celom svetu.“
Kremlj odbacio sastanak Zelenskog i Putina
Kremlj je već odbacio još jedan predlog Zelenskog – sastanak ruskog i ukrajinskog lidera u decembru, na marginama samita G20 u Majamiju.
„Putin ne želi da pregovara sa Zelenskim. Od prošle godine je očigledno da želi dogovor sa Trampom“, kaže Fesenko. „Ako Tramp bude insistirao, Putin bi mogao da pristane na trilateralni sastanak lidera. Ali nema nameru da vodi direktne pregovore sa Zelenskim.“
Ukoliko pregovori počnu u oktobru, vodiće ih pregovarački timovi, a ne sami lideri. Ipak, Kijev insistira na tome da o teritorijalnim pitanjima mogu odlučivati isključivo predsednici.
„Teritorijalno pitanje ostaje goruće… Složena pitanja poput ovog rešavaju se samo na nivou lidera“, poručio je Zelenski tokom posete američkih izaslanika Kijevu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
<script data-name=“BMC-Widget“ data-cfasync=“false“ src=“https://cdnjs.buymeacoffee.com/1.0.0/widget.prod.min.js“ data-id=“vreme“ data-description=“Support me on Buy me a coffee!“ data-message=“Podrži Vreme!“ data-color=“#FF5F5F“ data-position=“Right“ data-x_margin=“18″ data-y_margin=“18″></script>
