Nakon šumskih požara koji su tokom vikenda i u ponedeljak besneli u Belgiji, u blizini granice s Nemačkom, kao i u više nemačkih opština, kiša je mnogo pomogla vatrogascima i situacija se smirila. Ljudi koji su bili evakuisani vratili su se u svoje domove. No, kiša nije mogla da sasvim ugasi pojedine požare, piše Dojče vele.
U nekolikim opštinama na nemačko-belgijskoj granici, građanima je upućen poziv da ostanu u zatvorenim prostorijama. Osećao se neprijatan miris, a postojala je i mogućnost prisustva štetnih materija u vazduhu. „Opasnost po zdravlje ne može se isključiti“, saopštila je opština.
Portparol vatrogasaca je objasnio da neprijatan miris potiče od jakog dima koji se stvara pri tinjajućim požarima u tresetnom tlu. „Tlo je zapravo jedna velika žarišna površina“, rekao je. Preko nje je tokom prepodneva posle vrućina, konačno pala kiša, što je dovelo do stvaranja velikih količina vodene pare.
Veliki požar na belgijsko-nemačkoj granici doneo je miris paljevine i u Keln i Vupertal – dakle, na udaljenost veću od 100 kilometara. Kelnski vatrogasci su saopštili da je „rasprostranjena pojava neprijatnog mirisa“ na području milionskog grada. Ipak, kako je saopšteno, nema opasnosti.
U Vupertalu su vatrogasci upozorili stanovništvo da prozore i vrata drže zatvorene. Iz Diseldorfa su stigle pojedinačne prijave o neprijatnom mirisu paljevine.
Vatrogasci traže bolja vozila i veću prevenciju
Nemački sindikat vatrogasaca zatražio je bolju pripremu za ovakve požare. „Potrebna nam je preventiva za šumske požare“, rekao je predsednik sindikata Zigfrid Majer u zajedničkoj jutarnjoj emisiji ARD i ZDF.
Tako bi unapred mogle da budu napravljene protivpožarni kanali koji sprečavaju širenje vatre. Važna su i terenska vozila, kao i rezervoari sa vodom, kako bi se na mestima intervencije brzo obezbedile dovoljne količine vode.
I predsednik Nemačkog vatrogasnog saveza Karl-Hajnc Banze založio se za bolju prevenciju. Obuka vatrogasaca mora da se promeni, a gašenje šumskih požara mora više da se uvežbava.
Važno je i bolje upozoriti ljude na to koliko određeno ponašanje u šumi može biti opasno. Logorske vatre, ilegalno roštiljanje ili bačene cigarete mogu izazvati velike požare.
Opasnost vreba pod zemljom: kako nastaju „zombi-požari“
U belgijskom području Hoge Venen opasnost vreba pod zemljom: pored drveća i trave, gore i delovi tresetišta. Tamo požari mogu dugo, neprimećeno da tinjaju ispod površine. Kada izbiju na površinu, nastaju takozvani „zombi-požari“.
Tresetište je zapravo osušeno močvarno zemljište koje ima mnogo slojeva bilja i korenja. Debljina tresetišta može biti više metara. To dodatno otežava gašenje šumskih požara.
„To jednostavno nije običan požar vegetacije. Treset gori drugačije od vegetacije“, objasnila je agenciji dpa Tanja Sanders iz Instituta Tene za šumske ekosisteme u Ebersvaldeu.
„Vatra se uglavnom nevidljivo širi kroz podzemlje, što znači da se uopšte ne vidi tačno gde je žarište.“ Kod požara vegetacije, a naročito šumskih požara, jasno se vidi gde se vatra nalazi, a na njeno širenje mnogo više utiče vetar.
„Kod požara tresetišta vatra se uglavnom nalazi pod zemljom i kroz tako isušen treset može da se kreće metrima ispod površine, a zatim da na nekom drugom mestu ponovo izbije na površinu“, rekla je Sanders. To je izuzetno teško i opasno za vatrogasce.
U belgijskom području Hoge Venen gašenje bi moglo da potraje još nedeljama, prognozirao je portparol vatrogasaca iz Monšaua.
Višedecenijsko isušivanje močvara
Biolog Tobijas Sojlemans sa Univerziteta u Antverpenu rekao da je Hoge Venen zapravo močvarno područje koje se teško može zapaliti.
Međutim, područje je decenijama isušivano kako bi se na njemu, radi proizvodnje drveta, mogle podizati plantaže smrče.
„Na takvim zemljištima trebalo bi zabraniti podizanje privrednih šuma“, kritikovao je Sojlemans.
„Kada se tresetište isuši, vatra može da se proširi u zemljište i da se razvije kao tinjajući požar“, objasnila je Sanders. „Ako ne izbije do površine, to je požar bez plamena, ali sa velikom količinom dima.“ Dim može da sadrži ugljen-monoksid, veoma otrovan gas. Osim toga, potrebno je veoma mnogo vode da bi se doprlo do tinjajućeg žarišta.
„U suštini moram da natopim celu površinu. To znači da su potrebne ogromne količine vode“, objasnila je ona.
Područja pod nadzorom – čak i godinama kasnije
Čak i mesecima i godinama kasnije ovakav „zombi-požar“ može da izazove probleme, kao što pokazuje primer iz Francuske.
U okolini Bordoa vatrogasci i danas nadziru jedno područje nakon požara koji je izbio 2022. godine. Tokom dve godine vatrogasci su iznova pronalazili ostatke požara.
Dugotrajna suša i snažni vetrovi mogu iznenada da izazovu nove požare na nekom drugom mestu. Znaci mogu biti, na primer, užareno korenje ili oblaci dima koji kao da se pojavljuju niotkuda.
„Ovi tinjajući požari, koji su se iznenada pojavljivali na mestima ili u okruženjima bez vidljivog izvora, zadavali su nam mnogo problema“, priseća se Matje Žomen, komandant vatrogasne i spasilačke službe u departmanu Žirond, više dana i nedelja nakon šumskog požara. „Pojavljivali su se ovde i onde, bez nekog jasnog obrasca“, prenosi njegove reči agencija AFP. Vatrogasci su postepeno uklanjali pepeo i zemlju kako bi pronašli žarišta duboko ispod površine.
