Koliko kafe dnevno je bezbedno i da li je zdrava za srce?

Za većinu zdravih odraslih osoba do pet šoljica kafe dnevno smatra se bezopasnim – a možda čak i zdravim.

Kafa i njeno dejstvo naučno se istražuju već više od 150 godina. Mišljenje o tom omiljenom napitku u međuvremenu se više puta menjalo: kafa smatrala čas nezdravim porokom, čas korisnom za zdravlje. Sada je Američko udruženje za srce (AHA) ponovo procenilo stanje – posebno kada je reč o zdravlju srca, piše Dojče vele.

Kafa i rizik za srce i krvne sudove

Prema analizi tog udruženja, za većinu zdravih odraslih osoba umerena konzumacija kafe, odnosno do 400 miligrama kofeina dnevno, ne samo da je bezbedna već je čak povezana sa smanjenim rizikom od oboljenja srca i krvnih sudova.

Prema izračunu AHA, to odgovara količini od tri do pet šoljica crne filter-kafe od približno 240 mililitara. Međutim, broj šoljica samo je okvirna vrednost: Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) računa sa približno 90 miligrama kofeina na 200 mililitara filter-kafe i oko 80 miligrama na 60 mililitara espresa.

Do sličnih rezultata došla je i analiza jedne zdravstvene baze podataka iz Velike Britanije iz 2023. godine, koja je obuhvatila gotovo 450.000 ljudi. I EFSA smatra da je do 400 miligrama kofeina dnevno bezbedna količina za zdrave odrasle osobe.

Za trudnice EFSA preporučuje nižu granicu od 200 miligrama dnevno. Kod osoba koje već imaju određena oboljenja važi sledeće: bolesti, lekovi i individualna reakcija na kofein mogu zahtevati procenu lekara.

Foto: Karolina Grabowska/Pixabay

Telo može da se prilagodi konzumaciji kafe

Kofein kratkoročno može da ubrza puls i povisi krvni pritisak, a kod ljudi koji su tome skloni može da izazove lupanje srca ili nemir. Međutim, dugoročna istraživanja pokazuju drugačiju sliku, kaže Omar Hahad iz Centra za kardiologiju Univerzitetske medicine u Majncu. On objašnjava da telo može da se prilagodi redovnoj konzumaciji, pa i ti kratkotrajni efekti postaju blaži. U proseku, kafa čak verovatno ima pozitivan efekat na srce i krvne sudove, zaključuje on.

Pri tome je važno imati na umu da veliki deo dugoročnih podataka potiče iz opservacionih studija. One mogu da pokažu povezanost, ali ne i uzročno-posledičnu vezu.

Gregori Markus, rukovodilac grupe autora AHA izveštaja, zato upozorava da kafu ne treba shvatiti kao recept za dug i zdrav život srca. Ne postoji preporuka koja odgovara baš svima, objašnjava on.

„Način na koji se kafa razgrađuje veoma se razlikuje od osobe do osobe. Zato treba slušati svoje telo: ako dobro podnosite jednu šoljicu, ne bi trebalo da se prisiljavate da popijete tri.“

Prema aktuelnim američkim smernicama, fibrilacija pretkomora nije razlog da se kafa uopšteno izbegava, jer uobičajene količine kofeina u proseku ne povećavaju rizik. Ipak, postoje podaci prema kojima kafa može da pojača preskakanje srca koje potiče iz srčanih komora. Zato važi savet: ko kod sebe primeti lupanje srca ili poremećaj srčanog ritma nakon kafe, trebalo bi da smanji njenu konzumaciju i o tome razgovara sa lekarom.

Šoljica kafe ujutru

I vreme konzumiranja moglo bi da ima ulogu kada je reč o zdravlju i kafi: studija objavljena 2025. godine, u kojoj je učestvovalo više od 40.000 odraslih osoba iz SAD, utvrdila je povezanost jutarnjeg ispijanja kafe sa nižom ukupnom smrtnošću i nižom smrtnošću od bolesti srca i krvnih sudova.

Ali nije samo kofein ono što jutarnji napitak za razbuđivanje čini toliko zanimljivim za istraživanja.

„Kafa je zapravo veoma složen napitak“, kaže Hahad. Kafa sadrži stotine različitih supstanci, među njima biljne sekundarne metabolite, arome, materije nastale prženjem i ulja kafe. Kofein verovatno nije jedini odgovoran za uočene zdravstvene prednosti, smatra Hahad.

Foto: Elias ShariffFalla Mardini/Pixabay

Manji rizik od dijabetesa

„U veoma velikom broju studija primećeno je da osobe koje redovno piju kafu imaju manji rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 u poređenju sa osobama koje kafu piju veoma retko ili je uopšte ne piju“, kaže Matijas Šulce iz Nemačkog instituta za istraživanje ishrane u Potsdamu.

Ta povezanost uočena je i kod kafe bez kofeina: u poređenju sa osobama koje nisu pile kafu, rizik od dijabetesa kod onih koji su pili šest šoljica dnevno statistički je bio oko 33 odsto manji.

„To znači da verovatno nije kofein ono što ovde deluje“, kaže Šulce, već „druge komponente koje su barem podjednako važne“. Hlorogenske kiseline i druge biljne materije istražuju se kao moguće objašnjenje tog efekta.

Ostaci pesticida u kafi

Nedavno su zabrinutost izazvali izveštaji o pesticidima u kafi. Jens Šubert iz Nemačkog saveznog instituta za procenu rizika (BfR) objašnjava:

„Samo otkrivanje određenih sredstava za zaštitu bilja u zrnu kafe nije isto što i zaključak da je to opasno ili otrovno za potrošača. Prilikom procene rizika posmatra se opasnost koju neka supstanca može predstavljati u zavisnosti od količine koju potrošač unese.“

Na osnovu dostupnih podataka, za kafu nije poznat nikakav rizik po potrošače, kaže Šubert.

Kod oko dva do tri odsto ispitanih uzoraka sirove kafe odgovarajuće granične vrednosti bile su prekoračene, naveo je Schubert. Ali ni to automatski ne znači da su proizvodi štetni po zdravlje. Uprkos tome, takva roba se po pravilu povlači iz prometa.

Foto: Tanjug/ Strahinja Aćimović

Kafa je uživanje, a ne lek

Prema aktuelnim istraživanjima, kod većine zdravih odraslih osoba ništa ne govori protiv umerene konzumacije kafe sa do 400 miligrama kofeina dnevno.

Međutim, iz toga se ne može zaključiti da bi trebalo „preventivno“ početi piti kafu kako bi se duže ostalo zdravo. Hahad to ovako formuliše:

„Kafa je za većinu ljudi verovatno pre svega sredstvo uživanja, a ne lek ili dodatak ishrani.“

Kafa se, dakle, može sasvim dobro uklopiti u zdrav način života, ali ne može da zameni san, uravnoteženu ishranu i fizičku aktivnost.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.