Vodeće članice EU snažno podržavaju pristupanje Crne Gore zajednici do 2028. godine potvrdila su dešavanja na Samitu Evropska unija - Zapadni Balkan u Tivtu
„Crna Gora će do 2028. godine postati 28. članica Evropske unije i to je dostižno”.
„Prvi put od 2013. zaista odbrojavamo do narednog proširenja – do toga da Crna Gora postane 28. članica do 2028. godine”.
Ove izjave najviših zvaničnika EU – predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i predsednika Evropskog saveta Antonija Košte, nakon samita EU-Zapadni Balkan, još jednom su pokazale da teško šta može zaustaviti ulazak Crne Gore u evropski blok za nekoliko godina, piše DW.
Izrečene u Tivtu, na najvećem međunarodnom samitu u istoriji Crne Gore, trebalo bi da daju dodatan podstrek Podgorici da zatvori preostala pregovaračka poglavlja i ubrza reforme kako bi se našla u društvu najvažnijih evropskih država.
Nagrada Crnoj Gori za reforme
Crna Gora je u protekla dva dana bila u nekoj vrsti poluvanrednog stanja, sa zatvorenim putevima, velikim merama bezbednosti i u očekivanju dolaska skoro 40 delegacija, među kojima i lidera najmoćnijih članica EU.
Prvi je stigao francuski predsednik Emanuel Makron koji je takođe „proglasio” Crnu Goru za novu članicu EU i kazao da ne treba strahovati ni od eventualnih većih političkih promena u njegovoj zemlji nakon izbora naredne godine, ako Podgorica bude napredovala i sprovodila reforme. Makron je stigao i da džogira u Tivtu i poseti Cetinjski manastir.
Foto: AP Photo/Risto BožovićPrvi je na samit stigao Makron
U Tivat su stigli i nemački kancelar Fridrih Merc, te španski premijer Pedro Sančez koji su takođe dali nedvosmislenu podršku crnogorskim aspiracijama za ulazak u EU.
Sve u svemu, biti domaćin ovako velikog skupa, bila je ovoj maloj zemlji nagrada za reforme, što je više puta naznačio predsednik Crne Gore Jakov Milatović.
Košta i o Ukrajini i Moldaviji
Košta je podsetio da zamah u procesu proširenja pokazuje i to što je prošlog meseca EU počela izradu ugovora o pristupanju Crne Gore, a pohvalio je i druge države regiona.
„Evropska komisija je predložila zatvaranje tri pregovaračka poglavlja sa Albanijom. Vlada Srbije je predstavila konkretan kalendar za usvajanje preostalih elemenata reforme izbornog zakonodavstva i završetak reforme pravosuđa. I što je veoma važno, ove sedmice otvaramo proces za pokretanje prvog pregovaračkog klastera za Ukrajinu i Moldaviju. Ovo je dokaz da reforme i angažman svih društvenih aktera donose rezultate, i da je Evropska unija posvećena proširenju”, kazao je Košta.
Milatović je poručio da je Crna Gora, kako kaže, spremna da ispuni preostale obaveze i iskoristi zamah koji su joj dali evropski partneri. Smatra da se Crna Gora već u mnogim oblastima ponaša kao članica EU.
„Danas, iz Crne Gore, šaljemo vrlo jasnu poruku. Naša zemlja je spremna za završnu fazu našeg evropskog puta, koji smo započeli pokretanjem pregovora sa EU još 2012. godine”, kazao je Milatović.
Foto: Tanjug/Kabinet predsednika Crne Gore/Marko KranjcPredložen je i novi non-pejper za proširenje
Članstvo ipak po zaslugama ali uz moguće ubrzanje
Fon der Lajen je rekla da će proces pristupanja i dalje biti zasnovan na zaslugama, ali mora postati dinamičniji.
„I upravo to želimo da uradimo – da nagradimo reforme stvarnom integracijom, pristupom našim programima, bližim vezama sa jedinstvenim tržištem i EU finansiranjem koje nagrađuje reforme”, kazala je Fon der Lajen.
Njena poruka u tonu je novog „non pejpera” koji su sastavile najmoćnije članice EU – Nemačka i Francuska – a u kojem se Evropska komisija poziva da predstavi predloge za olakšavanje postepene integracije zemalja kandidata u Uniju.
To predviđa privilegovan pristup tih zemalja unutrašnjem tržištu EU na osnovu značajnog napretka u pregovorima i bliže veze sa evropskim institucijama u svakodnevnom procesu donošenja odluka.
Dakle, države-kandidati bi, pod određenim okolnostima, mogle dobiti potpuni pristup jedinstvenom evropskom tržištu čak i pre formalnog pridruživanja bloku, što bi sigurno bio Vučić koji je veliki podstrek za sve koje teže da uđu u EU. Takođe, mogle bi dobiti neku vrstu statusa posmatrača u institucijama EU.
Ovaj predlog, između ostalih, pozdravio je i srpski predsednik Aleksandar Vučić koji je kazao da će na taj način proces pristupanja biti brži i dinamičniji.
Brojni evropski mediji koji su pratili samit u Tivtu saglasni su da je moguć zamah na putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, da Crna Gora napreduje, dok je Srbija sporna, te da većina zemalja u regionu ipak zaostaje u reformama.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kanabis je i dalje najzastupljenija droga, sa procenjenih 256 miliona korisnika, a slede opioidi sa 63 miliona, amfetamini sa 32 miliona, kokain sa 25 miliona i ekstazi sa 21 milion korisnika
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
