Al Kaida danas više nije organizacija kakva je bila 11. septembra 2001. godine, ali nije ni nestala. Njeni ogranci još uvek su snažni u nestabilnim delovima Afrike i Azije
Abdulah el-Muhajšini više ne mora da brine zbog američkih sankcija. Krajem avgusta 2026. godine Ministarstvo finansija SAD skinulo je bivšeg džihadističkog propovednika sa SDN liste. Na toj listi nalaze se pojedinci i organizacije čija se imovina u SAD zamrzava i sa kojima američka lica u načelu ne smeju da posluju.
Abdulah el-Muhajšini je tokom građanskog rata u Siriji, između ostalog, bio verski savetnik Fronta el Nusra, koji je proistekao iz Al Kaide, regrutovao borce i učestvovao u izgradnji strukture vlasti pod uticajem Fronta el Nusra. Njegovo skidanje sa liste povezano je sa novom politikom američke vlade prema Siriji. Vašington je istovremeno ukinuo oznaku terorističke organizacije Frontu el Nusra, odnosno Hajat Tahrir el Šamu, i skinuo HTŠ sa SDN liste.
Dvadeset pet godina posle terorističkih napada 11. septembra, to predstavlja zanimljiv presek trenutnog stanja. Jer, Al Kaida nije nestala, ali više nije ni ista organizacija kao tada. Njeno jezgro je slabo, dok su njeni regionalni ogranci i dalje operativno snažni u delovima Afrike i Azije. Centralno rukovodstvo i ogranci sve su više udaljeni jedni od drugih.
„U suštini moramo da napustimo evropocentrični pogled“, kaže penzionisani islamolog Ridiger Lolker. On dodaje da su Al Kaida i druge džihadističke organizacije van Evrope i SAD oduvek bile mnogo prisutnije nego što se to iz zapadne perspektive činilo.
To danas posebno važi za Afriku: u Sahelu je nastao moćan savez Al Kaide, Džamaat Nusrat el-Islam vel-Muslimin (Zajednica za podršku islamu i muslimanima, JNIM), u Somaliji je snažna grupa Al Šabab, tesno povezana sa Al Kaidom, dok se u Jemenu održava Al Kaida na Arapskom poluostrvu (AQAP). I Avganistan ostaje utočište te organizacije.
Sama Al Kaida sve ređe nastupa pod sopstvenim imenom. To je u velikoj meri posledica uspešne borbe protiv terorizma posle 2001. godine, kaže Lars Berger, profesor za proučavanje terorizma na nemačkoj Visokoj saveznoj školi. Vojne operacije u Avganistanu, kao i saradnja obaveštajnih službi i policije, znatno su oslabile tu grupu. „U tom smislu, napadi 11. septembra bili su veliki strateški neuspeh Al Kaide“, kaže Berger. Očekivana radikalizacija arapskog sveta i pad tamošnjih režima nisu se dogodili. Oko deset godina posle napada u Njujorku i Vašingtonu, u maju 2011. godine, ubijen je najpoznatiji predstavnik Al Kaide, Osama bin Laden.
Al Kaida se potom reorganizovala. „Milicija je tražila područja u kojima bi mogla trajno da se ukoreni – na primer u delovima Afrike ili u Jemenu“, kaže Berger. Posebno su joj pogodovale države sa slabim institucijama, preopterećenim bezbednosnim snagama i nerešenim lokalnim sukobima.
To, na primer, važi za područje Sahela. Tamo su džihadističke grupe mogle da prošire svoja uporišta. Analiza istraživačkog centra „Critical Threats Project“ na primeru Nigera pokazuje kako se JNIM i provincija Islamske države u Sahelu (ISSP) nadmeću za teritoriju, borce i resurse. JNIM je u junu 2026. napao međunarodni aerodrom u Nijameju.
Ti uspesi ne mogu se objasniti samo džihadističkom ideologijom, kaže Lolker. Oni se, kako dodaje, često poklapaju sa svojevrsnom ekonomijom nasilja. „Nasilje je odavno postalo ekonomski faktor terorizma.“ Kidnapovanja, krijumčarenje i pljačka čine svojevrsnu „ekonomiju pljačke“ ili „ekonomiju krijumčarenja“. Postoje čitava „tržišta nasilja“, kaže Lolker. Tamo gde se nasiljem može zaraditi novac, džihadističke organizacije mogu da pridobiju i zadrže ljude.
Tome treba dodati i slabost države. „Ako postoji relativno slaba državna vlast ili država praktično ne postoji, onda su to, naravno, povoljni uslovi za delovanje“, kaže Lolker. Al Kaida može da preživi tamo gde nailazi na lokalne sukobe i vakuum vlasti.
Tokom godina promenila se i njena strategija. Berger uočava „strateški zaokret“: od neposrednog napada na „dalekog neprijatelja“ ka izgradnji lokalnih struktura. „Sada vidimo pokušaj da se deluje alternativno i postepeno: umesto spektakularnih činova nasilja naređenih sa najvišeg nivoa, pribegava se manjim akcijama, koje su pre svega inicirane odozdo.“
U Sahelu to znači sklapanje lokalnih savezništava, sticanje uticaja u zajednicama i kontrolu teritorije. „Critical Threats Project“ ovaj razvoj opisuje kao „lokalno prilagođavanje“.
Al Kaida tako opstaje upravo zahvaljujući svojoj diferencijaciji. JNIM koristi etničke i društvene sukobe u Sahelu, dok Al Šabab koristi sukobe unutar somalijskih klanskih struktura. Globalni cilj džihadista ostaje ideološki okvir, ali se konkretna borba vodi na lokalnom nivou.
U borbi za pažnju Al Kaida, međutim, ima konkurenta koji je nadmoćniji – Islamsku državu. „Na kraju se sve svodi na to da mlađe džihadiste više privlači Islamska država“, kaže stručnjak za terorizam Benam Hajdenrojter-Zaid sa Policijske akademije u Hamburgu.
Islamska država izvela je „spektakularnije“ i medijski uspešnije terorističke napade. Al Kaida je, međutim, dugoročnije planirala, smatra Hajdenrojter-Zaid, koji je pre nekoliko godina objavio opsežnu istoriju Al Kaide: „Islamska država je želela da se predstavi i što pre pokaže rezultate kako bi eksplozivno rasla.“ Nakon širenja Islamske države usledio je, međutim, njen slom. Al Kaida, nasuprot tome, i dalje postoji – iako u promenjenim okolnostima.
Međutim, za tu grupu danas se postavlja pitanje da li može da zameni stariju generaciju. To je, doduše, moguće, kaže Hajdenrojter-Zaid, ali upozorava da brend Al Kaide sve više gubi na privlačnosti. Upravo u Evropi militantni džihadizam postao je manje privlačan. To, međutim, ne znači da su džihadističke ideje nestale – Al Kaida je samo izgubila nekadašnju sposobnost da u velikom broju mobiliše mlade ljude.
Jezgro Al Kaide je slabo, ali njeni regionalni ogranci nisu. JNIM, Al Šabab i Al Kaida na Arapskom poluostrvu posebno mogu da steknu značajan uticaj u nestabilnim državama.
Zbog toga je teško odgovoriti koliko je ta organizacija danas zaista opasna. Benam Hajdenrojter-Zaid ukazuje na jednu ključnu slepu mrlju: „Svi jednoglasno naglašavaju da trenutno praktično nema nikakvih informacija o Al Kaidi. Jednostavno se ne zna šta ona trenutno radi.“
Od napada Hamasa u Izraelu 7. oktobra 2023. godine bilo je, osim toga, upadljivo koliko se malo Al Kaida pojavljivala u velikim regionalnim sukobima. Hamas, Hezbolah, Huti i Iran dominirali su političkom i vojnom scenom.
Dvadeset pet godina posle 11. septembra Al Kaida nije nestala, ali više nije ni ista organizacija kao tada. U velikoj meri izgubila je svoju globalnu pozornicu. Zato je naučila da preživi na lokalnom nivou. Nije isključeno da se u slabim državama ukoreni toliko čvrsto i toliko dugo da od terorističke organizacije postane trajna politička i vojna sila.
Izvor: DW
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Četvrt veka nakon napada na Njujork i Vašington, posledice 11. septembra i dalje oblikuju svetsku politiku. „Rat protiv terorizma“ pokrenuo je sukobe u svetu i doneo promene u bezbednosnim procedurama
Jedan učenik je nosio fantomku i oštar predmet kojim je napao vršnjaka i spremačicu u Elektrotehničkoj školi u Zagrebu
Osamdeset hiljada Marokanaca nahrupilo je u špansku eksklavu Seutu krajem jula što je izazvalo ogroman potres u Evropskoj uniji. Izgleda da je sve to bilo unapred poznato
Tramp pred međuizbore Amerikancima obećava 5.000 dolara, ali samo ako republikanci zadrže vlast u Kongresu. Njegova stranka u trku ulazi sa niskim predsednikovim rejtingom i tesnom većinom
Trijumf krajnje desnice u saveznoj državi Saksonija-Anhalt ozbiljno je uzdrmao Nemačku i zapretio novim potresima po Evropi koja već duže od decenije nema odgovor na uzlet konzervativnih suverenista i antimigracionih nacionalističkih ekstremista, te pokušava da se odupre pritiscima Vašingtona i Moskve
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
