London dao Kijevu licencu za rakete „Storm šedou“: Kada počinje serijska proizvodnja

Kada je Ukrajina u proleće 2023. prvi put dobila krstareće rakete „Storm šedou“, bila je to jedna od najvažnijih odluka zapadnih saveznika u oblasti raketa dugog dometa. Otada su one više puta korišćene za napade na skladišta, komandne centre, baze i druge vojne i industrijske ciljeve ruskih snaga. I zato je vest da će Kijev dobiti licencu za proizvodnju ovog oružja izazvala burnu reakciju Kremlja. Ruski zvaničnici optužili su britansku vladu da podstiče eskalaciju rata i čak zapretili napadima na buduća proizvodna postrojenja.

Britanski premijer Endi Bernam je tokom posete Kijevu 24. avgusta, na Dan nezavisnosti Ukrajine, doneo tajne nacrte i licencu za proizvodnju krstarećih raketa „Storm šedou“, koje su poznate i pod francuskim nazivom SCALP. Bernam je izjavio da je London ovlastio proizvođača naoružanja MBDA da preda informacije neophodne za proizvodnju ovih raketa u Ukrajini.

Otkada se koriste rakete „Storm šedou“?

„Storm šedou/SCALP“ su krstareće rakete koje se lansiraju iz vazduha i u upotrebi su od početka 2000-ih. Nose ih avioni taktičke avijacije, među kojima su Tornado, Miraž 2000, Rafal i Jurofajter Tajfun. Proizvođač kao neke od glavnih prednosti rakete navodi to što je teško otkriti i presresti sistemima protivvazdušne odbrane, što je posebno otporna na elektronsko ratovanje i što ima visoku preciznost pogađanja, čak i kada je reč o zaštićenim ciljevima.

Rakete „Storm šedou“ prvi put su korišćene u borbi tokom rata u Iraku , u martu i aprilu 2003. godine. Prema podacima američkog istraživačkog centra za strateške i međunarodne studije CSIS, raketu je tada koristilo britansko ratno vazduhoplovstvo. Kasnije je korišćena u Libiji, kao i u operacijama protiv „Islamske države“ i u napadima zapadne koalicije na objekte sirijske vlade.

Foto: AP Photo/Libkos, File

Napadi na ciljeve u okupiranim delovima Ukrajine

Međutim, nijedan od dotadašnjih protivnika protiv kojih su korišćene rakete „Storm šedou/SCALP“ nije raspolagao savremenim sredstvima elektronskog ratovanja i protivvazdušne odbrane. Pravi test za ovu raketu zato je predstavljalo njeno uvođenje u arsenal ukrajinskih oružanih snaga u maju 2023. godine, kada je njome opremljeno nekoliko bombardera Su-24M.

Otada je Ukrajina redovno dobijala ove rakete od Velike Britanije i Francuske , a prema medijskim izveštajima, verovatno i od Italije . Prve mete bili su ruski objekti na okupiranim teritorijama Ukrajine i na Krimu, koji je Rusija anektirala. Ruskim snagama očigledno nije uvek uspevalo da presretnu ove rakete.

Posebnu pažnju izazvala je ofanziva protiv ruske Crnomorske flote u jesen 2023. godine. Prema navodima ukrajinske strane, tada nije pogođeno samo sedište flote u Sevastopolju, već i desantni brod „Minsk“ i podmornica „Rostov na Donu“. Nije isključeno da je raketa Storm šedou korišćena i u napadu na još jedan veliki desantni brod, „Novоčerkask“, u Feodosiji.

Posle tih napada, kao i drugih redovnih raketnih i dronskih udara ukrajinskih oružanih snaga, ruska komanda prebacila je preostale operativne brodove Crnomorske flote sa Krima u Novorosijsk.

Ograničena upotreba protiv ciljeva u Rusiji

Sledeći korak bila je ograničena upotreba raketa protiv ciljeva na teritoriji Rusije. Rakete su, po svemu sudeći, prvi put upotrebljene protiv Rusije u novembru 2024. godine. Prema procenama posmatrača, tada je cilj mogao da bude podzemni komandni centar u Marjinu, u Kurskoj oblasti.

Pretpostavlja se i da je uz učešće raketa „Storm šedou“ napadnuta fabrika „Kremnij El“ u Brjansku – nekada drugi najveći proizvođač mikroelektronskih komponenti u Rusiji. Značajan deo njene proizvodnje bio je namenjen upravo potrebama ruske vojne industrije. Među ostalim napadima posebno se izdvaja napad na fabriku poluprovodnika „VZPP“ u Voronježu u junu 2026. godine. Ona proizvodi elektronske komponente za ruske rakete, naročito za tipove H-101 i Iskander-K.

Foto: Wikimedia

Upozorenje zbog prevelikih očekivanja

Ipak, Markus Šiler, stručnjak za raketnu tehnologiju pri Stokholmskom međunarodnom institutu za istraživanje mira (SIPRI), upozorava na prevelika očekivanja. Prema njegovim rečima, teško je pouzdano proceniti efikasnost ovih raketa.

„Ni jedna ni druga strana u ratu nemaju interes da u javnost dospeju precizne informacije o napadnutim ciljevima, procentu presretanja i preciznosti. Međutim, iz ogorčenosti ruske strane zbog planirane licencne proizvodnje u Ukrajini može se zaključiti da oni ove projektile ne bi voleli da vide u Ukrajini, što znači da očigledno imaju određeni efekat. Ali ovaj projektil sam po sebi sigurno nije presudan za ishod rata“, rekao je Šiler u razgovoru za DW.

Šta licenca proizvodnja donosi Ukrajini?

Saglasnost Pariza i Londona da Ukrajini izdaju licencu za proizvodnju raketa „Storm šedou“ još ne znači da će njihova proizvodnja moći brzo da počne. Raketa Storm šedou je sistem sastavljen od različitih komponenti – njen motor, sistem za navođenje, bojeva glava i drugi delovi proizvode se u različitim kompanijama. Tako turbomlazni motor TR60-30 za ove rakete proizvodi francuska kompanija Safran, navodi ukrajinski stručni časopis „Difens ekspres“. Termovizijsku glavu za navođenje proizvodi druga kompanija, dok drugi proizvođači isporučuju bojevu glavu i navigacione sisteme.

Zbog toga će uspostavljanje čitavog proizvodnog ciklusa zahtevati vreme i saradnju brojnih dobavljača. Samo organizovanje proizvodnje svake pojedinačne komponente je „zadatak koji nije moguće obaviti za nekoliko meseci“, ističu analitičari „Difens ekspresa“. Zbog toga bi, po njihovom mišljenju, za Ukrajinu bilo mnogo efikasnije da „pojedine komponente proizvodi po licenci i ugrađuje ih u već postojeće ukrajinske krstareće rakete“.

Sa tim stavom slaže se i stručnjak Markus Šiler. On smatra da početak serijske proizvodnje raketa „Storm šedou“ u Ukrajini nije pitanje meseci, već da je ona još „veoma daleko u vremenskom smislu“.

„Ali ne treba zaboraviti da bi ukrajinski inženjeri eventualno mogli da preuzmu neke tehničke pristupe i rešenja za sopstvene proizvode. Možda je to čak i važniji aspekt“, naglašava on.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!