Nemačka optužila Rusiju za napad dronom na aerodrom u Lajpcigu

Još jednom je sve prošlo bez težih posledica. Da nije, posledice bi bile teško sagledive: dron opremljen eksplozivom i mehanizmom za aktiviranje, pronađen je 4. avgusta 2026. uveče u bezbednosnoj zoni aerodroma u Lajpcigu, između ukrajinskih teretnih aviona – i potom je deaktiviran. Taj aerodrom je čvorište za vojnu pomoć Ukrajini, prenosi Dojče vele.

Nemačka vlada dugo je oklevala da javno optuži Rusiju za taj incident. Sada je to ipak učinila. Korišćena su sredstva koja su poznata iz drugih ruskih hibridnih operacija – od konfiguracije drona i različitih komponenti, do eksploziva i tehnologije za aktiviranje, rekao je u utorak 1. septembra nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint. Priprema napada, dodao je, odlikovala se „visokim nivoom tehničke stručnosti i značajnim organizacionim naporom“.

Kancelar Fridrih Merc rekao je još krajem avgusta, komentarišući incident: „Savezna vlada će počinioce hibridnih napada naterati da plate cenu. Oni će za to platiti.“ Rusiju tada nije pomenuo. Ni sada se Merc lično nije izjasnio o tome.

Cena koju će Rusija platiti relativno je mala: Ruski dom u Berlinu biće zatvoren – za tu kulturnu instituciju postoji sumnja da služi kao paravan za špijunske aktivnosti. Biće zatvoren i ruski generalni konzulat u Bonu. Ulazak ruskih državljana u Nemačku biće dodatno pooštren. Nemačka će takođe odlučnije postupati protiv ruske „flote u senci“. Ostaje nejasno kako će to tačno da izgleda i kada će mere da budu sprovedene.

Kao odgovor na to, Moskva je u međuvremenu saopštila da će zatvoriti Gete institut u Rusiji.

Foto: Ekaterina Shtukina, Sputnik Pool Photo via AP

Medvedev zahteva napad na nemačke fabrike naoružanja

Za opozicione Zelene u Bundestagu to nije dovoljno. „Analiza savezne vlade stigla je pomalo kasno, a mere su mi premale“, rekla je za DW Sara Nani, portparolka stranke Zelenih za bezbednosnu politiku. „Ne verujem da sada iko u Moskvi strahuje ili razmišlja o tome.“ Nemačka bi, na primer, već sada morala odlučnije da postupi protiv ruske „flote u senci“. Na taj način trebalo bi „zaustaviti priliv novca ruskoj ratnoj mašineriji“.

Nezadovoljan je i Roderih Kizeveter, bezbednosni stručnjak vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU). On je u listu „Handelsblat“ zatražio isporuku krstarećih raketa „Taurus“ Ukrajini, kao i aktiviranje člana 4 NATO ugovora, koji predviđa konsultacije među saveznicima u slučaju spoljne ugroženosti. Od nemačke vlade zatražio je da „napusti politički komotan put popuštanja“.

Oštar odgovor, kakav traži Kizeveter, mogao bi da poveća rizik od vojne konfrontacije sa Rusijom – zemljom koja kategorički negira odgovornost za incident u Lajpcigu. Predsednik Vladimir Putin nazvao je nemačke kaznene mere protiv Rusije „teškom greškom“ i optužio Berlin za falsifikovanje dokaza. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova najavilo je kontramere – bez dodatnih pojedinosti.

Još dalje je otišao Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Poznat po oštroj retorici, Medvedev je zapretio Nemačkoj na Telegramu: „Zaslužujete direktan udar na sve nemačke proizvodne pogone vojne tehnike“ koji rade za Ukrajinu, kao i „sasvim sigurno na još neka mesta u Berlinu“.

Foto: Pexels / Geni Hoka

Ministar spoljnih poslova Vadeful vidi Nemačku kao ratni cilj

Iznova se, a sada još intenzivnije, postavlja pitanje da li se Nemačka već nalazi u ratu s Rusijom. Nemačka vlada to jasno negira: „Nismo u ratu, ali jesmo svakodnevna meta hibridnog ratovanja“, rekao je u utorak ministar unutrašnjih poslova Dobrint, nakon što je Rusiju označio kao odgovornu za neuspešni napad. Ministar spoljnih poslova Johan Vadeful je na javnom servisu ARD izjavio da Nemačka nije u ratu, ali jeste ruski „ratni cilj“.

Još pre godinu dana, u septembru 2025, kancelar Fridrih Merc je, takođe ne pominjući Rusiju, rekao: „Nismo u ratu, ali više nismo ni u miru.“ Povod su bili sve učestaliji napadi na računarske mreže, kritično važnu infrastrukturu i druge hibridne pretnje.

Nemački stručnjak za bezbednost Zenke Mararens sa Univerziteta u Kilu stvari posmatra nešto drugačije: „Ne, Nemačka trenutno nije u ratu. Suočavamo se s hibridnim aktivnostima drugih zemalja, ali nismo u ratu“, rekao je za DW. U zapadnim zemljama pitanje rata u velikoj meri se posmatra kroz pravni okvir. U Nemačkoj, prema Ustavu, Bundestag mora da utvrdi da se zemlja nalazi u ratu, a to je moguće samo nakon fizičkog napada. „Trenutno ništa ne ispunjava tu definiciju“, kaže Mararens.

Sara Nani, portparolka Zelenih za bezbednosnu politiku u Bundestagu, strahuje, međutim, da će Rusija nastaviti da eskalira. „Još nismo u ratu sa Rusijom, ali Rusija, čini se, priprema rat ne samo protiv Ukrajine, već protiv cele Evrope“, rekla je ona u intervjuu za DW. Incident u Lajpcigu nazvala je „pokušajem terorističkog akta“.

Brojne mogućnosti ispod praga fizičkog napada

Strogo pravno gledano, Nemačka ni u kom slučaju nije u ratu s Rusijom. Nema objave rata, niti priznatog oružanog sukoba. Takođe nije aktiviran član 5 NATO o kolektivnoj odbrani, pa čak nisu ni pokrenute konsultacije članica NATO na osnovu člana 4, koje prethode aktiviranju mehanizma kolektivne odbrane.

Drugačije izgleda situacija kada je reč o neprecizno definisanom hibridnom ratu. Brojni stručnjaci za bezbednost smatraju da Rusija već vodi takav rat protiv zapadnih država. Tu se podrazumevaju napadi na infrastrukturu, sajber-napadi, dezinformacije ili klasična špijunaža. Fondacija Konrad-Adenauer bliska nemačkoj vladajućoj CDU, nakon incidenta u Lajpcigu izričito govori o ruskom hibridnom ratovanju protiv Nemačke.

Ipak, granice između hibridnih napada i otvorenog ratnog čina su fluidne.

Stručnjak Mararens smatra da Rusija u Nemačkoj – drugoj najvažnijoj zemlji kada je reč o podršci Ukrajini, posle SAD – akcijama poput one u Lajpcigu veoma ciljano sledi svoje strateške interese. Da je napad na aerodrom uspeo, to bi rasteretilo ruski front, ukazuje Mararens. Osim toga, „ako Rusija uspe da ubedi nemačko stanovništvo da ne podržava političke odluke o pomoći Ukrajini, to takođe direktno smanjuje pritisak na frontu.“

Foto: Anton Vaganov/Pool Photo via AP

Faktor AfD i izbori u Saksoniji-Anhaltu

Upravo sada je taj poslednji aspekt posebno važan: u nedelju 6. septembra održavaju se pokrajinski izbori u Saksoniji-Anhaltu. Oni se smatraju najvažnijim izborima u Nemačkoj u poslednjih nekoliko decenija. Pitanje je da li će Alternativa za Nemačku (AfD) u Saksoniji-Anhaltu, stranka čiji je pokrajinski ogranak od strane Službe za zaštitu ustavnog poretka označen kao „potvrđeno krajnje desničarski“, osvojiti apsolutnu većinu i tako prvi put preuzeti vlast u nekoj nemačkoj pokrajini.

AfD se protivi daljoj vojnoj podršci Ukrajini i želela bi normalizaciju odnosa s Rusijom. Time se nadovezuje na široko rasprostranjeno raspoloženje u istočnoj Nemačkoj prema kojem rat u Ukrajini nije nemački problem i prema kojem je u Ukrajinu već otišlo previše novca.

Sara Nani iz Zelenih i tu vidi ciljanu rusku kampanju zastrašivanja i naziva je „psihološkim ratovanjem“.

Savezna vlada koju čine konzervativni demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD) zato će dobro razmisliti pre nego što retorički eskalira, jer bi time možda mogla da pomogne AfD-u da u Saksoniji-Anhaltu osvoji apsolutnu većinu. S druge strane, ona teško može sebi da dozvoli da Rusiju proglasi odgovornom za incident u Lajpcigu, a da potom odgovori samo relativno blagim merama.

Upravo ta dilema mogla bi da bude razlog zbog kojeg nemački kancelar Fridrih Merc do sada nije direktno optužio Rusiju.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!