Od jula 2026. u Evropskoj uniji više neće biti dozvoljeno prisustvo bisfenola A (BPA) u ambalaži za hranu. Kakva je to hemikalija i kako da je izbegnemo?
U bočicama za bebe i termalnom papiru, kao što su fiskalni računi, ova hemikalija je već zabranjena, a sada bi trebalo sprečiti i da bisfenol A preko hrane dospe u naš organizam. Završetkom prelaznog roka od jula 2026. godine, u EU više neće smeti da se prodaje ambalaža za hranu koja je proizvedena uz upotrebu BPA ili sličnih bisfenola, piše Dojče vele.
Bisfenol A je industrijska hemikalija. Koristi se za proizvodnju tvrde i providne plastike poznate kao polikarbonat, kao i takozvanih epoksidnih smola. Ove smole se nalaze, na primer, u unutrašnjem sloju konzervi za hranu ili limenki za piće. Tamo imaju ulogu da spreče rđanje lima i rastvaranje metala koji bi potom prešli u hranu.
BPA se takođe može naći u plastičnim folijama, štamparskim bojama ili lepkovima. Prema podacima ekološke organizacije BUND, samo u Nemačkoj se godišnje plasira oko 410.000 tona ove supstance.
Zabrana EU se ne odnosi samo na jednokratnu ambalažu, već i na predmete poput flašica za vodu, kutija za užinu ili plastičnog kuhinjskog posuđa.
Kako bisfenoli poput BPA mogu da naškode našem zdravlju
Kada se hemijske supstance poput BPA koriste u posudama za hranu, male količine mogu preći u namirnice i pića. Prema mišljenju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), bisfenol A predstavlja zdravstveni rizik za sve starosne grupe.
Između ostalog, EFSA navodi da BPA može da promeni određene mehanizme imunog sistema i izazove astmu i autoimune bolesti. Takođe postoje indicije da povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa i gojaznosti. Pre svega, BPA štetno deluje na hormonski sistem: može, na primer, da ugrozi plodnost muškaraca i žena, potencijalno poremeti pubertet i povezuje se sa nastankom određenih vrsta karcinoma.
Hormonsko delovanje BPA poznato već skoro 100 godina
Činjenica da bisfenol A može da deluje slično kao prirodni ženski polni hormon estrogen nije novo otkriće. BPA je testiran kao veštački estrogen još ranih tridesetih godina prošlog veka. Ipak, tada je u upotrebu ušao derivat estrogena DES (dietilstilbestrol), koji ima veoma sličnu molekularnu strukturu kao BPA.
DES se koristio sve do sedamdesetih godina za sprečavanje komplikacija u trudnoći. Međutim, ispostavilo se da je povećavao rizik od raka dojke, dok je kod ćerki lečenih žena rastao rizik od komplikacija pri porođaju, kao i od raka vagine i grlića materice. Propisivanje DES-a kao sintetičkog derivata hormona zabranjeno je 1971. godine.
Studije u EU i SAD: Skoro svako ima BPA u organizmu
U istraživanjima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), sprovedenim u jedanaest evropskih zemalja, bisfenol A je otkriven u urinu kod 92 odsto učesnika. U nacionalnoj zdravstvenoj studiji u SAD iz perioda 2003–2004. godine, 93 odsto od preko 2500 učesnika imalo je BPA u urinu.
U SAD ne postoji savezna zabrana ove hemikalije u ambalaži za hranu. Ipak, od 2012. godine zabranjena je u flašicama i šoljama za bebe, a od 2013. i u ambalaži za hranu za bebe. Pojedine savezne države zabranile su BPA u termalnom papiru, dok u Kaliforniji proizvodi sa visokim sadržajem BPA moraju da nose upozorenja.
U Evropi je EFSA zbog toga smanjila podnošljivi dnevni unos (TDI) bisfenola A sa 4 mikrograma na 0,2 nanograma po kilogramu telesne težine – što je količina za koju se pretpostavlja da ne izaziva štetu.
Iako su bisfenoli poput BPA, ili supstance sličnog dejstva poput BPF i BPS, prisutni u mnogim proizvodima – uključujući materijale za zubne plombe ili donji veš od sintetičkih vlakana – i nalaze se u vazduhu, prašini i vodi, oni u naše telo dospevaju uglavnom preko posuda za hranu i piće. Trudnice ih preko posteljice prenose na fetus.
Evropska unija još uvek nije potpuno bez BPA
Najnovija zabrana upotrebe BPA u posudama za hranu u EU jeste najstroža na svetu, ali postoje određeni izuzeci i dodatni prelazni rokovi.
Tako se hrana koja se već nalazi u ambalaži sa sadržajem BPA može prodavati sve dok se ne potroše zalihe, između ostalog i da bi se sprečilo bacanje hrane.
Tamo gde još uvek nema odgovarajućih alternativa za BPA, odobreni su prelazni rokovi. To je slučaj sa konzervama za kiselu hranu, kao što su riba, voće i povrće. One mogu imati premaz sa BPA do 2028. godine, jer to sprečava da kiselina nagrize lim i pređe u sadržaj konzerve.
Bisfenol A može dospeti i u našu vodu za piće. To se dešava ako su prilikom sanacije vodovodnih cevi korišćene epoksidne smole za unutrašnji premaz. One vremenom postaju krhke, pa hemikalija može da pređe u vodu. Zbog toga je bolje ne piti toplu vodu iz slavine. Kod hladne vode je rizik znatno manji, dok tuširanje toplom vodom ne predstavlja nikakav problem.
Kako možemo da izbegnemo bisfenole?
U Evropskoj uniji ne postoji obaveza navođenja BPA premaza na proizvodima. Čak ni oznaka „bez BPA“ (BPA-free) ne znači mnogo, jer su u proizvodnji mogle biti korišćene druge vrste bisfenola. Ipak, uz nekoliko mera možemo sami da se zaštitimo:
Izbegavajte namirnice iz konzervi.
Koristite staklene tegle.
Umesto plastičnog, koristite kuhinjski pribor od drveta, stakla ili nerđajućeg čelika.
Izbegavajte upotrebu plastičnog posuđa u mikrotalasnoj rerni.
Pri kupovini plastičnih predmeta tražite oznaku „bez bisfenola“ (Bisphenol-free) – napomena „bez BPA“ nije dovoljna.
Čak ni na kampovanju nemojte podgrevati hranu direktno u konzervama.
Vodu iz slavine načelno pijte samo kada je hladna (što štiti i od teških metala).
Takođe, konzumiranje nesvarljivih biljnih dijetetskih vlakana može biti od pomoći. Poznato je da ona vezuju toksične materije i izbacuju ih iz organizma, što je dokazano za pojedine supstance iz PFAS grupe. Da li ovaj mehanizam funkcioniše i kod bisfenola, još uvek nije dovoljno istraženo.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
