Crna Gora uvodi vize za Ruse, Turke i Kineze. Kad uđu u EU, i za građane Srbije će morati da važi pravilo od 90 dana maksimalnog boravka godišnje u ovoj zemlji
Državljanima Rusije i Belorusije za boravak u Crnoj Gori od 1. novembra ove godine biće neophodne vize. Vlada je bezvizni režim za Ruse i Beloruse produžila do 31. oktobra, kao i za državljane Kine, Turske i Saudijske Arabije.
Usklađivanje vizne politike sa Evropskom unijom zahtev je Brisela kroz završna merila iz Poglavlja 24 (pravda, sloboda i bezbednost).
Prema Vladinoj uredbi, državljani pomenutih zemalja do kraja oktobra mogu biti u turističkim grupama do trideset dana ili sa poslovnim pasošem te zemlje i garantovanim povratkom, prenosi Dojče vele.
Zbog incidenata pa protesta građana dela Podgorice, krajem 2025. godine državljanima Turske prvo je ukinut bezvizni režim, a onda je boravak bez vize skraćen sa 90 na 30 dana.
Prema Reformskoj agendi, Crna Gora viznu politiku sa Evropskom unijom u potpunosti će uskladiti do kraja naredne godine, dok je za deo zemalja i prve korake rok kraj trećeg kvartala 2026. godine.
Ali, gde je balans između evropskih zahteva, bezbednosti i ekonomskih interesa Crne Gore? Jer, strani državljani postali su značajan deo ekonomskog života ove male države.
Bojan Bugarin, stručnjak za statusna pitanja stranaca i migranata, za DW kaže da je usklađivanje vizne politike sa EU strateški cilj koji nema alternativu, ali to „ne znači da svaku evropsku politiku moramo primenjivati bez razmišljanja o našim specifičnostima“.
Dodaje da zvanična Podgorica posebno obazriva mora biti prema Rusiji i Turskoj jer su ruski turisti prošle godine ostvarili 16,4 odsto ukupnih noćenja stranih gostiju, a Turci 4,3 odsto.
„Ako nekome uvedemo vizu, a istovremeno mu ne olakšamo procedure za boravak, osnivanje kompanije ili poslovanje, onda rizikujemo da izabere drugu zemlju“, kaže Bugarin.
Kako dodaje, strancima nisu problem pravila već – kada se često menjaju. Onda oni koji su već investirali, kupili nekretninu, osnovali kompaniju i počeli da grade život imaju osećaj da se uslovi naknadno pooštravaju.
„Nije dobro da zbog pojedinih zloupotreba otežamo život svakom stranom investitoru ili preduzetniku. Crna Gora treba da bude zemlja koja privlači kvalitetne strance, a ne zemlja koja ih administrativnim barijerama podstiče da odu“, ističe Bugarin.
Hrvatska je u EU ušla 2013. godine, a viznu politiku je sa evropskom morala da usaglasi najkasnije tri meseca pre članstva. Tada je uvela vizni režim za državljane Rusije, Turske i ostale.
Paralelno s tim maksimalno je olakšala izdavanje viza, pa je, na primer, za ruske državljane uvedena mogućnost podnošenja zahteva preko akreditovanih turističkih agencija i viznih centara. Proces je trajao svega par dana, a omogućeno je i izdavanje višekratnih viza.
Ovo je model o kojem bi i Crna Gora trebalo da razmišlja, kaže Bugarin i upozorava da je Crna Gora mnogo manja ekonomija od Hrvatske i zavisnija od turizma, zbog čega bi u pregovorima sa evropskim partnerima morala da zaštiti svoje interese.
Može se očekivati da ulaskom Crne Gore u EU interesovanje za crnogorsko državljanstvo značajno poraste, posebno kod ljudi iz Srbije, Bosne i Hercegovine ili Turske koji imaju korene u Crnoj Gori.
„Pasoš će biti atraktivniji, ali će vrednost tog pasoša zavisiti i od toga kako budemo uređivali proces sticanja državljanstva i kako budemo upravljali tim resursom“, upozorava Bugarin.
„Crna Gora bi trebalo da napravi ozbiljnu i efikasnu politiku prema dijaspori i ljudima crnogorskog porekla“, smatra on.
To praktično znači da će i građanima Srbije nakon ulaska Crne Gore u Evropsku uniju biti dozvoljeno da ostanu maksimalno 90 dana godišnje u ovoj zemlji.
Inače, crnogorski pasoš zauzima 35. mesto globalne rang-liste mobilnosti koja meri broj destinacija dostupnih bez vize ili uz olakšane procedure ulaska.
U regionu su bolje rangirani pasoši Hrvatske, koja zauzima peto mesto, dok su pasoši Srbije i Severne Makedonije tik ispred crnogorskog – srpski je na 33, a makedonski na 34. mestu. Albanski pasoš i pasoš BiH su na 40. mestu, a putna isprava Kosova na 53. poziciji.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Dugo su se opozicija i građani pitali – gde je gradonačelnik Beograda, a posle sastanka Sindkata Centar GSP sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nametnulo se pitanje – ko u stvari donosi odluke u/o Beogradu
Predsednik Vučić je na RTS-u objavio da su od noćas, američke carine od 35 odsto, zahvaljujući pregovorima smanjene na nula odsto
Ni jedan od šest ponuđača prijavljenih na tender za rekonstrukciju Kalenić pijace u Beogradu nije zadovoljio uslove. Posao je vredan više od 20 miliona evra
Ako je kampanja protiv političke konkurencije u režimskim medijima ovakva pre nego što su izbori raspisani, kroz kakvog će tek toplog zeca prolaziti predstavnici „blokaderske liste“ jednog dana, kada se Vučić bude smilovao da saopšti kada će se i za šta glasati
Uz studente, evropejci, desnofiličari... Opozicija se lomi pred naredne izbore. Ko bi podržao studente, ko traži zajedničku kolonu, a ko je za druge podele?
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
