Kancelar Fridrih Merc nije posebno zainteresovan za Balkan – samo da se ne puca. Vučić zato još neko vreme može da figurira kao “faktor stabilnosti”, mada su prošla medena vremena kad je bio najbolji đak Angele Merkel
Posle prostačkih komentara televizijskog zabavljača Dejana Anđusa, fudbalski klub Partizan neće više sarađivati sa televizijom Arena sport. Oglasila se i TV Arena sport koja je saopštila da je emisija voditelja Dejana Anđusa suspendovana
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Ruske službe, po svemu sudeći, koriste srpske državljane za prašinarske operacije na Zapadu. A Vučićeva vlast sada ih hapsi – šaljući tako poruku kome treba
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
„Osećamo se kao u američkoj ambasadi u Sajgonu 1975. Čekamo da vidimo šta će biti i da li ćemo morati da se evakuišemo na neko bolje mesto“, opisuje glavni urednik “Danasa” Dragoljub Petrović atmosferu među novinarima medija koji rade u okviru Junajted grupe u koje spadaju televizije N1 i Nova S i nedeljnik “Radar”
Nemci su opet najbolji u košarci, a u Nemačkoj nemaš sa kime o tome da popričaš. Pre ćeš naći sagovornika o trećeligaškoj fudbalskoj utakmici ili seriji „Mesto zločina“
Glasove u Nemačkoj broje volonteri, mahom stariji sugrađani, pa još uspeju da ih unesu u softver tako da ceo svet vidi rezultat. Nikakve drame nema
Dan srpskog jedinstva Vučić obeležava sa carom Hirohitom gde promoviše Ekspo 2027 pa se vraća na „rekordnu“ vojnu paradu u Beograd. Šta se ovda proslavlja i za koga
Fenacil hlorid je korišćen na ratištu u bivšoj Jugoslaviji i za njega se od tada nije čulo. Da li je sada bačen na studente i narod u Novom Sadu?
Spektakularno otkriće novinara pokazalo je kako izraelski snajperisti ubijaju palestinske civile. Jedan od vojnika je iz Minhena pa je sada na potezu nemačko tužilaštvo
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Ne dešava se često da novinari idu da propitaju direktora korporacije za koju rade. A još ređe da ih onda neko maltretira. To se dogodilo novinarima N1 i Nove i to pokazuje – Junajted grupa ide ka glajhšaltovanju ovih televizija
Uz Aleksandra Vučića su većinski jedino penzioneri i oni koji imaju najviše osmoletku. Drugim rečima – sirotinja koju je najviše ojadio i u koju se opet uzda
Nemačka je zabrinuta događajima u Srbiji i traži rasvetljavanje napada na demonstrante, rečeno je u Berlinu. Takođe se pozivaju „sve strane“ da se odreknu nasilja
Sada bi e-bolovanje trebalo da spreči lenje srpske radnike da uzimaju „lažna bolovanja“. Iako mediji, zvaničnici i poslodavci jadikuju zbog „epidemije lažnih bolovanja“, istina je skroz suprotna – u Srbiji se radi najviše i boluje najmanje
Aleksandar Vučić se domoljubno lupa u nedra i narodu obećava hleb za tri dinara. To ukazuje da bi izbora moglo biti uskoro i da je režim u panici
Zoološki vrtovi rutinski ubijaju „prekobrojne“ životinje – antilope, zebre, čak i majmune. I bacaju ih lavovima i tigrovima. Da li to rade i u Beogradu
Studentska lista ne postoji – a već je popularnija od režima. Kako to? Deo odgovora leži u teoriji spirale ćutnje
„Veče sa Ivanom Ivanovićem“ neće više ići na Televiziji Blic nego opet – na Jutjubu. Ivanović za „Vreme“ govori o tome zašto je ugovor raskinut zvanično, a šta nekoga žulja nezvanično. I o tome šta njega žulja u celom srpskom novinarstvu
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
U Nemačkoj je vožnja bez karte krivično delo pa hiljade ljudi završava na robiji jer nemaju da plate kaznu. Tu na scenu stupa Fond slobode
Autor ovih redova je na teži način morao da sazna koliko je za pse opasna travka nalik ječmu poznata kao popino prase
Publika više ne može biti sigurna da li u medijima čita tekst koji je napisao čovek ili veštačka inteligencija, da li su slike i snimci autentični ili generisani. Novinarka Ivana Kragulj za „Vreme“ govori kako se u Srbiji u medijima koriste ovi alati
Krntije od automobila čiji je uvoz zabranjen u celoj Evropi – i dalje se uvoze u Srbiju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić abolira siledžije i ludake koji prebijaju i gaze studente, dok iste te studente hapsi. Narodu u pobuni više ni goli život nije zagarantovan – ali ceh će na kraju platiti ovaj režim
Marko Marjanović, na tviteru poznat kao Kristal Met Dejmon, kaže da njegov advokat nema uvid u predmet ni tri meseca nakon što mu je zabranjeno korišćenje interneta. Najavljuje da će od 1. avgusta uzeti „sudbinu u ruke“
Tako je nekako i počelo. Onda kada obično kreće nezvanična himna „Da volim crno-bele“ sa zvučnika je puštena - Pobedna pesma Nikolaja Velimirovića. To se nikada ranije nije desilo.
Naricanje sa zvučnika pratilo je dizanje tri spojena prsta (popularno soljenje) u Partizanovom kopu tzv. najvatrenijih navijača i zbunjenost u ostatku hale.
Vladika Nikolaj Velimirović na utakmici kluba koji se zove „Partizan“. Koji je mozak to smislio?
Činilo se da je to „u čast“ nedavno preminulog generala i ratnog zločinca Nebojše Pavkovića. U kopu je razvijen kasnije njegov lik i pevalo se „general Pavković jedan je od nas“, i hala opet to nije prihvatila kao ni obično, kad krene turbo-srbovanje.
A onda je počelo.
Tokom druge četvrtine, neko je iznad Partizanove klupe razvio transparent podrške studentima. Cela hala je počela repertoar „Pumpaj" i „Studenti, studenti“, uz uobičajene poruke predsedniku Aleksandru Vučiću.
Neki krupni tipovi su hteli da otmu transparent, ali je narod odbranio navijača sa njim.
Izgleda da se deo vatrenog kopa pridružio tom skandiranju protiv vlasti. Na to je dvadesetak lojalista, onih što stoje najbliže vođi navijača, jurnulo. Izbila je tuča. Nekoliko momaka je ugaženo.
Pored ovog reportera, jedno dete je plakalo potreseno scenama. Svi se ovde znamo - četiri godine dolazimo na ista mesta. Bilo je mučno.Steva z Zemuna ћаци nasrnuo na GROBARE.... pic.twitter.com/97274IaOik
— Dr.Zika Obertkovic (@Stenoks) October 24, 2025
Sam vođa navijača je stigao kasno, uspeo da razdvoji tuču i izgura iz hale ove koji su dobili batine. Policije nije bilo tu.
Ostatak hale je vikao lojalistima „Idite u Ćacilend“, „Cigani, cigani“ i „Napolje, napolje“.
Zbilja, polovina navijača iz kopa, iza koša, otišla je iz hale. Od ostalih većina je - sela. A to je na utakmicama Partizana inače blasfemija.
Bio je to bojkot vođstva Partizanove tribine koje je, okruženo sa oko 120 lojalista, jedino ostalo tamo da stoji.
Navijanje je sasvim puklo. Ovaj sa megafonom više nije ni pokušavao. Cela hala protiv 120 lojalista koji su jalovo svima pokazivali srednji prst.
Bilo je još dobacivanja, 20.000 ljudi je tu i tamo otpočinjalo navijanje spontano, bez vođa navijača.
Ali više to nije bilo to. O košarci je malo ko mislio jer se, tako su govorili ljudi, timu ništa ne može zameriti kad je navijanje ukupno ovakvo.
Ovaj novinar je sa Partizanom prošao sve i svašta i drži da je navijanje patnja sa kratkim srećnim prekidima. Ali ovako mučnoj utakmici još nikad nije prisustvovao.
Ali, dobra je to paradigma društva danas. Narod protiv vlasti, rešen. I šaka lojalista, ali još više rešena - kasta tender-dahija, funkcionera ili, kao među ćaci-navijačima Partizana, sitnih kriminalaca.
Oni su toliko rešeni jer mogu da izgube sve što im ionako ne pripada. Tako će i biti.
Tek posle utakmice sam shvatio - navijači Partizana koji su pratili na televiziji mogli su blaženo da se nerviraju zbog kataklizmične igre svog tima u drugom poluvremenu. Košarkaši Pariza oduvali su oslabljeni Partizan usred Beograda.
Brzi regleri Telekomove televizije Arena Sport ionako guše povike iz hale kada ti povici nisu zgodni po vlast. Komentator ne sme ništa da kaže.
Ali u hali, ispunjenoj maltene do poslednjeg mesta, bilo je mučno iz drugih razloga.
Trenutak kada vođe navijača Partizana dolaze da uklone transparent ali ne uspevaju. Nakon nekog vremena su se vratili u većem broju posle čega je došlo do tuče. Grobari tako postaju Vučićeva privatna vojska a sportski klubovi u okviru JSD očekivano dobijaju nove drzavne sponzore pic.twitter.com/44YZwOeMoL
— Sapientia grano ®️ (@GranoSapientia) October 24, 2025
Tako je nekako i počelo. Onda kada obično kreće nezvanična himna „Da volim crno-bele“ sa zvučnika je puštena - Pobedna pesma Nikolaja Velimirovića. To se nikada ranije nije desilo.
Naricanje sa zvučnika pratilo je dizanje tri spojena prsta (popularno soljenje) u Partizanovom kopu tzv. najvatrenijih navijača i zbunjenost u ostatku hale.
Vladika Nikolaj Velimirović na utakmici kluba koji se zove „Partizan“. Koji je mozak to smislio?
Činilo se da je to „u čast“ nedavno preminulog generala i ratnog zločinca Nebojše Pavkovića. U kopu je razvijen kasnije njegov lik i pevalo se „general Pavković jedan je od nas“, i hala opet to nije prihvatila kao ni obično, kad krene turbo-srbovanje.
A onda je počelo.
Tokom druge četvrtine, neko je iznad Partizanove klupe razvio transparent podrške studentima. Cela hala je počela repertoar „Pumpaj" i „Studenti, studenti“, uz uobičajene poruke predsedniku Aleksandru Vučiću.
Neki krupni tipovi su hteli da otmu transparent, ali je narod odbranio navijača sa njim.
Izgleda da se deo vatrenog kopa pridružio tom skandiranju protiv vlasti. Na to je dvadesetak lojalista, onih što stoje najbliže vođi navijača, jurnulo. Izbila je tuča. Nekoliko momaka je ugaženo.
Pored ovog reportera, jedno dete je plakalo potreseno scenama. Svi se ovde znamo - četiri godine dolazimo na ista mesta. Bilo je mučno.Steva z Zemuna ћаци nasrnuo na GROBARE.... pic.twitter.com/97274IaOik
— Dr.Zika Obertkovic (@Stenoks) October 24, 2025
Sam vođa navijača je stigao kasno, uspeo da razdvoji tuču i izgura iz hale ove koji su dobili batine. Policije nije bilo tu.
Ostatak hale je vikao lojalistima „Idite u Ćacilend“, „Cigani, cigani“ i „Napolje, napolje“.
Zbilja, polovina navijača iz kopa, iza koša, otišla je iz hale. Od ostalih većina je - sela. A to je na utakmicama Partizana inače blasfemija.
Bio je to bojkot vođstva Partizanove tribine koje je, okruženo sa oko 120 lojalista, jedino ostalo tamo da stoji.
Navijanje je sasvim puklo. Ovaj sa megafonom više nije ni pokušavao. Cela hala protiv 120 lojalista koji su jalovo svima pokazivali srednji prst.
Bilo je još dobacivanja, 20.000 ljudi je tu i tamo otpočinjalo navijanje spontano, bez vođa navijača.
Ali više to nije bilo to. O košarci je malo ko mislio jer se, tako su govorili ljudi, timu ništa ne može zameriti kad je navijanje ukupno ovakvo.
Ovaj novinar je sa Partizanom prošao sve i svašta i drži da je navijanje patnja sa kratkim srećnim prekidima. Ali ovako mučnoj utakmici još nikad nije prisustvovao.
Ali, dobra je to paradigma društva danas. Narod protiv vlasti, rešen. I šaka lojalista, ali još više rešena - kasta tender-dahija, funkcionera ili, kao među ćaci-navijačima Partizana, sitnih kriminalaca.
Oni su toliko rešeni jer mogu da izgube sve što im ionako ne pripada. Tako će i biti.
