Komentar
Možda Danka Ilić nije ni postojalaDve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Prva kafa je najgora ponedeljkom. Druga kafa je i ponedeljkom barem podnošljiva
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Vučićev režim pojačava stisak, čuva svoju bazu glasača i izaziva podele u antirežimskom taboru, kaže za “Vreme” Radomir Lazović, poslanik Zeleno-levog fronta. I dalje se nada zajedničkoj listi sa studentima ili barem prestanku zađevica
Kad neko neposredno pred rat ode da se sunča i šopinguje u Dubai – da li država treba da ga besplatno izbavi odande? Nemci kažu ne, Srbi kažu da
Fridrih Merc je posetio Vašington i susreo se sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Iako je pred kamerama govorio tek nekoliko minuta, iza zatvorenih vrata razgovarano je o Iranu, atomskom programu i trgovinskim odnosima između Evrope i SAD
Dok su novinari N1, Nove S i drugih medija na „tihoj vatri“ zbog promena u kompaniji, iz Junajted grupe tvrde – nema razloga za strah. Nisu, kažu, u dilu sa srpskim vlastima
Kad srpska policija već tuče narod, da barem narod bude upoznat sa čudesnom etimologijom reči „pendrek“
Preplavljivanje medija i društvenih mreža snimcima koje je generisala veštačka inteligencija vodi tome da ljudi u sve sumnjaju, kaže za “Vreme” Sandra Ristovska, profesorka na Univerzitetu Kolorada. Da li istina može da pobedi
Promene u Junajted grupi mnogima liče na pripremu „konačnog obračuna“ vlasti u Srbiji sa preostalim kritičkim medijima. Kako bi to moglo da izgleda i da li građani mogu da učine nešto
Aleksandar Vučić kaže da pristaje na ulazak u Evropsku uniju bez prava veta. Šta se krije iza ove nove ideje o načinu proširenja EU i zašto je to, kada je reč o predsedniku Srbije, prazna priča
Aleksandar Vučić nudi da Srbija uđe u EU i bez prava veta. Takva trgovina – geopolitički interes EU za interes režima da večno vlada – bila bi pogubna po građane Srbije
Oni koji je poznaju kažu da je “plaćeni ubica” novinarstva na direktnoj vezi sa Vučićem. Oni koji će je tek upoznati, kao direktorku RTS-a, boje se da će javni servis pasti još niže. Da li će, posle seče glava na B92 i dubioznog posla sa Tanjugom, ovo biti nova uloga Manje Grčić u glajhšaltovanju medija
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
Ka Požarevcu se, umesto obećanom brzom saobraćajnicom, još ide naokolo kroz selo Vranovo pa kad se stigne. A predsednik Vučić bizarno krivi „blokadere“
Film „Grešnici“, favorit za Oskare, pokazuje da su vampiri evergrin. Vampir je jedina srpska reč koju izgovara ceo svet
Aleks Honold se u živom prenosu uzverao na neboder od 508 metara bez užeta. Bilo bi to dosadnih 90 minuta da nije jedne “sitnice” – svakog trena je mogao da pogine. Kako od blizine smrti nastaje spektakl
Kancelar Fridrih Merc traži da Nemci rade više, da budu „fleksibilniji“ i da ne idu na bolovanja. Zato žanje kritike
Evropska unija je u rebusu kako da reaguje na Trampove pretnje, dok istovremeno silno zavisi od SAD. A sledeća eskapada stanara Bele kuće sigurno već vreba iza ćoška
Mađarski MOL će, po svemu sudeći, od ruskog Gazpromnjefta kupiti većinski udeo u NIS-u. U Hrvatskoj zbog toga strahuju za svoj naftovod i rafineriju, jedan je od komentara u nemačkoj štampi. Drugi je da Mađarska i Srbija prave enegergestke aranžmane mimo EU, po sopstvenim pravilima
U novoj knjizi Strahoćutnja, nemački filozof Rihard David Preht sažima šta sve u modernom, krhkom svetu ograničava slobodu govora – od uzbuđivanja na društvenim mrežama do polucenzure u klasičnim medijima. Iako je Srbija u drukčijoj galaksiji od Prehtove publike, neke poente važe univerzalno
Saopštavanjem prvih tačaka programa – da se narodu vrate otete pare – studenti su izabrali popularne teme da njima započnu finalnu pripremu za izbore. Ona će biti mahom tiha i dalje od očiju javnosti, ali je najvažnija
Srpska vlast je odavno priznala da je, zajedno sa ruskom službom, testirala zvučne topove na psima. A sve da bi pokazala kako ga tobože nije koristila na ljudima
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Verski režim u Iranu rešio je da i ovaj talas protesta uguši u krvi. To će mu poći za rukom ukoliko Sjedinjene Države ne intervenišu. Donald Tramp bi pre mogao biti zainteresovan za mini-bombardovanje nego za pokušaj promene režima
Najmanje 45.000 domaćinstava je u Berlinu po ciči zimi ostalo bez struje. Navodno je za to odgovorna ekstremistička levičarska grupa „Vulkan“ koja je u borbi protiv „imperijalističkog načina života“ uništila kablove. Koliko je Nemačka inftastruktura ranjiva?
„Vidite sada ovde“, kaže taksista, pokazujući na ekran. Jandeksova aplikacija prikazuje za 390 dinara višu cenu od taksimetra koji je na uobičajenom mestu u retrovizoru.
Ljubazni taksista ima relativno nov automobil, pri tome sam ja imao malog psa u transporteru.
Ovo prvo, automobil mlađi od tri godine, Jandeks knjiži kao „comfort“ vožnju pa start obračunava sa 530 umesto 320 dinara. Uslugu prevoza ljubimaca obračunava sa 180 dinara.
„Ali, problem je što ja ovo Vama ne smem da naplatim jer mi moramo da vozimo po taksimetru, razume se“, kaže vozač. „Tako po Jandeksu ja svakog meseca zaradim deset ili dvadeset hiljada dinara više nego što stvarno naplatim.“
Poslovna praksa Jandeksa (Yandex), sada dominantnog na beogradskom tržištu taksi-prevoza, tako dolazi na granicu prevarne radnje.
Jer, ako mušterija ima Jandeksovu aplikaciju i odabere da plaća preko nje – onda ode onih 390 dinara koji se, po taksimetru, zapravo ne smeju naplatiti. Računa se da je mušterija prihvatila ugovorenu cenu, plativši u aplikaciji.
Ali, malo je reći da je to siva zona. Taksi nije kočija na Divljem zapadu nego deo sistema javnog prevoza. Po aktuelnom rešenju Grada Beograda, kao i ranije, cena u taksimetru se formira od cene starta, cene po kilometru i cene čekanja, i to u tri tarife. Start trenutno košta 320 dinara.
„U cenu taksi prevoza uračunat je i prevoz prtljaga putnika u granicama veličine i nosivosti prostora za prtljag“, piše u rešenju.
Nikakvo dodatno naplaćivanje prevoza ljubimaca nije predviđeno, pogotovo nikakva „comfort“ vozila sa skupljim startom niti „prioritetni“ dolazak vozila koji Jandeks takođe nudi.
„Mnoge stranke sad znaju za taj jadac“, priča mi taksista. „Naruče preko Jandeksove aplikacije, kad je špic, da im vozilo dođe ekspresno, ali odaberu da plate u kešu. I onda naravno ne mogu da im naplatim tu uslugu ekspresnog dolaska.“
Sve mora po taksimetru jer on nije šala. Prevoznici godišnje nose taksimetre ne proveru i baždarenje i to takođe plaćaju papreno – nedavno je taksa, bez ikakvog smislenog razloga, skočila sa 2.100 na 7.200 dinara.
Pohod Jandeksa na beogradske ulice je bio nemilosrdan i čovek izbora skoro da više nema. To važi i za mušterije i za taksiste.
Recimo, ja sam pomenutu vožnju naručio telefonom od Pink taksija i nju je dispečerka mogla da prosledi radio-vezom ili Pinkovom aplikacijom, kao i do sada. Ali ne, sada to mora preko Jandeksa.
Ukupno 32 taksi udruženja su u sistemu ove ruske firme. Koliko je poznato, samo Naxis taksi uopšte ne sarađuje sa Jandeksom.
Naširoko je hvaljeno kako Jandeks sprečava prevare, štelovanje taksimetra, vozikanje naokolo po gradu – jer aplikacija kontroliše putanju – što sve jesu delom bili problemi.
Sa druge strane, malo se pisalo o nepojmljivoj moći i nepojmljivim novcima koji su sada u rukama Jandeksa.
Vozači tvrde da im aplikacija sada uzima oko 12 odsto od bruto-cene vožnje, što mnogi osećaju kao harač. U većini taksi-udruženja, članarina inače košta između 8 i 16 hiljada dinara mesečno. Ona podrazumeva radio-vezu ili internu aplikaciju preko koje se primaju vožnje.
Sa onime što se plaća Jandeksu, ta suma može da se upetostruči.
„Moj trošak poreza, dažbina, moj benzin, moja amortizacija, moj trošak zdravstvenog pregleda i svih taksi, moj automobil i moje vreme i energija – a Jandeksu da dam 12 odsto?“, čudi se jedan drugi taksista u čijem udruženju vozači mogu da biraju da li hoće ili neće Jandeks.
„Pride, oni i nemaju dispečere. Sve radi algoritam. A kad postanu stoprocentni monopolisti, ima da traže i po 30 odsto“, kaže on.
Sa druge strane, aplikacija bi trebalo da nagrađuje bolje vozače koji dobijaju ocene mušterija. I one vrednije, koji su stalno na drumu. A opet, i oni sada moraju da rade više da bi zaradili isto kao pre, zbog visokih nameta Jandeksa.
Do sada se radno vreme taksista uopšte ne tematizuje, ali ovaj reporter još nije sreo nekog ko ne kaže da radi barem 60, a češće oko 70 sati sedmično za volanom. Koliko je to uopšte bezbedno, drugo je pitanje.
Za mušterije se cena nije menjala, no premijer Đuro Macut je nedavno počeo da zagovara „liberalizaciju“ tržišta, više vozila i slobodno formiranje cena. Ako se krene tim putem, pobuna taksista je zagarantovana, iako su dolazak Jandeksa prespavali.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!', 'pageDate': '2026-04-26 11:11:31', 'pageAuthor': authors, 'visitorType': visitor_type, }); console.log(post_id); console.log('Pushed'); });