Spektakularno otkriće novinara pokazalo je kako izraelski snajperisti ubijaju palestinske civile. Jedan od vojnika je iz Minhena pa je sada na potezu nemačko tužilaštvo
Da li je Danijel G. još u Minhenu? U tom gradu verovatno još ima prijavljenu adresu. Rođen je i odrastao tamo, ali se svojevremeno javio u izraelsku vojsku i postao snajperista u Padobranskom bataljonu 202. Danas ima 25 godina.
Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR) sada je podneo krivičnu prijavu protiv G. zbog sumnji da je u Gazi snajperom ubijao palestinske civile.
I bez te prijave, nemačka tužilaštva sigurno znaju za slučaj nakon spektakularnog otkrića više medija – nemačkog javnog servisa ZDF, nedeljnika „Špigel2, londonskog „Gardijana“ i Arapskih reportera za istraživačko novinarstvo.
Oni su ove sedmice objavili rezultate dugog istraživanja kojim su Danijela G. identifikovali kao jednog od snajperista iz Gaze, a njegove žrtve kao nenaoružane civile.
Hvale se ubijanjem
Priča o tome je filmska. Reporteri su se jednom saborcu Danijela G. predstavili kao izraelski dokumentaristi koji snimaju film o „izraelskim herojima“. U navodnoj pauzi snimanja, ostavili su kamere uključenim. I tu je saborac Danijela G. praktično izneo dokaze protiv sebe i G.
Pokazivao je reporterima snimke od novembra 2023. iz grada Gaze. Rekao je da su sa prozora pucali na sve što se mrda, ne znajući na koga tačno pucaju i nemajući poseban povod osim što su se Palestinci zadržali u „borbenoj zoni“. Danijel G. je „eliminisao osam terorista“, hvalio se drug.
Neko od izraelskih vojnika je još ranije objavio snimke ubistva sa lica mesta na Jutjubu. Vidi se više leševa, jedno ubistvo zabeleženo je uživo. Video je uklonjen, ali ga novinari poseduju.
Iako su snimci poznati odranije, sada su novinari uspeli da identifikuju šest žrtava snajpera – od toga četiri ubijena i dva ranjena čoveka. Mahom su u pitanju muškarci iz velikog porodičnog klana u gradu Gazi. Taj klan je čak u sukobu sa Hamasom.
U trenutku nekih ubistava, nenaoružani muškarci su pokušali da priđu telima svojih rođaka, pre nego što su pogođeni.
Tužilaštvo na potezu
Za sada nema podataka šta je nemačko tužilaštvo preduzelo niti da li je Danijel G. još u Minhenu. Ako je i bio, imao je već nekoliko dana da eventualno pobegne.
Kada su prvi snimci Danijela G. počeli da kruže mrežama – tada još bez opsežnih podataka ko su bile žrtve – nemačko tužilaštvo je pokrenulo predistragu pa je brzo obustavilo prošlog januara. G. nikada nije ispitan.
Pravnici nemaju sumnje da je u pitanju ratni zločin. „Humanitarno međunarodno pravo zahteva da se razlikuje između vojnih i civilnih ciljeva“, kaže Kristof Zaferling, profesor krivičnog i međunarodnog prava. „Ne može se definisati zona u kojoj je sve što mrda automatski vojni cilj.“
Nemačka ima takozvani univerzalni princip kada su u pitanju ratni zločini – može da goni bilo koga za bilo koji ratni zločin koji je počinjen bilo gde.
Do sada nijedan Izraelac nije završio na optuženičkoj klupi, mada je podneto barem šest krivičnih prijava protiv ljudi koji imaju i nemačko državljanstvo ili se veruje da su boravili u Nemačkoj.
Izraelski zločini u Gazi – gde je do sada pobijeno preko 60.000 ljudi, a srušeno oko 90 odsto objekata – u Nemačkoj su osetljiva tema s obzirom na nacističku istoriju, holokaust i tvrdnje nemačkih političara da je postojanje Izraela nemački „državni rezon“.
Međutim, sada se i u Nemačkoj otvorenije priča o zločinima Izraela, pa čak i razmatra doskora nezamislivo – da li Izrael čini genocid u Gazi?
No Vlada Fridriha Merca i dalje u okviru EU blokira čak i najmanje sankcije protiv Izraela. Za sada se razmatra jedino da se prestane sa opskrbom Izraela onim nemačkim oružjem koje može biti upotrebljeno protiv civila u Gazi.
Masovni protesti, provala nasilja, socijalno nezadovoljstvo i rekordno niska popularnost predsednika – Emanuel Makron je svojevremeno obećao revoluciju, a sada pubuna na ulicama širom otvara vrata za Marin le Pen
Dok se Kanada suočava sa posledicama američkih carina, separatistički pokret u naftom bogatoj Alberti dobija na snazi. Premijer Mark Karni pokušava da očuva jedinstvo zemlje novim ekonomskim obećanjima
Posle nasilnih protesta u više francuskih gradova, predsednik Emanuel Makron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Lorana Nunjeza. Premijer Sebastijan Lekornu saziva krizni sastanak, dok se policija i lokalne vlasti suočavaju sa posledicama nereda
Protesti u Albaniji traju danima, uz sukobe sa policijom u Tirani. Demonstranti traže ostavku Edija Rame, koji odbija da se povuče.
Predsednik Francuske Makron poručio je javnosti da će biti beskompromisan prema učesnicima nereda, i da razume zabrinutost naroda zbog rasta cena
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
