Zoološki vrtovi rutinski ubijaju „prekobrojne“ životinje – antilope, zebre, čak i majmune. I bacaju ih lavovima i tigrovima. Da li to rade i u Beogradu
Krajem jula, uz interesovanje medija i proteste aktivista za zaštitu životinja, zoološki vrt u Nirnbergu streljao je deset gvinejskih pavijana. Smeštani su u kutije, pucano im je u glavu. Kažu, bezbolna smrt. Još dva su uginula pod anestezijom tokom poslednjeg pregleda.
Trebalo je da bude još mrtvih, ali bili su premladi. „Vezanost za majku bila je prevelika“, rekao je za Zidojče cajtung direktor vrta Dag Enke. Kaže, osetili su olakšanje kad su prestali da ubijaju.
Zašto bi, dođavola, jedan zoološki vrt pogubio životinje koje inače drži u vrtu?
U konkretnom slučaju, jer je prostor za pavijane predviđen za boravak 25 odraslih jedinki. I sada, posle masakra, ostao je jedan previše, njih 26.
Ispostavilo se da svega desetak vrtova u evropskom udruženju EAZA uopšte drži gvinejske pavijane i nijedan nije mogao da ih uzme. Ideje da se smeste u ograđene parkove prirode propale su.
U istraživanju Zidojče cajtunga međutim postaje jasno – ubijanje životinja uopšte nije retko, naprotiv. Navodno u 300 vrtova koji spadaju u EAZA godišnje se potamani između 3.000 i 5.000 jedinki. Od 23 vrta u Nemačkoj, koji su odgovorili na upit lista, čak 20 ubija „prekobrojne“ životinje – i daje ih predatorima kao hranu.
Da li to rade u Beogradu?
„Mi to ne praktikujemo. Javnost bi nas razapela“, kaže za „Vreme“ jedan izvor iz beogradskog zoo-vrta. Koji je, uzgred, toliko tesan za sve životinje koje ima da godinama ne može da uđe u evropsku asocijaciju.
U Srbiji je, kaže dalje, jedino moguća eutanazija koju izvodi veterinar kad životinji više nema spasa i kad se strašno muči.
Javnost je htela da razapne i rukovodstvo vrta u Nirnbergu zbog pavijana. Aktivisti su postavili šatore ispred kapija. Podneto je 350 krivičnih prijava protiv vrta. Ima i pretnji.
Pa opet, direktor Enke kaže: „Ako ubuduće ne budemo imali mesta ili grupa bude prevelika, i tada ćemo morati poneku životinju da uklonimo.“ A takođe kaže da to nikad ne bi uradio sa gorilama: „Emotivno to ne bismo podneli iako je nedosledno i neprofesionalno.“
Pavijani su pak prvo obezglavljeni – glave su na naučnom ispitivanju – dati lavovima. Posetioci vrta su narednih dana lepo mogli da vide kako ih velike mačke razdiru i jedu.
Kengura baci lavovima
A opet, jasno je da ljudi nemaju isti odnos prema svim životinjama. I u Beogradskom vrtu se vide, recimo kod zmija ili ptica-grabljivica, mrtvi miševi i pilići.
Često znamo da reagujemo po „cuteness indexu“ – po tome koliko su nam životinje simpatične. Na dnu su insekti i štetočine, onda ribe, pa krave i svinje, antilope i zebre, pa žirafe i slonovi. Na vrhu – čovekoliki majmuni.
Iako zakonodavstvo nije isto svuda, u EU je načelno dozvoljen uzgoj i ubijanje životinja zbog hrane. To važi i za zoo-vrtove.
Često uzgajaju „previše“ životinja da bi ih dali predatorima. Koze, antilope, ali i pokoji kengur koji polomi nogu – završe kod lavova i tigrova. Da ne pominjemo kuniće ili morsku prasad.
Super za lavove – hranjenje celim životinjama, gde žvaću kroz kost i krzno, odlično je za zube. A i prekrati im vreme.
Čemu sve to?
Zoološki vrtovi su naime, piše Zidojče, zaduženi i za produženje vrsta koje čuvaju. Ali, pošto prirodne selekcije nema, onda se desi da životinja bude previše. Ili ih namerno uzgajaju previše. A kome treba antilopa? Njih ima dovoljno.
„U zoološkim vrtovima se životinjama uzima skoro sve što čini prirodni život“, kaže Laura Zodrov iz organizacije Pro Wildlife, koja protestuje u Nirnbergu. „Ne mogu da se kreću slobodno, da migriraju, love“, dodaje. Pa je onda, smatra, licemerno kad neko ima obavezu da ih razmnožava.
A opet, direktor nirnberškog vrta Enke kaže da je svesno išao u medije. Mesecima su svi pratili šta će biti sa pavijanima. Kaže, hteo je da pokrene načelnu debatu o ovoj stvari.
Jer, premda zoo vrtovi rutinski ubijaju životinje, javnost o tome malo zna.
Enke i vrt će sada morati da istrpe postupak. Da su rekli da su pavijani ubijeni radi hranjenja predatora, ništa im ne bi bilo. Ali pošto su iskreno rekli da je razlog kontrola populacije – to bi moglo biti kršenje zakona o zaštiti životinja.
Zaprećeno je do tri godine robije, ali je verovatnija novčana kazna. Tako je prošao vrt u Magdeburgu kada je 2008. jedan slučaj odande potresao Nemačku.
Naime, u Magdeburgu drže sibirske tigrove. Na svet su došla tri tigrića – nažalost po njih, sa genima sumatranskog tigra. Poslednje što su osetili bio je ubod smrtonosne injekcije.
Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o roditeljima-negovateljima. Njime se uvodi pravo na status roditelja negovatelja i negovatelja, kao i mesečna novčana naknada od 65.000 dinara, uz uplatu doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje
Dok se javnost bavi time kako su pojedini kružni tokovi u Beogradu „ukrašeni“, ostaje pitanje koliko su ispunili svrhu svog postojanja
Dve osobe su uhapšene zbog pokušaja ubistva Milana Ostojića Sandokana u Šapcu, saopštio je MUP. On je zadobio više prostrelnih rana i operisan je na VMA
Ugovori bez tendera su u Beogradu prošle godine činili značajan deo potrošnje. U zaobilaženju javnih nabavki prednjačio je Sekretarijat za saobraćaj
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Sve dileme oko toga da li će naprednjaci predvođeni Aleksandrom Vučićem približiti Srbiju Evropskoj uniji su lažne – neće, ne pada im na pamet. I tu dolazimo do studentske liste i Kosova i Metohije
Fudbal, kriminal, politika i skaj aplikacija
Zašto Nemanju Vidića nema ko da štiti Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
