Sada bi e-bolovanje trebalo da spreči lenje srpske radnike da uzimaju „lažna bolovanja“. Iako mediji, zvaničnici i poslodavci jadikuju zbog „epidemije lažnih bolovanja“, istina je skroz suprotna – u Srbiji se radi najviše i boluje najmanje
Hoćete da saznate kako da bezobraznog radnika uhvatite na „lažnom bolovanju“? Nema problema, samo uplatite 22.500 dinara za seminar od četiri sata koji je najavljen za kraj septembra u hotelu „Moskva“ u Beogradu.
Acta media, firma koja organizuje predavanje, najavljuje da će onde govoriti profesor medicine rada Petar Bulat sa Medicinskog fakulteta i advokatica Ana Arambašić.
Posebno bi se pričalo o novini zvanoj e-bolovanja i kako ona može da pomogne u suzbijanju „zloupotrebe prava na bolovanje“.
To elektronsko izdavanje potvrda o bolovanju već se kao pilot-projekat sprovodi u četiri doma zdravlja u Beogradu – tako je do sada otvoreno između 6.000 i 7.000 bolovanja.
Nikola Radoman iz Ministarstva zdravlja je za RTS rekao da sada sistem treba da zaživi svuda u Srbiji, a da se sprema i portal za poslodavce. „U budućnosti, od izabranog lekara do poslodavca će ići direktno i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad i doznaka“, kaže on. Poslodavac ne bi trebalo da ima uvid u dijagnozu.
Lončarove uhode
U test-fazi pacijenti sami dobiju potvrdu pa je proslede poslodavcu. Svi građani se pozivaju da budu registrovani na portalu e-zdravlje. Država se u to uzda.
Jer, najavljujući e-bolovanja, zvaničnici poput ministra zdravlja Zlatibora Lončara su ponovo nedavno otvorili temu „lažnih bolovanja“, neke vrste fantoma koji stalno kruži Srbijom.
Lončar je početkom jula rekao da je u Srbiji veliki problem „otvaranje bolovanja kada dođe sezona radova“ i da ljudi koji rade u fabrikama ili preduzećima otvaraju bolovanja i odlaze da rade na imanja, te fabrike i ljudi koji vode te fabrike „trpe“.
Pa je još najavio komisije koje će tragati za radnikom na bolovanju – kod kuće i u zdravstvenoj ustanovi. Ako se ispostavi da nije ni tamo ni ovamo, teško njemu.
Drugim rečima, Lončar najavljuje da će država raditi ono što su do sada sumnjivim metodama radili privatni detektivi ako ih angažuje poslodavac.
Navodno, kažu poslodavci, u Srbiji je stalno u toku „epidemija lažnih bolovanja“. Ali, kada se podaci malo zagrebu, postaje jasno da je to ipak epidemija izmišljotina o „lažnim bolovanjima“ u kojoj veliku ulogu igraju i mediji.
Kako mediji lažu
Do danas se po medijima prepisuje „procena“ Unije poslodavaca iz 2022. godine da godišnje u Srbiji ima oko 40.000 lažnih bolovanja.
Ta „procena“ dolazi verovatno otuda što je Republički fond za zdravstveno osiguranje te godine izvršio 2.500 provera bolovanja i „utvrdio određene nepravilnosti“ u 12 odsto slučajeva.
Kako se u Srbiji godišnje prijavi oko 280.000 bolovanja, ako je uzorak Republičkog fonda dobar, onda 12 odsto iznosi 33.600 bolovanja sa „određenim nepravilnostima“.
Unija poslodavaca je, dakle, lake ruke to zaokružila na 40.000 i, što je još gore, izmislila da „određene nepravilnosti“, koje mogu biti proceduralne ili birokratske, znače „lažno bolovanje“.
A najgore od svega je što mediji to naprosto prepisuju i daju režimu potku da se obračunava sa „lažnim bolovanjima“.
A sada istina
Istina je sasvim suprotna – sa 280.000 bolovanja godišnje na oko dva miliona klasično zaposlenih (dakle, bez malih preduzetnika ili ljudi sa poljoprivrednih gazdinstava), Srbija spada u pet zemalja Evrope u kojima se daleko najmanje boluje, pokazuju podaci Eurostata.
Barem 85 odsto ljudi ne ide na bolovanje uopšte tokom godine. Nema navodno ni kijavicu, ni grip, ni stomačni virus, ni povrede na radu, ni psihičke tegobe.
Poređenja radi, kod evropskog šampiona bolovanja Nemačke svaki radnik dvaput u proseku ide na bolovanje. Kad bi to radnici u Srbiji radili, imali bismo četiri miliona bolovanja godišnje – petnaest puta više nego do sada.
„To ne znači da smo mi zdrava nacija, već da naši radnici bolesni idu na posao, jer se plaše reakcije nadređenih i potencijalnih posledica“, rekla je ranije za „Vreme“ Ranka Savić iz Asocijacije nezavisnih i slobodnih sindikata.
„Pri tome, naši radnici spadaju među najmanje plaćene u Evropi, a Zakon o radu je inače vrlo velikodušan za poslodavce i gotovo uvek na njihovoj strani, a loš i jako restriktivan kada su radnici u pitanju“, dodala je ona.
Ali, činjenice na stranu – samo upišite u Gugl „lažna bolovanja“ i videćete uzduž i popreko medijske scene, i režimske i one druge, iste priče o lažno bolesnim Srbima i iste jadikovke poslodavaca.
Dok se javnost bavi energetskim i ekološkim pitanjima data centara, ključna dilema ostaje u senci – koliko su podaci građana zaista zaštićeni u digitalnim sistemima države
Vlast tvrdi da je snabdevenost gorivom na malim i velikim pumpama redovna i da je zaštitila tržište i građane od visokog rasta cena. Da li je slika zaista tako idilična
U apotekama je opet gotovo nemoguće naći veće pakovanje fiziološkog rastvora od 500 mililitara, po drugi put od početka godine
Prema upozorenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda, Srbiju u naredna tri dana očekuje nagla promena vremena
Drastična promena vremena u narednim danima, zahlađenje sa kišom i pljuskovima
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
