U reviziji istorije i gradnji mita o bezgrešnim Srbima nema mesta za zločine učinjene u ime Srbije i Srba, samo za žrtve i heroje. Pitam se čemu onda onaj odlazak u Srebrenicu, kada je isti ovaj Vučić želeo da se pokloni žrtvama koje su ubijene kada je srpskim jedinicama komandovao Ratko Mladić
Ovog ponedeljka u Srbiji smo imali dve sahrane – jednu pravu, jednu simboličnu.
Prvu je zvanično organizovala porodica generala Ratka Mladića, čiji su posmrtni ostaci posle opela sahranjeni na Topčiderskom groblju. Iako se radi o ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, osuđenom u Haškom tribunalu zbog ratnih zločina, država je porodici pružila ne samo logističku pomoć, već je Mladić sahranjen uz sve državne počasti.
Istini za volju, među ožalošćenima nije bilo Predsednika Vučića – on je pronašao način da izbegne prisustvovanje sahrani, ali je ceo državni vrh bio prisutan. Uz prenos na nekoliko televizija mogli smo videti veliki broj ministara i najviših državnih zvaničnika, te kolonu koju su pratile vojničke počasti. Neke televizije su se danima pripremale ovaj medijski događaj, koji je očigledno iskorišćen u dnevnopolitičke svrhe. Poruka biračima je da je Vučić najveći Srbin, najveći patriota koji se neće saginjati pred Hagom, Zapadom ili EU. Vučićev režim prikazan je kao “branitelj Srpstva” koji se bori protiv istorijskih nepravdi koje nam je doneo Haški tribunal.
Naravno, Vučić nikada nije u pitanje doveo priznavanje ovog suda, njegovih odluka ili, ne daj bože, prekinuo saradnju sa Hagom i poništio njegove odluke. Umesto toga, decenijama on i radikali čine sve da Hag prikažu kao mesto na kojem se nepravedno sudi Srbima.
U ovoj reviziji istorije i gradnji mita o bezgrešnim Srbima, jedinim žrtvama, nema mesta za zločine učinjene u ime Srbije i Srba, samo za žrtve i heroje. Pitam se čemu onda onaj odlazak u Srebrenicu, kada je isti ovaj Vučić želeo da se pokloni žrtvama koje su ubijene kada je srpskim jedinicama komandovao Ratko Mladić.
Taj neprekidni šum dvostrukih poruka mogli smo osetiti tokom prenosa kretanja povorke sa kovčegom, koji su od crkve do groblja pratile hiljade ljudi. Mladić je, uprkos činjenici da je bio komunistički oficir, postao srpski heroj gotovo natprirodnih moći, a svoje izjave o njemu promenio je i Milorad Dodik, koji ga je ranije otvoreno kritikovao. Zaboravili smo i na višegodišnju potragu za Mladićem koji se krio, a kojeg je zapravo deo tajnih službi krio od onog dela koji ga je tražio.
Ovaj državni spektakl možda nije smetao Vučićevim biračima, ali nas je još više udaljio od okruženja – prvenstveno od BiH, koja je diplomatske veze sa Srbijom svela na istorijski minimum. Nije bila oduševljena ni Marta Kos, koja je odgodila posetu Srbiji, ali je zato super prošlo gostovanje predsednika Uzbekistana. Da se slično sličnom raduje, shvatićete ako se iole pažljivije informišete o stanju slobode medija i ljudskih prava u Uzbekistanu.
Ali tek što pokopaše Mladića, premijer Đuro Macut je objavio poziv predsedniku Vučiću da raspusti Skupštinu i raspiše nove izbore. Macut je zapravo izvršio politički harakiri samo dva meseca pošto je u Skupštini, na specijalnoj sednici o poverenju Vladi, zaključeno da je ovo istorijska Vlada koja je dobila najviše ocene, očuvala mir i stabilnost zemlje, smanjila tenzije i ujedinila zemlju i ne znam šta sve još super uradila. Macut je u kombiju obilazio sela i po vašarima, uz ministra Lončara, pregledao seljake koji ne znaju gde im je Dom zdravlja. U svakoj zemlji bi pad Vlade bio glavna vest, ali se Macut, čak ni ovom prilikom nije izborio za sličicu na naslovnim stranama novina, osim ponegde u veličini slike iz pasoša, uz koju uvek stoji ili Vučić ili Mladić, neuporedivo veći. Mi smo zapravo već znali da je Vučić na glavnom odboru SNS-a izabran za jedinog kandidata za premijera, da će Vlada umesto 30 i kusur imati samo 12 ministarstava, a da će Vučić raspisati izbore ili 9. ili 10. septembra.
Setio sam se kako je premijera Cvetkovića, iz vremena kada je Boris Tadić bio predsednik, karikaturista Marko Somborac prikazivao kao kafe kuvaricu. Taj već mali značaj je sa Đurom Macutom dodatno srozan ispod nivoa prepoznatljivosti. Za mene će ostati upamćena dva gafa, od kojih je jedan njegovo pogrešno napisano ime u dokumentu koji je objavila kancelarija Vlade Srbije, a koji je dostavljeno medijima. Drugi primer je kontramiting na Autokomandi, kada ga Vučićevo obezbeđenje nije prepoznalo pa ga je ćušnulo u stranu pred kamerama.
Vučić je javno predsedavao sednicama Vlade, brecao se na ministre, ponižavao ih, dok je Macut imao zadatak da otvori sednicu i da Vučiću reč. To je čovek koji je, navodno, bio na ručku u restoranu “27” dan nakon što je u njemu izvršeno ubistvo, a da li je bio namerno ili slučajno, nemamo pojma. Na ovo pitanje na koje se odgovara sa “da” ili “ne” u Skupštini nismo dobili odgovor. Zato imam utisak da se niko neće preterano dugo sećati premijera Macuta i njegovog istorijskog mandata. Čovek je uspeo da se ne izjasni ni o jednom važnom državnom pitanju.
U Srbiji je počelo prijavljivanje za famoznih 6000 dinara iz Državnog akcijskog fonda, a u najavi je isplata ovih para i za preminule akcionare. Kada se dele pare živima i mrtvima, to obično znači da će ubrzo izbori. Ako se sada Srbija ubaci u predizbornu groznicu i ako Vučić zaista raspiše izbore, mi ćemo izbore imati negde u vreme kada se Ratku Mladiću bude davalo četrdeset dana. Opet grobljanska politika.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Neko će reći, pa šta te čudi što su “Zvezdini” navijači razvili gigantsku fotografiju osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića i zajedno sa “Grobarima” skandirali njegovo ime? Da je bilo samo to, niko možda ne bi ni reagovao. Kao – to su već radili i šta sad? Ali sve to je začinilo ono što je pisalo ispod te slike, taj pogani poklič “Pravac Potočari”. Reč je najodvratnijoj stvari koja se ikada pojavila na toj tribini i na tom stadionu. Zbog toga bi ga trebalo zatvoriti za sva vremena
Ispraćaj osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića uz vojne počasti logičan je epilog decenijske medijske i političke rehabilitacije
