Persona

Persona se u Jungovoj psihologiji smatra našom društvenom maskom, svojevrsnom fasadom koju čovek pokazuje spoljnom svetu. Ona nam pomaže da se lakše prilagodimo društvenim normama, da ispunimo svoje uloge (predsednik, premijer, vođa, roditelj…), ali i da štiti naše Ja od eventualnih kritika. Pod maskom (personom) se lakše živi, kako je nekada pevao Vajta.

Predizborna kampanja je u Srbiji zvanično počela 9. septembra 2026. i od tada je Aleksandar Vučić, kao nosilac liste, u medijima promenio neverovatan broj maski. Na njegovom zvaničnom sajtu sam u ovom periodu pronašao gotovo 50 kraćih i dužih spotova čije ukupno trajanje možemo meriti dužinom bar dva celovečernja igrana filma. Poput Barbike, koju su devojčice mogle da preoblače i/ili dobiju u različitim ulogama (manekenka, novinarka, parti Barbi, Malibu Barbi, stjuardesa,… izvinite, dalje ne znam), Aleksandar Vučić je biračima ponudio sebe u nekoliko desetina različitih izdanja.

U ovoj analizi pogledao sam samo spotove i shorts-e na Jutjub kanalima, a njima treba dodati i klipove koji su možda snimljeni samo za Instagram i TikTok. Megalomanskoj produkciji dodajte i bočne kampanje u kojima su akteri njegovi najbliži saradnici – Mali, Ana Brnabić, Vučević – koji su bili više nego produktivni u ulozi pominjača lika i dela Aleksandra Vučića. Dodajte tu i sate funkcionerske kampanje na svim televizijama pod kontrolom vlasti (a znajući da najviše tri kablovske televizije to nisu) i okrugle stolove sa stotinama hvalilaca iz ugla “analitičara” i dobićete jednu maratonsku monodramu koja traje 45 dana bez prekida.

ČETRDESET PET DANA MASKARADE

Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme, jer teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe, ili se u to računa onih 6000 dinara za svaku punoletnu osobu. Jako bi me zanimalo mišljenje kolega širom sveta o eksperimentu u kojem čovek traga za sopstvenim identitetom menjajući maske ili svoju personu u medijima 45 dana bez prekida.

Da vas sada samo podsetim na delove ove maskarade.

Prema mom sećanju, a slike se mešaju, od ostavke i raspuštanja Skupštine i raspisivanja izbora, Vučić je ekranizovao svoj obred prelaska od predsednika ka kandidatu za premijera, ili “običnom građaninu”. Usledila je serija klipova gde on kreće u narod, pa kobajagi peca, obilazi sela i gradove. Međutim, već sutradan je emitovan prvi spot, već snimljen i montiran, nagoveštavajući buduće transformacije.

Vučić – KONOBAR, sećate se, za svakog ima ponešto, za sve tri generacije, za sve uzraste i bate i seke. On sa blokčetom prima porudžbine, uvaljuje svoje kad nema ono što gosti traže. Ne pominje se plaćanje, bakšiš, svođenje računa, naduvan račun, keš ili kartica.

Vučić – UJEDINITELJ, kežual odeven, noć je, igralište u kraju, basket, dve ekipe, on ih miri i kao trener ujedinjuje, navija za Srbiju. Ovi ga ne prepoznaju, klinci. On ih uči da dodaju loptu, a neprekidno solo igra. Nekoliko spotova nastavlja se sa ovom personom.

Postoji i podvarijanta – UJEDINITELJ/ POMIRITELJ, najčešće i naročito u govorima tokom mitinga. Teško je poverovati da će to mirenje biti različito od SMIRITELJ-a, jer se u ovoj fantaziji oni koji ne misle kao Vučić pozivaju da se smire, pa ćemo kao da se pomirimo, pa ćemo da se ujedinimo.

Vučić – NAVIGATOR, poput Šojića koji je kapetan Bele lađe. Vučić u kolima onoj porodici iz kafane objašnjava koji je pravi put, oni ga ne prepoznaju. Pred nama su dva puta, kaže se u spotovima – Vučićev put i “drugi put”. Pogodite koji je pravi, a onaj drugi vodi ko zna kuda. Spot igra na strah od promene koja je predstavljena kao katastrofa.

Vučić – POKRETAČ čiji je slogan da Srbija ne sme da stane, a jedini izvor energije za taj motor je pogađate, ne dizel, ne benzin, ne gas, ne struja, ne nuklearna energija, već sam Vučić. On je ujedno i gorivo i motor.

Vučić – ŽRTVA optužbi i uvreda, flasteri su polepljeni po njemu, etikete koje ga ne dotiču… On ih skida. Sebe, umesto agresora, prikazuje kao žrtvu. Prikazane su izjave članova porodice, nebrojene pretnje zatvorom ili atentatima, fabrikovane ili stvarne pretnje raznih ludaka sa društvenih mreža koji su prikazani kao “blokaderi i studenti”.

Vučić – SVEVIDEĆE OKO, jer je putujući po Srbiji slušao pritužbe i žalbe i uverio se da je 70 odsto funkcionera korumpirano. On će rešiti probleme svakom pojedinačno. Ostaće deca na selu, gospođi će biti jeftinije lečenje, a onom drugom domaćinu neće deca otići u inostranstvo. Čovek je kao Saruman, sve vidi i sve čuje, zna svako selo i svakog domaćina.

Vučić – BELI MAG, serija spotova – da ne ureknemo! Ako hoćeš nešto da promeniš ili da popraviš, sigurno ćeš da najebeš. Ne diraj ništa, dobro je ovako kako je. U podvarijanti poruka glasi: “Dobro je, ne menjaj!”

Vučić – LICE NARODA, u recitaciji o Srbiji, naravi naših ljudi, koju sve brže i brže čita, rekao bih Laza Ristovski pominju se arhetipske osobine – od upornosti, inata, svađe, sloge i jedinstva; menjaju se vremenske prilike, grmi, seva, suša, poplava, radost, tuga,… na kraju spota vidimo jedno lice koje sumira celu Srbiju, SUPERSRBINA kojeg dobijete kada spojite sve ljude u jednu personu – Vučića! Poruka je veoma perfidna: on je ono što smo mi svi zajedno, on je suma svih nas. Duboko se ne slažem sa ovom konstatacijom. Uz ovo zapravo ide navijanje i skandiranje: ACO, SRBINE! On bi bio taj poslednji čovek, gde se ispunjava Vučićeva fantazija o sebi kao istorijskoj ličnosti.

Vučić – ŠOFER, gde je u nekoliko spotova prikazan kao vozač koji peva u kolima, objašnjava kuda ide Srbija. On nije putnik, već vozač.

Vučić – PUTNIK, samo u vozu, ali tu ima neke novinare/ novinarke da ćaskaju i ekipu koja mu peva i skandira. U spotovima sa taksistima postaje neka vrsta nevidljivog putnika. Taksisti su svesni da nije savršeno, ali od kako je Vučić tu, sve je bolje – poruka je da se ide samo napred.

Vučić – FILOZOF, po mom mišljenju, najzanimljiviji deo kampanje, potencijalno i najluđi: duel sa kamenom za kupus u voćnjaku. Ova ego povreda, odbijanje razgovora sa njim možda je najjači udarac koji je dobio u medijima: prema taktici Sun Cua, pobeda je kada izbegneš sukob sa protivnikom. Vučićev razgovor sa samim sobom, odnosno davanje glasa kamenu za kupus, bio je znak krajnje nemoći.

Vučić – ZVONCE, poslednji spot koji sam našao do ovog trenutka je porodično okupljanje triju generacija u kojem se svi slože da će glasati za njega i kada se to desi, čuje se zvonce na ulaznim vratima.

I SPS KONJA ZA TRKU IMA

Možda nije pravedno preskočiti nekoliko pokušaja da nam se predstavi Ivica Dačić, koji je pokazao neverovatan nedostatak ideja. Nigde nije SPS u fokusu, baš kao kod Vučića, kao da su u pitanju izbori za predsednika, a kampanja pokazuje da Ivicu gotivi Zaharova kojoj je pogodio veličinu jeleka, Monika Beluči mu potpisala fotku, a Ivica je TAJMTREVELER pošto se pojavljuje na slici Oskara Kokoške, na portretu iz dvadesetih godina dvadesetog veka.

Najluđu poruku je biračima poslao Ivica NUMEROLOG jer se pred dan izbora pomera sat pa će kao 3 postati 2. Magično će, valjda, birači Studentske liste glasati za Ivicu, FAKTORA, što mu je oficijelni nadimak.

PARALISANJE PROPAGANDNE MAŠINERIJE AV

Studentska lista je, koliko je meni poznato, na televiziji emitovala samo jedan spot. Tu smo videli kandidate sa liste koji u otkrivajućoj poruci mirnim tonom najavljuju da su Srbiji potrebni svi, da ona nije samo jedan čovek. Dakle, potpuna suprotnost Vučiću. Poruka koju spot šalje je da se popravi ono što je loše, da se sačuva ono što je dobro (kasnije se pojavila i treća poruka – da se izgradi ono što nedostaje), ali i poruka “Mi znamo kako”. Ovde se radi o stručnosti, o mnogo ljudi i zajedničkom radu. Ovo je bukvalno jedini spot koji je emitovan u predizbornim blokovima. Ostatak su poruke u besplatnim terminima za predstavljanje i neverovatan broj spotova na društvenim mrežama. Ovde su svakako najinventivniji klipovi i mini-dramska serija u produkciji FDU u blokadi. Uprkos razlici koju je nemoguće odrediti i porediti, Studentska lista je uspela da parira Vučiću više nego ravnopravno dokazujući da se medijska bitka na ovim izborima vodila van televizije, što je bila iznuđena ali fantastično izvedena medijska strategija.

Ovaj tekst nema dovoljno karaktera za detaljnu analizu zaista genijalne kampanje koju su na društvenim mrežama vodili studenti i oni koji ih podržavaju. Ona je nastajala iz velikog broja izvora, potpuno je organska, difuzna i najvećim delom voluntaristička, što je potpuno u skladu sa prirodom ovog pokreta. Studenti i građani su medijskom praćkom potpuno paralisali propagandnu mašineriju AV.

Zaključak je veoma jednostavan. Ma koliko persona promenio, Aleksandar Vučić je svojim biračima ponudio strah od promene i sebe kao jedinu opciju, čak i bez stranke čiji je član.

Na drugoj strani smo videli listu kompetentnih ljudi iza kojih stoji neverovatna energija uprkos nasilju, pretnjama, upotrebi kompletnog bezbednosnog aparata i medija da se studenti i oni koji ih podržavaju diskredituju. Zato sam siguran da su maske pale i da će zvonce iz Vučićevog spota zapravo označiti kraj njegove politike.