Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Šta je to što budi mučninu na bilbordima Srpske napredne stranke?
Dominira motiv dve šake u pozdravu, uokvirene konturom zemlje Srbije. Prateći tekst: Ujedinjena Srbija. Simbolika je jasna: Srpska napredna stranka, a naročito njen član Vučić Aleksandar, doskorašnji predsednik Srbije, vredno rade na ujedinjenju Srbije evo već 14 godina.
Na drugom bilbordu vidimo rečenog Vučića usred koraka i tekst (otprilike) da Srbija napreduje svakog dana.
U redu, svako može da kaže štagod mu padne na pamet, kao što može da tvrdi za sebe da je Napoleon, tricikl, bubamara, ili, šta-ti-ja-znam, princeza Dajana.
Isto je i sa esenesom, a naročito s Vučićem. Verovatno nikada niko nije izrekao više tvrdnji koje se direktno kose sa stvarnošću od Vučića i njegove istinoljubive partijske ekipe, pa iako imaju oštru konkurenciju u Trampu i Putinu, na primer, duboko verujemo da esenovski rekord nikada neće biti oboren.
Evo ovo s bilbordima na primer. Ako je sve ove godine neko nastojao da razvali Srbiju, da posvađa ljude (kako bi, prema onoj poslovici, vladao), da unese nemir i razjedini svaki čvor saglasja, ako je neko lagao bez ikakvog zazora kako bi uneo pometnju među ljude, onda je to Vučić Aleksandar. I sada on vodi kampanju u kojoj sebe predstavlja kao ujedinitelja, a da ne prođe dan da svoje političke neprijatelje, naročito studente, ne nazove imenama masovnih ubica („ustaše“, „teroristi“), ili arhetipskim neprijateljem („izdajnici“). Vrlo neobičan način da se građani ujedine.
No, oko čega bi to trebalo da se narod ujedini, da svi Srbi dišu kao jedan, jel? Pa oko vođe. Tko je vođa? Pa on, Vučić Aleksandra. I oko čega još? Oko politike koju definiše upravo on, Vučić Aleksandar. Koja je njegova politika? Pa, nema je. Osim ako razobručenu pljačku zajedničkih para ne smatra politikom.
Otud opsena na drugom bilbordu da Srbiji sve bolje ide, iz dana u dan. Pa, ne ide. Iz dana u dan, pod vlašću Vučića Aleksandra i njegove neuke ekipe, Srbiji, iz dana u dan, ide sve gore.
Vučić, dakle, nastupa direktno protiv stvarnosti. Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji Aleksandra Vučića da radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje. Upravo je sve suprotno. Kao i u tvrdnjama da su studenti i građani batinaši, premda upravo Vučić organizuje batinaše i šalje ih na građane.
Vučić je, naprosto, izbrisao granice između stvarnosti i obmane, pa kako nema kontrolne instance (medije je zarobio, sudstvo je korumpirao) može da kaže šta god mu padne na pamet, bez ikakvih obaveza ili posledica.
Iako se čini da je stvarnost sazdana od čvrstog materijala – nije tako. Totalitarni režimi su najbolji pokazatelj u kojoj meri je stvarnost krhka tvorevina. Nacizam je posuvratio stvarnost, suspendovao je, i stvorio drugu stvarnost u kojoj su logori za ubijanje (Treblinka, Sobibor, Belzec i Helmno) stvarni koliko i pijace u gradovima. Sovjetski Savez počivao je na dijalektičkom materijalizmu u kojem može sve, pa i GULAG u kojem je stradalo više ljudi nego u nacističkoj Nemačkoj. Da ne pominjemo drugove Mao-Ce Dunga i Pola Pota.
Danas se u disciplini ignorisanja stvarnosti ističu drugovi Putin, Lukašenko i onaj severnokorejski ubica s dečjim licem, dok, moramo reći, stvarnost Trampu pruža ozbiljan otpor.
Kako stvari stoje stvarnost je, ipak, doakala Vućiću. Četrnaest godina pravio nas je budalama, stvarao od nas podanike, isprobao je na svom voljenom narodu sve zamislive gadosti, pa nas, evo, i sada s bilborda ubeđuje kako je stvarnost izdajnička, ustaška i teroristička, dok je on, valjda, brana svemu tome. Verovatno mu veruje nekoliko stotina hiljada sluđenih ljudi koji su se vezali za lik iz beskonačne (i krvave) Informerove sapunice, te nešto onih koji mu ne veruju, ali su ucenjeni, ubijeni u pojam, predani njegovoj obmani.
Ali da on ujedinjuje Srbiju, te da Srbija krupnim koracima grabi u bolju budućnost – a ne u propast – to stvarnost više ne može da podnese. Zato ga u nedelju očekuje tvrd susret sa stvarnošću. Bilbordi tu neće ublažiti udarac.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Stvari se odigravaju zapanjujućom brzinom, jednako zapanjujućom kao i brzina kojom je Vučić priznao ubedljiv poraz. Nestrpljenje je razumljivo, ali nije na mestu
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
