Ivica Dačić je simbolično prineo Branka Ružića kao žrtvu Aleksandru Vučiću pred odsudne izbore. Ali deluje da je Ružić već ponešto postigao svojom ulogom „disidenta“. Jer, govorio je ono što socijalisti po dubini partije ionako misle o naprednjacima
Branko Ružić, večiti pionir Socijalističke partije Srbije, isključen je iz stranke što je postupak kakav se ne viđa često u Srbiji. Pogotovo ne u partijama na vlasti.
Ako je nešto praksa Srpske napredne stranke – a pogotovo večito vladajućih socijalista – onda je to da se „kadrovi“ zadovolje, da za svakog bude ponešto. Vrhunski princip je sprečiti talasanje i gunđanja u sopstvenim redovima i ostaviti utisak monolita.
Teško je reći kada je i zašto Ružić to odlučio da okruni, da javno počne da proziva Aleksandra Vučića i, na kraju, da otvoreno podržava studentski pokret.
Blagonakloni bi rekli da je puklo posle majskih tragedija 2023. godine. Tada su izvori „Vremena“ tvrdili da je Ružić, odmah posle amoka u „Ribnikaru“, rešio da podnese ostavku na mesto ministra prosvete. Sve se prolongiralo na nekoliko dana zbog silnog pritiska da ostavku uopšte ne podnosi.
U tom čitanju, bio je to moralni potez jednog političara – jedini koji ćemo videti tih dana, iako su se na protestima tražile i druge ostavke. Vučiću to nikako nije leglo jer u njegov princip vlasti spada i to da „ne da“ ovog ili onog jer se svako popuštanje tumači kao slabost.
Manje blagonakloni i danas misle da je Ružićevo iskakanje direktno ili prećutno dogovoreni igrokaz sa šefom socijalista Ivicom Dačićem kako bi SPS u svakom slučaju ostao i igri i ako naprednjaci budu razvlašćeni.
No, ako je ovo drugo i bilo slučaj, očito je Dačić morao da prelomi, isključi Ružića i tako se dokaže kao Vučićev lojalista. I to iako tako ruši šanse da SPS bolje prođe na izborima upravo retoričkim odvajanjem od naprednjaka.
Dačić, izmučeni žongler večitog vladanja, eliminisao je ujedno i jedinog čoveka u partiji koji je njemu samom mogao da pripreti. Ako je igrokaza i bilo, od njega više nema ništa.
Ružiću to sve kao da nije mnogo mrsko i da je uračunao ovaj potez svojih stranačkih drugova. Inače ne bi davao sve oštrije izjave niti lakonski govorio da je 15. marta prošle godine bio na studentskom protestu kako bi protegao noge i, eto, prošetao baš tuda.
Paradoksalno, Ružić je učinio poslednju uslugu partiji tako što je podsetio da socijalisti ipak nisu naprednjaci iako im jesu prirepak.
Po dubini partije, na lokalu, socijalisti se već dugo osećaju poniženo od strane kaste naprednjaka čija alavost na funkcije i pare nema granica. SPS, stranka koja je doktorirala stranačko zapošljavanje, u kandžama je još mnogo goreg predatora.
Nije čudo što će se i od pokojeg opozicionara čuti da su socijalisti „bili gospoda“ za ove sada, da nakon Miloševićeve ere nisu nagonili ljude na mitinge niti članstvom u stranci uslovljavali svako zaposlenje.
No, to što je Ružić uradio – sanjajući tako skoro nemogućih sedam odsto glasova za SPS – sada je Dačić poništio vraćajući SPS na onu trasu koju je iscrtao kada je napravio svoju najveću političku grešku. Bilo je tada kada se 2012. godine polakomio na mesto premijera, sa Vučićem kao „zamenikom“.
Nije dugo potrajalo. Da Dačić ima vremensku mašinu, vratio bi se u to doba i nastavio koaliciju sa Demokratama gledajući da zatre SNS i Vučića. Ali, niko nema vremensku mašinu.
SPS će na izbore ipak kao prirepak, sa malim šansama za dobar rezultat i jednako malim šansama da bude jezičak na vagi. Dačić je tako svoju političku sudbinu vezao za Vučića, kao udovice u Indiji koje su spaljivane sa telom pokojnog muža.
Time je Dačić otišao all in na opciju da će vlasti ipak dobiti izbore, ovako ili onako, i da će, umesto udovice, ostati još poželjna udavača.
A Ružić? On će zadržati veze u SPS-u i možda se ipak vratiti sa aurom čoveka koji je bio spreman da odustane od vlasti, što se za Dačića nikad nije moglo reći.
Ne treba zanemariti ni mogućnost da, makar u promilima, Ružić utiče na birače SPS-a da makar na dan izbora ostanu kod kuće. A to nije malo kada se svaki glas itekako računa.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Gde je bio Vladan Đokić dok je boravio u Brazilu – na odmoru ili na međunarodnom kongresu? Pitanje je otvorio Informer, dok je Univerzitet u Beogradu objavio podatak da je rektor 25. i 26. avgusta bio učesnik Prvog međunarodnog kongresa arhitekture i urbanizma u Brazilu
Sukob između Ružića i rukovodstva SPS-a traje duže vreme. SPS podseća da je Ružić između ostalog rekao „da je očigledno da bi studenti trebalo da pobede da bi Srbija pobedila“
Formirana je poslanička grupa „Poslanici uz studente – za kontrolu izbora“ koja trenutno broji 16 poslanika. DS tvrdi da se tako povećava mogućnost kontrolisanja izbora, ali koliko Srbiji zaista treba kontrolora
Jasno je da u Beogradu samo jedan čovek odlučuje da li će država na bilo koji način učestvovati u sahrani: predsednik Srbije Aleksandar Vučić, piše FAZ
Miroslav Aleksić očekuje da će parlamentarni izbori biti održani 25. oktobra i da će biti raspisani početkom naredne nedelje
Aleksandar Vučić dolazi u Novi Sad u petak (4. septembar). Hoće da pokaže da je pokorio grad, ali nije, samo ga je batinama izobličio do neprepoznatljivosti
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
