Ekstremne vrućine i suša u Evropi dovode do presušivanja reka, slabijih prinosa i rasta troškova transporta, što se sve više odražava i na cene hrane. Istraživanja ukazuju da klimatski ekstremi mogu postati značajan faktor inflacije
Vrućine i ekstremna suša u Evropi dovode do presušivanja reka i podbacivanja prinosa. Posledica toga su rast troškova transporta i nagli skok cena hrane. Koliko suša doprinosi inflaciji?
Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u svojim statistikama uzima u obzir posledice globalnog porasta temperature, ekstremnih vremenskih prilikai smanjenih prinosa.
Od 2020. godine, na primer, snažno rastu cene mesa i uljarica. Prema podacima FAO, cene hrane danas su ukupno oko 30 odsto više nego 2020. godine.
I novije studije ukazuju na to da klimatske promene i vremenski ekstremi utiču na stopu inflacije, uz već postojeće poremećaje u snabdevanju izazvane ratovima u Iranu i Ukrajini, kao i šokovima na tržištima gasa i nafte.
Klimatski ekstremi izazivaju skokove cena
Studija „Klimatski ekstremi, skokovi cena hrane i njihovi širi društveni rizici“, objavljena u julu 2025. upozorava na takvu spiralu poskupljenja. U njenoj izradi učestvovalo je pet evropskih istraživačkih institucija, kao i Evropska centralna banka (ECB).
„Centralnim bankama moglo bi biti sve teže da obezbede stabilnost cena ukoliko učestaliji ekstremni vremenski događaji budu činili cene hrane nestabilnijim, kako na domaćem tako i na svetskom tržištu“, navodi se u studiji.
Jer više cene kafe u Brazilu ili Vijetnamu utiču i na inflaciju u Evropskoj uniji.
Ti izazovi mogli bi dodatno da se pojačaju ukoliko rast temperatura trajno podstakne inflaciju. Naime, ako se protiv inflacije bude moralo boriti višim kamatnim stopama, to će usporiti i privredni rast.
ECB je još 2023. godine objavila studiju sa sličnim zaključcima. U radu pod nazivom „Asimetrični uticaji vremenskih šokova na inflaciju u evrozoni“ analizirane su četiri najveće privrede Evropske unije.
Foto: AP Photo/Ted ShaffreySuša
Različite stope inflacije unutar EU
„Učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih prilika u Evropi mogli bi da stvore trajan pritisak na rast inflacije“, navodi se u studiji.
„Zbog toga što se posledice takvih šokova razlikuju u zavisnosti od godišnjeg doba i zemlje, naši rezultati ukazuju i na to da bi klimatske promene mogle dodatno da povećaju razlike u kretanju inflacije među zemljama evrozone.“
Prema podacima ECB, stopa inflacije u EU u junu se kretala od 5,4 odsto u Litvaniji do dva odsto u Francuskoj. Nemačka je sa 2,4 odsto bila nešto ispod proseka EU od 2,8 procenata.
Među glavnim pokretačima inflacije su visoki troškovi transporta, koji su porasli za 5,3 odsto.
„Uporna poskupljenja“
„Kada brodovi na Rajni mogu da prevoze samo deo uobičajenog tereta, troškovi transporta po toni značajno rastu“, rekao je za DW Torsten Šmit, direktor odeljenja za konjunkturna istraživanja Instituta za ekonomska istraživanja RWI iz Esena.
To, između ostalog, poskupljuje energente poput dizela i lož-ulja, koji se u velikoj meri transportuju vodenim putevima. Veći troškovi na kraju se prenose na potrošače.
Da li će ECB zbog povećanih troškova transporta vodenim putevima i verovatno značajnih podbačaja prinosa ponovo podići ključne kamatne stope, za sada je neizvesno. Poslednji put je depozitnu kamatnu stopu podigla 11. juna 2026. godine za 0,25 procentnih poena, na 2,25 odsto.
„Za monetarnu politiku presudno je da li je reč o jednokratnom i privremenom rastu troškova ili se taj efekat prepliće sa drugim faktorima koji podstiču rast cena, poput poskupljenja energije usled rata u Iranu“, objašnjava Torsten Šmit iz RWI-ja.
U slučaju „vremenskim prilikama izazvanog skoka cena“, verovatno ne bi došlo do dodatnog zaoštravanja monetarne politike, smatra Šmit.
Drugačije bi bilo ukoliko bi se više kriza međusobno preklopilo i dovelo do „šireg i upornijeg rasta cena koji ECB više ne može da ignoriše“.
Foto: AP Photo/Luca BrunoIlustracija
„Skladišta, skladišta, skladišta“
Finansijski stručnjak Holger Šulc iz Nemačkog saveza štedionica i žiro-banaka (DSGV) preporučuje u saopštenju te organizacije:
„Nemačka privreda ponovo bi trebalo da radi sa većim zalihama. Sada je najvažnije jedno: skladišta, skladišta, skladišta.“
To je, kaže on, pouka iz kriza izazvanih poremećajima u lancima snabdevanja proteklih godina.
„Bilo da je reč o pandemiji koronavirusa, ratu u Ukrajini ili zatvaranju Ormuskog moreuza“, kaže Šulc. „Veće zalihe u svetu koji je postao nepredvidiv na toliko frontova predstavljaju neku vrstu premije osiguranja.“
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Predsednik SAD Donald Tramp preti da će bombardovati i američkog saveznika Oman, ako se „bude isprečio” dogovoru sa Iranom po zamisli Bele kuće, javlja Foks njuz
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
