Foto: Korean Central News Agency/Korea News Service via AP, FileKim mesečno dobija 2.800 američkih dolara za svakog vojnika, 3.000 dolara za oficira i između 6.000 i 10.000 dolara za svakog poginulog vojnika.
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Godinama su se na noćnim satelitskim snimcima Severne Koreje videle tek retke svetlosne tačke. Zbog nestašice električne energije čak su i gradovi uglavnom tonuli u mrak. No, tokom poslednjih šest godina, od aprila 2020, osvetljena površina u središtu Pjongjanga je duplo veća, a intenzitet svetlosti se trostruko povećao.
Portal NK Njuz u boljem osvetljenju gradskih četvrti vidi dokaz da je režim dao prednost snabdevanju električnom energijom novih ulica i stambenih objekata u središtu grada kako bi pokazao svoja dostignuća. Državni vođa Kim Džong Un je još 2021. godine, na Osmom partijskom kongresu, najavio izgradnju 50.000 novih stanova u glavnom gradu. Taj plan je i pokrenuo, između ostalog u novoj četvrti Hvasong, sa dva stambena nebodera od 40 spratova koji podsećaju na interkontinentalnu raketu tipa Hvasong.
Moderniji Pjongjang
Nova naselja sa visokim zgradama nisu jedini znak rastućeg blagostanja Severne Koreje. Dugogodišnji posetioci kažu da Pjongjang deluje modernije, sa mnoštvom uvezenih automobila, uključujući električne automobile iz Kine, telefonske aplikacije za plaćanje putem QR koda i pozivanje taksija, kao i robnim kućama koje nude zapadne modne i kozmetičke marke.
U Pjongjangu je režim završio izgradnju najveće bolnice i ogromnog kompleksa staklenika za uzgoj povrća, površine približno Centralnog parka u Njujorku. Na istočnoj obali Kim je u junu 2025. godine otvorio pet kilometara dugo letovalište Vonson-Kalma, sa kapacitetom za 20.000 gostiju. Volstrit džernal je u junu Severnu Koreju nazvao „najvećim privrednim uspehom na svetu“.
Milijarde od izvoza oružja Moskvi
Nagli privredni uspon diktatura verovatno finansira pre svega visokim prihodima od učešća u ruskom ratu protiv Ukrajine. Prema izveštaju južnokorejskog Instituta za strategiju nacionalne bezbednosti (INSS) iz marta, Severna Koreja zaradila je između 7,7 i 14,4 milijarde američkih dolara prodajom municije Moskvi i slanjem vojnika na ratište. Portal Blumberg ekonomiks nedavno je procenio da je vojna podrška Rusiji između 2022. i 2025. godine donela više od 14 milijardi američkih dolara prihoda.
Foto: Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, FileKim Džong Un i Vladimir Putin
Dodatnih gotovo osam milijardi dolara stiglo je od trgovine sa Kinom, iznajmljivanja severnokorejskih radnika u inostranstvu, izvoza i internet-kriminala. Primera radi, tokom najvećeg svetskog napada na platformu Bajbit u februaru 2025. godine navodno su severnokorejski hakeri ukrali Etereum-tokene u vrednosti od 1,5 milijardi dolara. Poređenja radi, bruto domaći proizvod Severne Koreje prethodne godine iznosio je 27 milijardi dolara.
Kim Džong Un nikada nije raspolagao tolikim uticajem i novcem
Nova uloga saveznika Rusije donela je Kimu veći politički značaj i snažniju vojnu moć, što se vidi i u porinuću dva razarača od 5.000 tona. Tokom svojih 15 godina na vlasti, autokrata nikada nije raspolagao tolikim uticajem i novcem.
Reč je o zapanjujućem preokretu. Tokom pandemije korona-virusa autokrata je izgubio na uticaju i početkom 2021. godine, na kongresu Radničke partije, sa suzama u očima priznao da su „gotovo svi privredni sektori podbacili u odnosu na očekivanja“. Na sledećem partijskom kongresu, pet godina kasnije, ispred zgrade je bilo raspoređeno sedam redova artiljerije, a Kim je slavljenički izjavio: „Sve se temeljno promenilo.“
Foto: Korean Central News Agency/Korea News Service via AP, FileKim Džong Un
Partnerstvo sa Rusijom omogućilo je Severnoj Koreji da izgubi status parije u svetskoj politici i prevaziđe svoju dugogodišnju izolaciju. Vladimir Putin posetio je Kima u Pjongjangu u junu 2024. godine, kineski predsednik Si Đinping stigao je u junu ove godine, tri meseca nakon beloruskog diktatora Aleksandra Lukašenka. Kim je sa Sijem i Putinom učestvovao na obeležavanju 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata u Pekingu u septembru 2025. godine.
Nije poznato da li je Rusija ili Severna Koreja prva došla na ideju da ogromna skladišta municije te osiromašene zemlje iskoristi za rat protiv Ukrajine. Prema ukrajinskim procenama, Severna Koreja je tokom 2024. i 2025. godine obezbedila polovinu municije potrebne Rusiji na ratištu, kao i samohodnu artiljeriju, višecevne raketne bacače i balističke rakete. Trenutno, prema ukrajinskim navodima, planira da u Rusiji rasporedi raketnu jedinicu sa 90 vojnika, šest lansirnih rampi i do 120 projektila kako bi učestvovala u borbama protiv Ukrajine.
Kim mesečno dobija 2.800 dolara za svakog vojnika
Između 16.000 i 22.000 severnokorejskih vojnika već je pomagalo Rusiji u potiskivanju ukrajinskih snaga iz pograničnog regiona Kursk, a kasnije i u deminiranju tog područja. Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Kim sada namerava da rasporedi dodatnih 30.000 do 50.000 vojnika u Rusiji. To je unosan posao: prema izveštaju INSS-a, Kim mesečno dobija 2.800 američkih dolara za svakog vojnika, 3.000 dolara za oficira i između 6.000 i 10.000 dolara za svakog poginulog vojnika.
Kao u sovjetsko vreme, međusobna trgovina uglavnom se odvija kroz robnu razmenu. U zamenu za municiju, oružje i vojnike Moskva isporučuje sirovu naftu i naftne derivate, žitarice i vojnu opremu, od sistema protivvazdušne odbrane do tehnologije za izgradnju dronova, projektila i podmornica.
Foto: Kristina Kormilitsyna, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP, FileKim Džong Un i Vladimir Putin
Uprkos tome, prema mišljenju stručnjaka, privredni procvat zaobilazi veliki deo stanovništva. Rast cena hrane i slabljenje nacionalne valute vona pogađaju mnoga siromašnija domaćinstva koja nemaju pristup devizama. U brojnim porodicama sada i žene moraju da rade kako bi održale životni standard. Kim je u proleće 2024. predstavio razvojni program „20×10“ za regione izvan dobro snabdevenog glavnog grada Pjongjanga, koji navodno želi da finansira upravo iz tih vanrednih prihoda. Svake godine u 20 gradova ili okruga trebalo bi da budu izgrađene moderne fabrike. Tokom deset godina na taj način trebalo bi da nastane ukupno 200 regionalnih industrijskih projekata.
No, stručnjak za Severnu Koreju Andrej Lankov, profesor na Univerzitetu Kookmin u Seulu, smatra da će projekti „20×10“ propasti.
„To je zato što fabrike ne raspolažu ni potrebnom infrastrukturom, a ne vodi se računa ni o mehanizmima snabdevanja električnom energijom, rezervnim delovima i sirovinama“, kaže Lankov. Posebno ističe da će te fabrike poslovati prema načelima planske privrede, koja nije pogodna za mala i srednja preduzeća.
„Za razliku od privrednog rasta koji se u Severnoj Koreji dogodio sredinom 2010-ih godina, sadašnji rast nije rezultat unutrašnjih privrednih reformi, već isključivo međunarodne sreće“, smatra Lankov.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“!Iskoristite popust ovdei podržite nezavisno novinarstvo.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Vatrogasci su se u subotu, 15. avgusta borili sa šumskim požarom koji je zahvatio najveći prirodni rezervat u Belgiji u oblasti Haj Fens. Požar je opisan kao najgori u istoriji zemlje
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
