Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Pojedina beogradska stovarišta tonu peleta prodaju od 44.000 do 50.000 dinara, iako je prošle godine cena iznosila od 26.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od kvaliteta energenta.
„Trenutna cena peleta je 47.000 dinara“, kažu za „Vreme“ sa jednog stovarišta. „U pitanju je pelet klase A2, što je ipak kvalitetniji ogrev, a mi jednostavno ne možemo da damo nižu cenu jer je nabavna već dovoljno visoka.“
I na drugim stovarištima, koje nude pelet niže klase, cene ne mogu da se nađu ispod 40.000 dinara. Razlog što je pelet postao papren u odnosu na prošlu godinu jeste nepoverenje građana u obećanja „Srbijašuma“ da će obezbediti dovoljne količine sirovine.
Jer to jednostavno nisu učinili u jesen 2025. godine, pa su potrošači cele grejne sezone imali nestašicu peleta, što se stabilizovalo tek na proleće, kada im ogrev više nije ni bio potreban.
„Imamo 17 šumskih gazdinstava, 67 šumskih uprava. U svim tim jedinicama lokalnih samouprava gde su sedišta gazdinstava i šumskih uprava građani mogu da se jave komercijalnim službama koje će ih uputiti kako da uplate i gde da preuzmu kupljeno drvo“, rekla je za RTS Gordana Jančić, direktorka Sektora za šumarstvo u „Srbijašumama“, koja tvrdi da „drva ima dovoljno“.
Slično je krenula i predsezona 2026. godine. Na pojedinim stovarištima tokom ovog leta nema peleta, što je prirodno stvorio paniku među kupcima, jer su odmah pomislili da će se smrzavati i juriti ogrev tonu po tonu i ove zime.
Pojedini vlasnici stovarišta iskoristili su to da uvedu liste čekanja i opravdaju podizanje cena do 50.000 dinara po toni. Na manjim stovarištima je pelet po pravilu skuplji, a proizvođači se žale da im ga fabrike ne isporučuju ni redovno, ni u dovoljnoj količini.
Analize tržišta koje radi Šumarski fakultet pokazuju da je snabdevenost velikih, ključnih stovarišta u Srbiji uglavnom dobra.
Objašnjavaju i da problema sa kašnjenjem isporuka ima na manjim prodajnim mestima, poput stovarišta građevinskog materijala i drugih trgovina gde prodaja peleta nije glavna delatnost.
„Dobra vest jeste da na većini ključnih stovarišta u poslednje dve sedmice nije bilo povećanja cene peleta. To se međutim ne može reći za neka manja stovarišta u nekim manjim mestima u kojima se beleži povećanje cene gotovo na nedeljnom nivou“, kaže Branko Glavonić, profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Očekuje i povećanje isporuka imajući u vidu, kako kaže, da su dve velike fabrike koje su obavljale remont završile radove i sada kreću u punim obim proizvodnje.
Glavonjić savetuje građanima koji kupuju pelet da detaljno provere cene u različitim skladištima – gde razlike za isti proizvod idu i do 3.000 dinara po toni. Ističe da, ukoliko su u mogućnosti, pelet kupuju direktno u fabrikama gde je jeftiniji i do 10.000 dinara u odnosu na maloprodaju.
Prošle godine je veliki broj građana prešao sa struje na pelet, jer im se zbog promene tarifa više nije isplatilo da se greju na električnu energiju.
Država je početkom 2025. uvela i novi Pravilnik o kvalitetu peleta kako bi uredila domaće tržište i zaštitila kupce. Primena ovog pravilnika na inostrane dobavljače stvorila je ozbiljne zastoje na granicama.
Procedura uzorkovanja i provere kvaliteta na uvozni pelet čekala se između 20 i 60 dana, što je praktično zaustavilo dotok jeftinijeg uvoznog peleta u trenucima najveće krize.
Na to su se nadovezale i vremenske nepogode, što su „Srbijašume“ iskoristile da tvrde da su loši vremenski uslovi u šumama otežali seču i izvlačenje drvnih sortimenata.
Proizvođači peleta ponovo su se suočili sa smanjenim isporukama trupaca iz javnih preduzeća, što ih je primoralo da kupuju skuplje drvo iz privatnih šuma ili da drastično smanje kapacitete rada, a proizvođači su krivili direktno „Srbijašume“. Govorili su da im je u nekim periodima isporučeno manje od 40 do 50 odsto ugovorene sirovine.
Na stovarištima peleta jednostavno nije bilo, a ko se grejao na ovaj ogrev – nije prezimio bez povremenog smrzavanja.
A ko se jednom srzava – naredne godine je puno obazriviji.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Radovi na kompleksu Ekspo napreduju, ali moraju dodatno da se ubrzaju, poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom obilaska gradilišta sa kineskim ambasadorom Li Mingom. Najavio je dolazak još 1.000 radnika iz Kine
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
