U Herceg Novom je održana dvodnevna konferencija s namerom da se od stručnjaka čuju i prikupe ideje kako da se grad brendira kulturom
Šta pomislite kad pročitate da je Herceg Novi organizovao dvodnevnu konferenciju s namerom da od stručnjaka čuje i prikupi ideje kako da kulturom brendira grad? Moguće i da – eto ima neko, i to u našem okruženju, ko ume da prepozna moć kulture. Ali nećemo o tome.
Elem: konferencija „Herceg Novi – uzbudljivi grad“ održana je 8. i 9. maja u organizaciji tamošnje Gradske biblioteke i čitaonice i beogradske izdavačke kuće Clio.
Glavna tema je kako da kulturno nasleđe i savremeni kulturni život grada postane prepoznatljiv pa po mogućstvu i dominantan u uslovima razornog masovnog turizma.
Kako pronaći identitet
Uvodno predavanje održao je marketinški stručnjak sa međunarodnim iskustvom Robert Prajd.
Rodžer Prajd
Jasan je u stavu da svaki grad i država moraju pronaći svoj, ne samo brend, već drugačiji i autentični identitet kojim će se prepoznavati. Jer, treba učiniti sve da utičemo na to kako će nas ljudi doživljavati, poručio je Prajd.
Protiv pošasti
Povodom kreiranja kulturne politike, Zoran Hamović direktor i glavni urednik Clio-a naglasio je da kultura mora biti inkluzivna i direktno uticati na kvalitet života lokalne zajednice, a u isto vreme štititi identitet grada oblikovan decenijama.
„Došli smo do toga da moramo odgovoriti na ono što je sada pošast u svim primorskim gradovima – masovni turizam, koji u velikoj meri poništava kulturne doprinose građana tih mesta. Zato moramo afirmisati ideju koja daje priliku onima koji imaju interesovanje, znanje, dobru volju i želju da podrže, pomognu i razvijaju ono što se dešava u kulturi grada“, naveo je Hamović.
Održane su tri panel diskusije čiji su učesnici bili istaknuti stručnjaci, prof. dr Milena Dragićević Šešić, dr Janko Paunović, prof. dr Ilija Lalošević, dr Maja Vukadinović, mr Đorđe Malavrazić, prof. dr Vuk Vuković…
Ako je Herceg Novi osetio potrebu za organizovanjem ovakve konferencije, nekako deluje i da se neće zaustaviti samo na tome.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Izložba “Crno-beli svet – uvod u fašizam” govori o crno-belom svetu “naših i njihovih”, svetu kamufliranog fašizma. A svet je odistinski sve osim crno-belog. On je u mnogo boja i sa mnogo mogućnosti da bude harmoničan. Svet “naših i njihovih” odgovara samo onima koji žele da nasiljem vladaju nad drugim ljudima. Crno-beli pogled na svet je seme za sve vrste nasilja. Seme fašizma. Ova izložba postavlja pitanja o tome, a odgovore ćemo morati pronaći u stvarnom svetu ili ćemo živeti u atmosferi nejednakosti, nepravde i nasilja
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
