Samo prošle godine, NIS je na ime različitih poreskih obaveza u budžet uplatio više od dve milijarde evra. Budžet za 2026. predstavljen u Narodnoj skupštini nije, međutim, u obzir uzeo neizvesnu budućnost Naftne industrije Srbije
Usred krize i neizvesnosti oko sudbine Naftne industrije Srbije, pred poslanicima srpskog parlamenta našao se predlog zakona o budžetu za 2026. godinu koji je obrazložio ministar finansija Siniša Mali.
Izložen budžet nije, međutim, u obzir uzeo neizvesnu budućnost Naftne industrije Srbije sa kojom su povezane mnoge kompanije među kojima je i Petrohemija.
Ekomista Ljubomir Madžar kaže za „Vreme” da je ignorisanje promena koje mogu da se dese u NIS-u nedopustivo, pa takav budžet „nema nikakvu vrednost”.
Ukoliko OFAK ne promeni odluku o NIS-u i ne produži rok Srbiji za nesmetani rad Rafinerije u Pančevu, budžet bi morao da se reprogramira već kroz mesec, dva.
„Jedna šteta je kad se budžet napravi, a ne odgovara realnim okolnostima, a druga je potreba rebalansa. Reprogramiranje budžeta je aktivnost koja nije besplatna, koja ima svoje troškove. Sa druge strane te promene budžeta unose nove nepotrebne elemente neizvesnosti u privredni život i dodatno smanjuju efikasnost privređivanja koja će ionako biti niska zbog svih čuda koja nam se dešavaju”, pojašnjava Madžar.
Na nedostatak osvrtanja na situaciju s NIS-om prilikom pravljenja predloga budžeta ukazao je i Fiskalni savet.
Kako navode u izveštaju, u ovom trenutku su glavni fiskalni rizici za budžetski plan za 2026. godinu neizvesnosti u energetskom sektoru, pre svega akutni problem sankcija NIS-u koji zahteva hitno rešavanje, zatim otvorena pitanja u pogledu snabdevanja gasom, kao i potencijalno negativan uticaj početka primene EU mehanizma za prekogranično usklađivanje cene ugljenika (CBAM) na izvoznu konkurentnost i poslovanje EPS-a.
Naftna industrija Srbije je veliki poreski obveznik, koji uplaćuje velike količine novca u državnu kasu. Samo prošle godine, NIS je na ime različitih poreskih obaveza u budžet uplatio više od dve milijarde evra.
Ukupno, NIS je sa svojim zavisnim društvima u državni budžet prošle godine uplatio 244,7 milijardi dinara, što je oko 2,09 milijardi evra, objavila je ranije Nova ekomomija.
„NIS je veliki priložnik budžetu. Može se dogoditi da nestane veliki izvor budžetskih prihoda, a prilikom izrade ovog budžeta oni nisu uzeli u obzir taj rizik. To može da dovede do kresanja stavki u budžetu. Kada tako veliki izvor prihoda nestane, moraju se kresati izdaci, a to nije jednostavno. Utoliko pre što su stavke koje se obično krešu, uveliko skresane, poput prosvete, naučno-istraživačkog rada, zdravstva”, kaže Madžar.
Nesumnjivo je da će u tom slučaju doći i do dodatnog zaduživanja.
„Već smo zagazili duboko u zaduživanje, a ukoliko NIS stane, pojaviće se velika potreba za daljim sredstvima. Veliko je pitanje kako će moći da se obezbede ti dugovi. Kredibilitet zemlje već je smanjen i zbog političke nestabilnosti koja potresa Srbiju već godinu dana, a i zbog toga što se dug već povećao. Što je zemlja dužnija, to je kredibilitet manji i to su onda teži i nepovoljni uslovi daljeg zaduživanja”, zaključuje Madžar.
Na situaciju u Srbiji osvrnula se i Svetska banka.
Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Srbiji, podsetio je da se naša država i ranije suočavala sa visokim troškovima saniranja problema u preduzećima poput EPS-a, Srbijagasa ili Er Srbije, a u koje bi mogli da svrstamo sada i NIS.
„Srbija se suočava sa potencijalno značajnim posledicama po budžet kada je reč o situaciji sa NIS-om, ali država raspolaže dovoljnim finansijskim rezervama za eventualne intervencije. Nadamo se da ovog puta neće doći do toga“, rekao je Šestović, a piše Nova ekonomija.
Što duže situacija bude trajala, potencijalno je štetnija za ekonomiju, a SB je spremna što se tiče raspoloživosti finansija da se to pokrije ukoliko bude bilo nepohodno.
BLACK WEEK: Dvadeset odsto popusta na sve pretplate do kraja novembra! Pretplatite se na digitalno izdanje, štampano „Vreme“, bolji njuzleter Međuvreme plus ili podržite naš podkast bilo kojom sumom
Poslednji dan za dobijanje licence američkog OFAK-a za NIS se približava. Ekonomska jednačina je jednostavna - ukoliko NIS dobije licencu rafinerija u Pančevu nastavlja da radi, u suprotnom se gasi. Šta se onda dešava
„U rusofilski projektovanom društvu procenjeno je da je za vlast manja šteta ukoliko bi Rafinerija u Pančevu prestala da radi, od političke štete nastale ako bi Srbija preuzela NIS”, kaže ekonomista Saša Đogović za „Vreme“. Ekonomista Milan Kovačević predlaže stečaj NIS-a
Rafinerija još uvek nije ugašena, ali će biti za četiri dana ukoliko američka vlada ne priduži licencu za snabdevanje sirovom naftom
Gotovo dve godine nakon zabrane, srpski dinar nastavlja da živi u svakodnevnim transakcijama na severu Kosova. Trgovci ga primaju, građani ga koriste, a institucije ćute.
Slovenija i Španija izdala su upozorenja o potencijalnom riziku tosta i sojine sačme iz Srbije
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
