Zemlje širom sveta sve teže izlaze na kraj sa visokom cenama nafte i gasa. Prognoze Međunarodne agencije za energetiku za april nisu nimalo ohrabrujuće
Cena barela nafte ponovo raste zbog napetosti na Bliskom istoku i trenutno premašuje 109 dolara. Međunarodna agencija za energetiku opominje da je svet zahvatila najveća naftna kriza u istoriji.
Azija je do sada najviše pogođena poremećajima u snabdevanju energentima sa Bliskog istoka, a Evropa bi najkasnije u maju mogla da se suoči sa nestašicom dizela i mlaznog goriva, upozorio je direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol.
Iran je na američko-izraelske napade na energetsku infrastrukturu odgovorio napadima na energetska postrojenja u drugim zemljama Persijskog zaliva. Teheran je zatvorio Ormuski moreuz za sve brodove povezane sa SAD-om, Izraelom i njihovim saveznicima.
Zbog toga se gotovo ceo svet već se suočava sa enormnim rastom cena nafte i naftnih derivata. Pored evropskog i azijskog tržišta, probleme sa snabdevanjem ima i Australija jer uvozom pokriva 90 posto potreba za naftom.
„April će biti mnogo gori nego mart. Zašto? Zato što je u martu ipak bilo nekih tereta, i nafte i gasa, koji su krenuli pre rata na Bliskom istoku. I u martu smo imali koristi od toga. U aprilu nema ničega. Gubitak nafte u aprilu biće dvostruko veći od gubitka nafte u martu. Pored toga, tu su tečni prirodni gas i drugi proizvodi. Mislim da će to smanjiti ekonomski rast u mnogim zemljama“, predviđa šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.
Cene nafte porasle su za skoro sedam odsto u četvrtak, nakon što je predsednik Donald Tramp rekao da će Sjedinjene Države nastaviti napade na Iran bez određivanja vremenskog okvira za okončanje rata, što je pojačalo strahove investitora od trajnih poremećaja u snabdevanju.
„Završićemo posao i završićemo ga veoma brzo. Veoma smo blizu“, rekao je Tramp, dodajući da je američka vojska skoro postigla svoje ciljeve u sukobu koji će se završiti za dve do tri nedelje, ali nije naveo nikakve konkretne detalje.
Tržišta reaguju na činjenicu da u govoru „nije bilo jasnog pominjanja prekida vatre ili diplomatskog angažmana“, rekla je Prijanka Sačdeva, viši tržišni analitičar u kompaniji Filip Nova.
Fjučersi sirove nafte marke Brent porasli su u petaj ujutru za 6,84 dolara, ili 6,8 odsto, na 109 dolara po barelu, prenosi Rojters.
„Trenutna globalna energetska kriza ozbiljnija je od naftnih šokova iz 1973. i 1979. godine, kao i od nestašice gasa 2022. povezane sa ruskim ratom protiv Ukrajine“, rekao je Birol u podkastu sa direktorom norveškog penzionog fonda Nikolajem Tangenom.
Iranski napadi na energetska postrojenja i ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz smanjili su isporuke nafte iz regiona za više od 12 miliona barela dnevno.
U naftnim krizama 1973. i 1979. godine gubilo se oko pet miliona barela dnevno, napomenuo je direktor IEA.
Birol je takođe upozorio da je od početka rata oštećeno oko 40 ključnih energetskih objekata na Bliskom istoku i da će biti potrebno vreme da se ponovo stave u funkciju.
Članice IEA su sredinom marta odlučile da na tržište plasiraju rekordnih 400 miliona barela nafte iz zaliha, najviše u istoriji, podsetio je direktor agencije.
„Ali moram biti vrlo iskren, to samo ublažava problem i neće ga rešiti“, upozorio je i dodao: „Ključno rešenje je otvaranje Ormuskog moreuza“.
Zbog skupog goriva stanovnici evropskih zemalja menjaju navike, te vožnju automobilom mnogi zamenjuju vozom. Litvanija je snizila cene karata u železničkom prevozu za 50 odsto kako bi pospešila korišćenje javnog prevoza i smanjila potrošnju goriva, prenosi RTS.
Pojedine avio-kompanije upozoravaju da već početkom maja može doći do ozbiljnih poremećaja u evropskom avio-saobraćaju zbog sve teže nabavke mlaznog goriva.
Dodatni problem je namet od dva miliona dolara koje Iran traži za propuštanje brodova kroz Ormuski moreuz.
„Ne treba da imamo iluzije da će posledice ove krize po energetska tržišta biti kratkotrajne, jer neće. Niko ne zna koliko će kriza trajati, ako već sutra bude mir, ostaju posledica jer je energetska infrastruktura u regionu Bliskog istoka uništena ratom“, ističe evropski komesar za energetiku Dan Jorgensem.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Američke vlasti odobrile su novo produženje licence za rad NIS-a, čime je kompaniji omogućeno da nastavi poslovanje do početka jula. Odluka dolazi u trenutku kada se razmatra promena vlasničke strukture
Sporazum koji je potpisan sa MOL-om ne označava kraj procesa prodaje 56,15 odsto vlasništa Gazpromnjefta u NIS-u
Međunarodni monetarni fond traži hitnu procenu finansijske pozicije Grada Beograda kako bi se ublažili fiskalni rizici pre sledećeg budžetskog ciklusa
Dok vlast Srbiju predstavlja kao „ekonomskog tigra“, desetine hiljada građana svake godine odlaze na sezonski rad u Hrvatsku i Crnu Goru. Najviše se traže konobari, kuvari, recepcioneri i pomoćni radnici u turizmu
„Srbija računa na podršku ruskog predsednika Vladimira Putina u vezi sa popustom na gas“, izjavio je Aleksandar Vulin za ruski Tass. Da li će Moskva stvarno da odobri popust za srpsku pravoslavnu braću? Za sada gasni aranžman produžava samo na "kašičicu"
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Zašto su građani Srbije crveni od srama poslije naprednjačke operacije u Tivtu? Zbog čega Vučić redovno bruka zemlju i građane koje predstavlja? Upita li se kako ga na Samitu u Tivtu vide drugi državnici i što mu govore iza leđa
Tivatska avantura Aleksandra Vučića, uzroci i posledice
Kako su Hari i Coje osvajali Crnu Goru Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
